Građani Srbije potrošili 900 miliona evra više na putovanja van zemlje u 2025.

Srbija nema more i velika potrošnja naših građana na turizam van granica zemlje dugo već nije iznenađenje, ali podaci za 2025. godinu pokazuju da je rast finansijskog odliva u devizama po tom osnovu dobrano ubrzao.

Svaki treći evro koji je prošle godine potrošen na uvoz usluga odnosi se na novac koji su stanovnici Srbije potrošili na turističke usluge u inostranstvu.

Srbija je u prošloj godini povećala deficit u spoljno-trgovinskoj razmeni roba i usluga sa 3,95 milijardi na 4,164 milijarde evra, odnosno za pet odsto. Izvoz je povećan za osam odsto, sa 44,317 milijardi evra na 47,686 milijardi evra, dok je uvoz vredeo sedam odsto više, odnosno povećan je sa 48,267 na 51,850 milijardi evra.

Najveći doprinos rastu minusa u trgovini dale su robe kod kojih je deficit, iako blago smanjen u odnosu na godinu ranije, ipak iznosio skoro 6,5 milijardi evra. Izvoz roba povećan je za devet odsto, na 32,457 milijardi evra, a uvoz po stopi od šest odsto na 38,944 milijardi evra.

Pozitivan bilans usluga od 2,323 milijarde evra, zahvaljujući pre svega rastu izvoza sektora Informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), uspeo je donekle da umanji ukupan deficit ostvaren u izvozu roba i usluga.

Turizam ubrzano pravi sve veći deficit

Zabrinjavajuće je što u strukturi uvoza usluga sve veći deficit prave turističke usluge, na koje otpada svaki treći potrošeni evro. Ukupna vrednost uvoza usluga u prošloj godini tako je iznosila skoro 13 milijardi evra, dok je samo na turizam otišlo oko 4,6 milijardi evra.

Da se deficit u turizmu povećava pokazuje i poređenje rezultata u poslednje dve godine. Izvoz turističkih usluga, odnosno finansijski priliv od turista i gostiju tokom boravka u Srbiji, u prošloj godini iznosio je 2,894 milijardi evra i za samo tri odsto je veći nego u 2024. godini.

Uvoz turističkih usluga, odnosno potrošnja stanovnika Srbije u inostranstvu, porastao je skoro za četvrtinu za samo jednu godinu. Naspram potrošenih 3,778 milijardi evra u 2024, građani Srbije su u prošloj godini finansijski odliv po osnovu turističkih putovanja van zemlje povećali za čak 23 odsto, na 4,653 milijardi evra. Dakle, samo za jednu godinu turistička potrošnja van granica zemlje povećana je za skoro 900 miliona evra.

Ovo je rezultiralo deficitom od 1,759 milijardi evra u bilansu turističkih usluga, što je više od jedne četvrtine ukupnog deficita ostvarenog u trgovini robama i uslugama u prošloj godini.

Gde i na šta najviše trošimo?

Kada se pogleda struktura odliva deviza koji dolazi potrošnjom naših građana u inostranstvu, jasno je da najveći doprinos daju turistička i druga privatna putovanja na koja smo prošle godine potrošili ravno četiri milijarde evra, dok su nas poslovna putovanja koštala 652 miliona evra.

Na domaćem tržištu na privatni turizam potrošeno je 2,7 milijardi evra, što znači da je deficit kod ove vrste putovanja iznosio 1,3 milijarde evra. Deficit u poslovnim putovanjima je takođe nezanemarljivih 461 milion evra.

Gledano po destinacijama, tradicionalno su građani Srbije najviše novca potrošili u Grčkoj, i to milijardu evra, slede Turska sa 352 miliona evra, Crna Gora sa 292 miliona evra, Nemačka sa 227 miliona evra, Švajcarska sa 183 miliona evra.

Listu deset zemalja u kojima su stanovnici Srbije potrošili najviše novca dopunjuju Ujedinjeni Arapski Emirati sa 176 miliona evra, Sjedinjene Američke Države sa 174 miliona evra, Španija sa 163 miliona evra, Hrvatska sa 151 milion evra i Egipat sa 146 miliona evra.

Poreski prihodi koji su Srbiji izmakli

Ovako veliki rast turističke potrošnje naših građana u inostranstvu možda baca novo svetlo na izneverena očekivanja Ministarstva finansija o rastu tražnje koja se očekivala nakon povećanja primanja u prošloj godini, što bi dovelo i do rasta poreskih prihoda.

Očekivanje je bilo da povećanje penzija za 10,9 odsto, minimalne zarade po radnom satu za 13,7 odsto i zarada u javnom sektoru za osam procenata bude dovoljno da podstakne potrošnju.

Zapravo, podaci o turističkoj potrošnji u inostranstvu pokazuju da se tražnja jeste dogodila, ali van granica zemlje, a porez su naplatile neke druge države.

Podsetimo da je, prema podacima iz Nacrta programa ekonomskih reformi od 2026. do 2028. godine, država morala da revidira fiskalni okvir i koriguje prihode i rashode kako bi održala deficit budžeta od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) jer je izostalo povećanje tražnje u meri u kojoj se očekivalo.

Rast od 900 miliona evra na turističke usluge u inostranstvu verovatno jeste iznenađenje, ali ide u prilog činjenici da građani Srbije u proseku raspolažu većim prihodima koje troše i na taj način, da su se navike promenile i da građani sve više putuju. Sa druge strane, zbog deviznog kursa koji je nepromenjen već deceniju, ta putovanja postaju povoljnija u odnosu na ona u zemlji.

Dodatni impuls svojevrsnom turističkom egzodusu van Srbije verovatno je dala i mnogo manja količina turističkih vaučera za domaće destinacije, kojih je u 2025. bilo svega 30.000 naspram dotadašnjih 200.000 vaučera.

Za ovu godinu još nema informacija kada bi vaučeri mogli biti podeljeni, a planirano je takođe da ih bude kao i prošle godine – 30.000.

Udruženje Moja Srbija nedavno je uputilo zvaničan dopis Ministarstvu turizma i omladine sa apelom da se bez odlaganja pokrene ovogodišnja akcija podele vaučera za odmor u Srbiji, uz upozorenje da svako dalje kašnjenje nanosi direktnu ekonomsku štetu ugostiteljima i usporava razvoj domaćeg turizma.

Iz Udruženja su istakli da je tokom prethodne godine akcija izgubila svoju svrhu zbog kasnog početka i smanjenog broja vaučera, što je dovelo do ozbiljnog pada prihoda kod malih izdavalaca smeštaja, dok su istovremeno troškovi poslovanja značajno porasli. Upozorili su da bi ponavljanje takvog scenarija i ove godine moglo ostaviti dugoročne posledice na razvoj domaćeg turizma.

Moja Srbija predlaže i da se kvota vaučera predviđena Zakonom o budžetu za 2026. godinu poveća sa 30.000 na najmanje 250.000 vaučera pojedinačne vrednosti od najmanje 10.000 dinara, kako bi mera imala realan ekonomski efekat i bila dostupna većem broju građana.