Godišnji gubici od saobraćajnih nesreća u Srbiji veći od četiri milijarde evra

Proteklih godina u bezbednost saobraćaja u Srbiji uloženi su milioni evra – u bolje puteve, signalizaciju, video nadzor… Vlada Srbije je 2023. godine donela i Strategiju bezbednosti saobraćaja i Akcioni plan za njeno sprovođenje do 2030. da bi se ova oblast dovela u red, ali rezultati su blago rečeno – poražavajući.

Prema preliminarnom izveštaju Evropske komisije, naša zemlja zauzela je neslavno prvo mesto po broju poginulih u saobraćajnim nesrećama u 2024. godini – život je izgubilo ukupno 514 osoba, odnosno 78 osoba na milion stanovnika.

Nakon nedavne tragedije na Novom Beogradu, kada je vozač prošavši kroz crveno svetlo na raskrsnici usmrtio tročlanu porodicu, oglasila se i Agencija za bezbednost saobraćaja sa podatkom da je od početka ove godine na putevima u Srbiji poginulo je 390 osoba, dok je povređenih u udesima bilo čak 15.320.

Očigledno je stanje u saobraćaju na srpskim ulicama sve gore, a kako rastu nesreće sa smrtnim ishodom tako rastu i troškovi.

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, kaže za Biznis.rs da je odgovor na pitanje – šta treba da uradimo da bismo imali bezbednije puteve i učesnike u saobraćaju, dat baš u Strategiji bezbednosti saobraćaja.

„Akcioni plan sadrži 248 mera koje imaju za cilj da se do 2030. godine prepolovi broj poginulih u saobraćajnim nesrećama i da Srbija bude u deset najbezbednijih država u Evropi. Sve mere navedene u tom dokumentu utiču na poboljšanje uslova u saobraćaju i bezbednost – neke su komplikovanije, neke su jednostavnije, ali one zajedno treba da unaprede sistem i daju ozbiljne rezultate. S obzirom na to da tih pomaka nema, nema ni rezultata, tačnije – krećemo se unazad”, ističe naš sagovornik.

Okanović dodaje da je Srbija 2014. godine takođe bila među najnebezbednijim državama Evrope u saobraćaju, ali su gore od nje bile Letonija, Litvanija, Rumunija, Bugarska i Poljska.

„Sada smo došli do toga da su svi bolji od nas i da je broj poginulih veći nego te godine. Tada je bilo 75 stradalih na milion stanovnika, a sada je 78“, podseća Damir Okanović.

Godišnji gubici u Srbiji od saobraćajnih nezgoda i nesreća iznose 4,1 milijardu evra, procenili su ljudi iz struke u Strategiji.

„Pritom je primenjena blaža metoda, a po metodologiji Evropske unije ta brojka bi bila veća. U troškove ne spada samo lečenje povređenih ili osiguranje u slučaju smrti, već se računa i ulaganje države kroz obrazovanje, zatim kvalifikacije povređenog ili preminulog, svaki izgubljen život u saobraćajnoj nesreći je ogroman gubitak za društvo, državni i zdravstveni fond. Samo štete koje naplaćuju osguravajuća društva godišnje iznose oko 200 miliona evra. Privreda značajno trpi zbog saobraćajnih nezgoda – na primer, ako kamion neke kompanije ima lakšu saobraćajku i zbog toga nije u upotrebi 20 dana, sledi gubitak za kompaniju“, objašnjava direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Čovek najdominantniji faktor u izazivanju saobraćajnih nezgoda

Uzroci saobraćajnih nezgoda i nesreća svrstavaju se u tri najveće grupe: nebezbedni putevi, nebezbedna vozila i nebezbedno ponašanje učesnika u saobraćaju, a tačan uzrok mogao bi se saznati kada bi postojali snimci nezgode iz svih uglova i još neke relevantne činjenice.

