Grad Beograd ipak našao lek za dugove jedine državne apoteke u prestonici

Na sednici Gradskog veća Beograda početkom marta doneta je odluka da Sekretarijat za zdravstvo preuzme isplatu reprograma duga Apoteke Beograd od 1,37 milijardi dinara, čime je učinjen prvi korak ka normalizaciji poslovanja jedne od retkih farmaceutskih ustanova koja nije u privatnom vlasništvu.

Kako je u razgovoru za Biznis.rs istakla predsednica sindikata “Opstanak” Jelena Šikuljak, ovo je pozitivan iskorak u rešavanju nagomilanih problema i dugovanja koje ima Apoteka Beograd. Ipak, kaže ona, ostaje da se reše zaostale plate zaposlenih koje se nisu našle u okviru pomenutog reprograma, ali i pitanje javnih nabavki lekova.

“Na kolegijumu održanom 8. aprila saopšteno nam je da je potpisan reprogram i najavljeno da će od septembra biti ukinuta nabavka lekova preko centralizovanih javnih nabavki Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje”, kaže Šikuljak i dodaje da se očekuje da će Apoteka Beograd uskoro samostalno sprovoditi javne nabavke lekova, što će umnogome olakšati poslovanje i učiniti ovu ustanovu konkurentnom u odnosu na privatne apoteke koje nemaju ovu obavezu.

Naša sagovornica navodi da se rafovi apoteka polako pune. Najviše je prioritetnih lekova koji se izdaju na recept, a počela je nabavka i drugih koji još uvek nedostaju.

“Od utorka je krenula nabavka lekova koji ne idu na recept. Dobili smo deo, ali je u pitanju samo jedan dobavljač, a imamo šest velikih i malih dobavljača, tako da bi kompletno punjenje rafova trebalo da bude završeno krajem aprila. Tako bi od maja počelo normalno poslovanje”, ističe predsednica sindikata “Opstanak”.

Kada je reč o neisplaćenim zaradama, Šikuljak kaže da se zaposlenima duguju tri plate, ali da im je na sastanku rečeno da će isplata biti stabilizovana i da već ovog meseca mogu da računaju na redovna primanja iz dva dela.

“Dogovor je da se traži od Ministarstva finansija da zaostale plate budu isplaćene jer one nisu ušle u reprogram duga, u koji je ušla samo roba velikih dobavljača. Kada bismo uz ovo tržište dočekali septembar, tek tada bismo mogli da pričamo o tome da se iz naših sredstava isplaćuju dugovi za plate. Međutim, pošto zaposleni već deset meseci trpe celokupnu situaciju, sindikati su sa poslodavcem razgovarali da se prvo reši ovaj problem zbog overe knjižica i direktor se obavezao da će uplata doprinosa biti rešena, ali će biti teško ukoliko nam Ministarstvo finansija ne isplati tri preostale zarade”, navodi ona.

Jelena Šikuljak kaže da su zaposleni koji su ostali u Apoteci Beograd prethodnih meseci radili u nemogućim uslovima i veruje da će se poslovanje stabilizovati i funkcionisati normalno.

Podsetimo, problemi u poslovanju postoje već dugi niz godina, ali je situacija postala alarmantna od maja 2024. godine kada je počela da kasni isplata zarada, a zbog dugovanja prema dobavljačima nije bilo dovoljno medicinskih sredstava i lekova, pa je i snabdevanje bilo ugroženo.

U vlasništvo Grada Beograda ova farmaceutska ustanova prešla je 2006. godine. Prema rečima Nikole Prelevića, v.d. direktora Apotekarske ustanove Apoteka Beograd, višegodišnje poslovanje sa deficitom u platnom bilansu i smanjenje obima prometa uslovili su gubitke. Naime, sa prestankom ekskluzivnog prava da izdaje lekove na recept, a sa mrežom apoteka u svim prigradskim opštinama koje su donosile gubitke, nisu mogli da se pokriju troškovi poslovanja.

Kako je Prelević ranije rekao za naš portal, od 2013. godine – kada je privatnim apotekama omogućeno da izdaju lekove na recept – počeo je da se urušava sistem državnih apoteka, osmišljen da omogući dostupnost lekovima svim građanima – bez obzira na to da li žive u centru ili na periferiji gradova i opština.

“Na ruku nije išlo ni to što više nismo samostalno sprovodili javnu nabavku lekova, jer smo na taj način ostali uskraćeni za značajna sredstva, dok u isto vreme privatne apoteke uopšte nisu u obavezi da sprovode postupke javnih nabavki”, objasnio je tada Prelević.

Kako je istakao, ustanova je (u januaru) dugovala 1,9 milijardi dinara, a Grad Beograd je odlučio da pomogne i usvojen je dugoročni program otplate dugova i finansijske stabilizacije Apoteke Beograd.

U međuvremenu je apotekarska ustanova morala da zatvara na desetine apoteka. Sa nekadašnjih 107 objekata mreža je smanjena na 75 apoteka. I broj zaposlenih je smanjen – neki su otišli u penziju, neki su prešli u prvatni sektor, i umesto 770 ostalo je 620 radnika.

Apoteka Beograd proizvodi oko 150 galenskih proizvoda i jedina izrađuje magistralne lekove, odnosno lekove koji se prave po receptima za individualne potrebe pacijenata.