Grad preuzeo 1,37 milijardi dinara duga Apoteke Beograd

Između rafova u objektima Apoteke Beograd koji su nekoliko meseci bili poluprazni više ne „duva vetar“. Popunili su ih napokon lekovi, suplementi, vitamini… i sve ono što apoteku čini važnom za pacijenta.

U to se mogu uveriti sugrađani koji povremeno kupuju lekove u ovoj ustanovi, ali i stalne mušterije koje su ovoj apoteci ostale verne i kada nije bila u najboljoj „formi“. Njihova podrška biće od presudne važnosti i nadalje da bi se nastavila tradicija i kvalitet poslovanja jedne od najvažnijih državnih zdravstvenih ustanova u gradu, piše Politika.

Situacija se popravila u poslednjih mesec dana, od kada je grad stao iza nje. Početkom marta, na sednici Gradskog veća donesena je odluka da Sekretarijat za zdravstvo preuzme isplatu reprograma duga od 1.370.000.000 dinara koji je prethodne dve godine opterećivao rad Apoteke. To je omogućilo neophodnu novčanu podršku za nabavku lekova i dalo šansu da s punim rafovima „izađu na crtu“ konkurenciji koju čine privatni apotekari.

Grad je, kako je istakao Nikola Prelević, direktor Apoteke Beograd, uvideo koliki je značaj primarne zdravstvene zaštite građana i prihvatio da preuzme dugovanja prema najvećim dobavljačima.

“Na taj način postignuti su uslovi da se u našim apotekama pojavi najveći broj lekova i dijetetskih suplemenata što je preduslov da u najskorijoj budućnosti imamo sve lekove koji su potrebni našim sugrađanima. Naši pacijenti nisu gubili poverenje u naše znanje i stručnost čak ni u trenucima kada nismo imali sve lekove. Oni su dolazili po savet i redovno se interesovali kada će se situacija rešiti. Njihovo poverenje bilo nam je ogromna podrška i od nje i sada zavisimo. Dobili smo vetar u leđa. A naši sugrađani, koji veruju u državne apoteke, i dalje su nam potrebni. Važni su nam da zajednički istrajemo u borbi da sačuvamo Apoteku Beograd”, istakao je Prelević.

Novine su uvek prisutne u farmaciji, a znanje i briga za naše pacijente je nešto što se nikada nije menjalo. Izrada magistralnih lekova u Apoteci Beograd trajala je sve vreme bez zastoja.

“Upravo po izradi magistralnih lekova (lekovi koji se izrađuju na osnovu lekarskog recepta) mi smo uvek bili i prepoznatljivi našim sugrađanima. Potpisivanjem reprograma obezbeđeno je snabdevanje lekovima koji su nama neophodni da bismo mogli dalje da isplaćujemo zarade”, rekao je on i naglasio da je pomoć sugrađana izuzetno važna da se očuva ovakva državna zdravstvena ustanova.

Jedna od vrlo značajnih stavki, kada je reč o poslovanju ove ustanove, jeste i očuvanje postojećeg, izuzetno stručnog kadra. Trenutno je u Apoteci Beograd 581 zaposleni, od tog broja 282 farmaceuta i 180 tehničara. Ostalo čine spremačice, vozači, knjigovodstveni radnici… Kada je reč o njihovim platama, tri su u zaostatku.

“Nadamo se da će nam nadležne institucije pomoći da rešimo taj problem kako bismo zadržali naše zaposlene koji se ističu svojim znanjem, stručnošću i profesionalizmom”, naglasio je on.

Problem rada Apoteke Beograd traje od 2013. godine kada su privatnici dobili mogućnost da izdaju lekove na recept. Dodatno je poslovanje ove ustanove opteretilo i to što nije više samostalno sprovodila javnu nabavku lekova.

Situacija se usložnjavala iz godine u godinu. Deficit koji je rastao pokrivan je iz profita ostvarenog do tada. Dobit se polako topila, a dugovanja dobavljačima rasla. U jednom periodu dostigla su 1.800.000.000 dinara.

Dodatno se sve zakomplikovalo početkom leta prošle godine, kada su radnicima počele da kasne plate, a na police da stiže sve manje robe. U nekom momentu slika u apotekama podsećala je na devedesete kada je na rafovima prodavnica bio „razvučen“ poneki proizvod. Već tada se počela spominjati privatizacija. Ali, novo rukovodstvo pokušalo je sa gradom da pronađe neko drugo rešenje – ono koje bi omogućilo opstanak ustanove i dalo joj mogućnost da svojim radom bude konkurentna na tržištu.

Pokušali su da ublaže posledice odluka donesenih prethodnih godina. Smanjen je broj apoteka. Sa 107 na 76. Ova ustanova najveći broj lokala iznajmljuje i oni nisu u njenom vlasništvu, što su mnogi smatrali ključnim za njenu privatizaciju. I zaposlenih je manje, letos ih je bilo oko 800, a od tog broja veliki deo njih otišao je u penziju, dok je jedan deo prešao kod privatnika. Na taj način sredstva za plate smanjena su za više od 35.000.000 dinara. Ali i dalje u svakoj od apoteka u smeni rade i farmaceut i tehničar da bi usluga pacijentima bila na najboljem nivou.

Apoteka Beograd izuzetno je važna zdravstvena ustanova u gradu, koji je i njen osnivač. Ona ima svoju proizvodnju – iz njenih laboratorija izlazi više od 150 galenskih proizvoda i jedina izrađuje lekove po receptu lekara.