„Ljudska greška je dominantan faktor kod uzroka nesreće (vozač, pešak ili putnik),  a tu su još putevi i tehnička neispravnost vozila. Saobraćajne nesreće nisu slučajnost, kao ni njihov broj, a situacija se može poboljšati kada se navedeni faktori poboljšaju, odnosno kada putevi budu bezbedniji, vozila ispravnija i kada se vozač ponaša odgovorno u saobraćaju. Takođe, potrebno je i blagovremeno reagovanje hitnih službi nakon saobraćajne nezgode ili nesreće i, na kraju, da bi sistem bio kompletan neophodno je i upravljanje bezbednošću, odnosno strateško delovanje“, objašnjava Okanović.

Naš sagovornik kaže da postoje dva modela kako da se utiče na ponašanje vozača u saobraćaju. Prvi je obrazovanje/edukacija, odnosno vaspitanje, a drugi se ogleda u jakim kampanjama. 

„Ne možete nekoga ko 30 godina nije vezao pojas na zadnjem sedištu automobila da ubedite apelovanjem da to uradi, već jakom kampanjom koje će promeniti njegov pogrešan stav. Tih kampanja nema. Takođe, sistem prinude ima svoja ograničenja jer koliko god da su kazne visoke ne možete da rešite problem ako se više od pet odsto učesnika u saobraćaju ponaša nepropisno. Ukoliko 80 odsto ljudi ne vezuje pojas na zadnjem sedištu, to se ne može rešiti samo kaznama“, objašnjava Okanović i dodaje da isto važi i za video-nadzor na saobraćajnicama.

„Kada bi se sistem kamera za snimanje prekršaja omasovio u Beogradu bismo dobili kolaps represivnog sistema, odnosno prekršajnih sudova, jer proces kažnjavanja zahteva mnogobrojne procedure za koje mi nemamo kapacitete“, objašnjava Okanović i dodaje da on podržava tu meru, ali napominje da za to sistem treba da se pripremi kako bi funkcionisala u praksi.

Rešenje za katastrofalnu situaciju na putevima u Srbiji postoji – Okanović je jasan, i kaže da je to primena Strategije bezbednosti saobraćaja.

„Međutim, problem je što bi onda neko trebalo da odgovara kada se desi nesreća, a niko od nadležnih iz ove oblasti ne podnosi ostavke u tom slučaju. Sve dok se beži od odgovornosti situacija se neće popraviti. S obzirom na sve što se dešava, trebalo bi da budemo srećni ako do 2030. Srbija ne bude u deset najnebezbednijih država što se tiče saobraćaja“, kaže naš sagovornik.

Priprema vozila za zimske uslove vožnje od 1. novembra

Agencija za bezbednost saobraćaj (ABS) podseća vozače na zakonsku obavezu da vozilo mora da ima postavljene zimske pneumatike na sva četiri točka od 1. novembra do 1. aprila ukoliko je na kolovozu sneg, led ili poledica. Ukoliko na putu nema snega, leda ili poledice, zimski pneumatici nisu obavezni, ali preporuka vozačima je da iskoriste povoljne vremenske prilike i blagovremeno pripreme vozilo za zimske uslove.

U periodu zamene pneumatika vozačima se savetuje da ne postavljaju zimske gume samo na prednje točkove, već na sva četiri. Ukoliko se pneumatici za zimsku upotrebu stave samo na prednju osovinu, lako može doći do proklizavanja automobila i zaokretanja vozila u krivinama. Sa druge strane, ukoliko se postave samo na zadnju osovinu može se dogoditi da tokom skretanja prednji pneumatici izgube prianjanje i vozilo nastavi kretanje pravo. Zbog toga je veoma važno postaviti ih na sva četiri točka.

U navedenom kalendarskom periodu, van naseljenih mesta obavezno je (u prtljažniku) imati lance ili druga sredstva za povećanje trakcije (prianjanje), podsećaju iz ABS.

Takođe, apeluju na vozače da prilagode vožnju uslovima puta, da poštuju saobraćajne propise, drže odgovarajuće odstojanje i budu oprezni tokom vožnje.

Sutra: Drumski saobraćaj u EU najsigurniji na svetu