Glamočić: Srbija mora da pređe sa žitarica na intenzivnu poljoprivredu

Srbija u razvoju poljoprivrede mora da se usmeri na intenzivne delatnosti i da umesto što izvozi pšenicu i kukuruz kojim drugi hrane svoju stoku, više radi na prerađenim proizvodima, semenu i drugim kulturama, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

On je rekao da je poljoprivreda 2020. godine u bruto dodatoj vrednosti učestvovala sa oko šest odsto, a prošle godine sa 3,7 odsto, iako su u međuvremenu budžetska davanja ovom sektoru skoro duplirana, piše portal RTS-a pozivajući se na Tanjug.

„Poljoprivreda duplo više dobija iz budžeta nego što doprinosi. Nije ona smanjila svoj doprinos novčano, ali jeste relativno. Zašto? Zato što su se drugi sektori razvijali. Razvijala se građevina, IT i drugi sektori. Zato ja stalno potenciram investicije i da moramo ići na intenzivne delatnosti koje donose mnogo više novca, a tu pričamo o preradi i gajenju kultura“, rekao je on.

Naveo je primer voća, gde je Srbija, po njegovoj oceni velesila i sa 200.000 hektara pod voćem, od izvoza što voća što voćnih prerađevina, godišnje prihoduje oko milijardu i po evra. S druge strane sa 1,7 miliona hektara koliko naša zemlja ima pod žitaricama, prihoduje se samo 500 do 600 miliona evra.

Odgovarajući na pitanje šta bi trebalo da se uradi da se stanje promeni i poljoprivreda postane intenzivna, rekao je da agrarna politika mora da se vodi pametno.

„Moraju da se osluškuju i prate svetski trendovi, a ne da se ugađa po svaku cenu i da se podleže različitim ucenama“, naveo je on.

Prema njegovim rečima u Srbiji je oko 90 odsto poljoprivrednika zadovoljno onim što dobija od države i politikom koju u agraru vodi država.

„Zadovoljniji su oni koji skromnije žive, iz krajeva gde se teže živi i najlošije zarađuje. Verujte mi da su oni najskromniji i najzadovoljniji. Najviše je povike od onih koji su najviše dobili od države, koji uglavnom najbolje žive“, rekao je Glamočić.

Glamočić je izjavio da je za Srbiju posebna čast što će na Sajmu poljoprivrede u Sloveniji biti održani i Dani Srbije na kojima će naša zemlja predstaviti celokupnu poljoprivredu i najznačajnije firme, institute i kompanije.

„Mi tamo vodimo naše privrednike, najznačajnije firme. Imaćemo svoj poseban dan, to je subota, Dani Srbije, gde ćemo predstaviti naš folklor, gastronomiju, firme, biće održan i poslovni forum, kom će prisustvovati i mogući investitori. To neće biti klasični sajam, na tom sajmu učestvuje više od 1.700 izlagača iz 35 zemalja, to je najveći sajam u ovom delu centralne Evrope“, rekao je Glamočić za Tanjug.

Istakao je i da Ministarstvo poljoprivrede vodi računa o kompletnoj bezbednosti hrane, kao i da je u toku javna rasprava o zakonu o bezbednosti hrana.

„Mi smo upravo zbog toga i počeli da radimo to, i vi ste verovatno primetili da smo izašli sa uredbom za deklarisanje proizvoda koji nisu 100 odsto mlečni i koji u sebi sadrže palmino ulje i druga biljna ulja“, kazao je Glamočić.

Naveo je da će ministarstvo pratiti kako se ta uredba primenjuje u trgovinama, picerijama i lokalima brze hrane i istakao da se sirevi sadrže od 50 odsto palmine masnoće.

„Sirevi koji se koriste u picama su bili na bazi palmine masnoće. Ako hoće da imaju te ulaze, moraće napisati i na kutiji, i na cenovniku, i na jelovniku, i na svemu. Pitanje je kako će to dugoročno uticati“, naglasio je Glamočić.

Kako je rekao, kazne će iznositi do tri miliona dinara, a Srbija je jedna od prvih zemalja koja je iskoračila da se suoči sa tim problemom.

Govoreći o suhomesnatim proizvodima, Glamočić kaže da se svinjarstvo svakodnevno popravlja i da se pokazuju prve naznake da se brojno stanje svinja povećava, kao i da su cene za to stabilizovane.

„Cena žive svinje mora da bude maksimum u ovom momentu 240–250 dinara stabilizovana. Međutim, dolazi meso iz uvoza, sveže. To meso kad dođe, kako god bilo, ono mora biti starosti od sedam do deset dana, naše domaće je staro dan–dva. Mi nećemo zabraniti da se koriste strana mesa, nećemo zabraniti uvoz, ali niko ne može da nam zabrani da istaknemo šta je naše“, rekao je Glamočić.

Govoreći o sniženju cena koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić, Glamočić je izrazio mišljenje da će se trgovački lanci truditi da odstupe, ali da država ima spremne sve instrumente i kompletnu logistiku za rešavanje tog problema.