Građani Srbije u potrazi za poslom najviše emigriraju u Austriju i Nemačku

Srbija je na 31 mestu u svetu po nivou emigracije, a sadašnje procene su da iz zemlje godišnje odlazi između 15.000 i 60.000 stanovnika. Omiljene destinacije su im Nemačka i Austrija, a srpski gastarbajteri u inostranstvu u proseku ostaju preko 12 godina, pokazuju poslednji podaci.

Podaci Eurostata ukazuju da je krajem 2018. godine broj lica iz Srbije sa dozvolom boravka unutar neke od zemalja EU iznosio 491.199 – što je za 1,6 odsto manje nego samo deset godina ranije, piše Nova ekonomija.

Samo u 2018. godini dozvolu boravka prvi put na teritoriji EU dobilo je 52.049 lica iz Srbije (novi rezidenti), što je gotovo 12.000 lica više nego u 2017. godini.

Najčešće destinacije emigriranja za građane Srbije koji rade–borave u inostranstvu su Austrija (22,5 odsto) i Nemačka (17,9 odsto), ali postoji tendencija smanjenja ovih udela.

Institut za razvoj i inovacije je sproveo analizu mobilnosti radne snage između Srbije i zemalja Zapadnog Balkana, u kojoj objašnjava kako su se prve generacije emigranata najvećim delom uputile ka Zapadnoj Evropi, a skoro polovina njih, 46 odsto se uputilo ka Nemačkoj.

Deceniju kasnije već zabeleženo je značajno smanjenje broja migracija ka Nemačkoj, dok su se istovremeno povećali udeli migranata najpre ka Švajcarskoj, a kasnije i ka ostalim evropskim zemljama u kojima je u 2011. godini radilo 18,8 odsto srpskih migranata.

Migranti iz Južne i Istočne Srbije čine većinu migranata ka Italiji, Austriji i Severnoj Makedoniji, dok oni iz Šumadije i Zapadne Srbije čine većinu migranata ka Švajcarskoj i ka Bosni i Hercegovini.

Vojvođani su usmereni na Mađarsku i Hrvatsku, dok beograđani najviše „hitaju“ ka SAD i Kanadi.

Na dnevnom nivou 795.000 radnika svakodnevno migrira van naselja u kome živi sa ciljem obavljanja zanimanja, ali od toga svega 2.858 radnika migrira ka inostranstvu.

Gledajući „raspored“, više od polovine dnevnih migranata uglavnom migrira ka drugim naseljima iste opštine u kojoj živi.

Sa druge strane, od 2.858 dnevnih migranata ka inostranstvu 59 odsto je iz Vojvodine, a 37 odsto iz Šumadije i Zapadne Srbije – što se pre svega objašnjava kroz blizinu granice ovih regiona sa zemljama EU.

Sa druge strane svega četiri odsto dnevnih migranata iz Južne i Istočne Srbije pokazuje interesovanje prema Severnoj Makedoniji i Bugarskoj.

U periodu od 2010. do 2023. godine Srbija je izdala 178.879 viza, od čega, rekordnih, 29.442 tokom 2023. godine.

Zvanični podaci Ministarstva spoljnih poslova pokazuju da je usled posledica pandemije Covid-19 broj izdatih viza od 2022. godine krenuo naglo da raste.

Najveći broj viza izdat je državljanima Kine čak 35 odsto, Indije 13 odsto i Egipta šest odsto, a već nekoliko godina unazad zabeležen je trend rasta viza za državljane ovih zemalja – što može biti indikator da se radi o radnim migracijama.

Interesantan je podatak da je tokom prošle godine u Srbiji boravilo ukupno 81.710 stranaca, a najveći broj njih (56 odsto) usled zapošljavanja, navodi Nova ekonomija.

„Broj izdatih viza može biti samo indikator potencijala radnih migracija u Srbiji pre svega zbog činjenice da brojni stranci koji borave u Srbiji nemaju obavezu pribavljanja viza, a vize mogu biti izdate i po drugim osnovama, a ne samo na osnovu zaposlenja“, kako se navodi u analizi mobilnosti radne snage koju je sproveo Institut za razvoj i inovacije.