Građani još uvek oprezni sa stambenim kreditima, godišnji rast 4,3 odsto

Ukupni krediti privrede, preduzetnika i građana Srbije u oktobru ove godine iznosili su 3.731 milijardu dinara, što je za devet odsto više nego u istom mesecu 2023.

Pozajmice privredi iznosile su 2.046 milijardi dinara, što znači da su se pravna lica zaduživala za deset odsto više u odnosu na godinu pre, dok su kod preduzetnika zaduženja za kredite iznosila 78 milijardi i veća su za 13,3 odsto odnosu na oktobar 2023. godine, pokazuje Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije.

Kada je reč o građanima, njihov dug prema bankama u oktobru ove godine iznosio je 1.607 milijardi dinara i bio je veći za 7,5 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Građani su najviše uzimali gotovinske kredite – 771.339 milijardi, a zatim stambene i kredite za adaptaciju – 688.437 milijardi dinara. Na trećem mestu po vrstama kredita u oktobru nalaze se poljoprivredne pozajmice, koje su iznosile 88.245 milijardi dinara. Ostale vrste kredita bile su „teške“ 38.937 milijardi dinara, dok su potrošački zajmovi iznosili 20.462 milijarde dinara.

Podsetimo, kamatne stope na stambene kredite ograničene su odlukom Narodne banke Srbije do 31. decembra ove godine. Kako je najavila guvernerka Jorgovanka Tabaković, NBS će učiniti sve da kamatne stope na ove kredite budu ograničene na pet odsto do kraja 2025. godine.

“Nadam se da ćemo istekom godine okončati sve formalne procedure i postupke sa donošenjem novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, gde idemo sa ograničavanjem maksimalnog iznosa kamatnih stopa“, najavila je Tabaković.

Kako pokazuje izveštaj Udruženja banaka Srbije, rast stambenih kredita na godišnjem nivou je skroman i u oktobru ove godine u odnosu na isti mesec prošle iznosi 4,3 odsto.

Komentarišući blagi rast stambenih kredita i najavljeni zakon, profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Mališa Đukić za Biznis.rs kaže da je neophodno posmatrati dva faktora.

Prvi bi bio opšti pad kamatnih stopa, uključujući i kamate na stambene kredite.

“Kako vreme prolazi stambeni krediti su jeftiniji – neko će reći manje skupi – što stvara uslove za rast interesovanja građana za ovom vrstom kredita. Suprotno, u periodima rasta kamatnih stopa tražnja za kreditima je naglo opala i to se odrazilo na broj odobrenih pozajmica. Dakle, mi se sada nalazimo na silaznoj putanji kamata, što je jedan od ključnih faktora koji opredeljuje određeni broj građana da se odluče i podnesu zahtev za kredit”, navodi Đukić.

Kako kaže profesor BBA, predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđeno je postavljanje gornjih granica kamatnih stopa, što bi najveće rezultate dalo upravo kod stambenih kredita u periodima naglog rasta kamata.

“Ova ideja zapravo proizilazi iz izmenjene i dopunjene direktive Evropske komisije da se u periodima naglog rasta kamatnih stopa spreči prekomerno zaduživanje građana, odnosno stvaranje problema prezaduženosti koji onda ima niz negativnih efekata, a ne da se kamatne stope kao takve definišu tom odlukom, odnosno zakonom”, napominje naš sagovornik.

Cilj direktive, a i samog zakona je, kako ističe Đukić, da se spreči prekomerni rast mesečnih rata, odnosno potencijalni problem prekomernog zaduživanja i da se da prostor korisnicima kredita da svoje obaveze blagovremeno servisiraju.

“U periodima kada kamatne stope miruju nema uticaja ovog zakona, odnosno kamatne stope bi trebalo da se formiraju slobodno, u skladu sa ponudom i tražnjom, i konkurencijom unutar bankarskog sektora”, dodaje on.

Na pitanje da li će ovaj zakon uticati na rast interesovanja građana za uzimanje kredita, Đukić kaže da on može imati pozitivan efekat jer donosi neku vrstu predvidivosti, manji rizik i manji eventualni skok rate u slučajevima naglog povećanja kamata, što tokom perioda otplate stambenih kredita svakako može da se dogodi.

“Ako gledamo unazad, mi smo u poslednjih 20-30 godina imali dva perioda naglog rasta kamatnih stopa i to će se ponoviti i u naredne dve-tri decenije. A ovde je zapravo cilj da jednostavno ograničite uticaj tako naglog rasta na visinu rate korisnika stambenih kredita i na taj način sprečite da zapadne u krizu, bude prezadužen i ne bude sposoban da vraća tu kreditnu obavezu, što je loše i za nega i za banku i uopšte za čitav finansijski sektor, odnosno bankarski sistem”, zaključuje Đukić.