Građani sve više zainteresovani da se edukuju u oblasti finansija, štednje i ulaganja

Koji je najbolji vid štednje? Da li su akcije visokorizično ulaganje? Treba li ulagati u nekretnine? Ovo su samo neke od tema podkasta „Jezik finansija“ koji se već dve sezone bavi finansijskom edukacijom.

Podkast uređuje i vodi dr Slađana Benković, profesorka univerziteta sa dugogodišnjom finansijskom ekspertizom, koja pažljivim odabirom tema i sagovornika iz Srbije i regiona koristi ovaj sve popularniji kanal komunikacije kako bi kompleksne finansijske koncepte približila najširoj javnosti.

Na događaju koji su organizovali uređivački tim podkasta, pod pokroviteljstvom projekta „Mediji.Inovacije“, finansiranog od strane USAID-a, i SIDA (Swedish International Development Agency), predstavljeni su ciljevi i rezultati podkasta „Jezik finansija“, u prisustvu gostiju koji su učestvovali u emisijama, predstavnika kompanija, ambasada, donatora, sponzora i medija.

„Finansijska pismenost je značajna za razumevanje svakodnevnih aspekata života, poput kreiranja kućnog budžeta, upotrebe kartica, štednje, poreskog sistema, bezgotovinskog plaćanja i slično. Osnovna znanja iz finansija su u Srbiji na niskom nivou i treba da postanu deo obrazovnog procesa od najranijeg uzrasta. Podkast ‘Jezik finansija’ je platforma putem koje su ovakva znanja svima lako dostupna, i važno je da se radi na ovom vidu edukacije“, kaže profesorka Benković.

Ispred projekta Mediji.Inovacije prisutnima se obratio direktor projekta Oliver McCoy koji je ukazao na važnost osnaživanja finansijske pismenosti svih ciljnih grupa, pogotovo žena i mladih, budući da je izvesno da će im ta znanja u životu trebati bez obzira na to da li pregovaraju o platama, upravljaju investicijama ili planiraju neki veliki životni događaj.

Prema istraživanjima OECD i INFE (International Network on Financial Education) iz 2020. godine sa znanjima finansijske pismenosti najbolje stoje građani Holandije, Finske, Danske, Estonije i Slovenije. Najlošiji su građani Portugala i Rumunije.

Na socio-demografskom nivou, ukupna finansijska pismenost veća je među muškarcima (24 odsto u poređenju sa 13 odsto žena), ispitanicima starijim od 39 godina (20 odsto, u poređenju sa 13 odsto onih od 18-24 i 16 odsto od 25-39 godina) i ispitanicima sa visokim nivoom obrazovanja (26 odsto, u poređenju sa 16 odsto onih sa srednjim nivoom obrazovanja i 12 odsto sa niskim nivoom).

Gde je Srbija kada je u pitanju finansijska pismenost? Zvaničnih podataka nema, ali istraživanje sprovedeno 2023. godine od strane grupe autora (Đokić, et al, 2023) među mladima starosti između 18 i 35 godina pokazuje da postoji svest o važnosti razumevanja finansija i finansijskog poslovanja, naročito onih koji su još uvek školskog uzrasta.

Na pitanje da li bi znali više o finansijskom svetu da su imali finansijsku edukaciju u školi – 81 odsto je odgovorilo pozitivno. Istraživanje nadalje pokazuje da naši mladi najviše o finansijama uče od roditelja, kojima takođe nedostaju znanja iz finansija, zatim na internetu, od svojih drugara, pa tek onda od nastavnika i kolega sa posla. Naravno, posebnu kategoriju čine studenti fakulteta na kojima se izučava ekonomija, menadžment i biznis.

Podkast „Jezik finansija“ prisutan je na svim streaming platformama kao što su Spotify, Apple podcast, Patreon i YouTube, a za samo 10 meseci uspeo je da ostvari više od 16.000 sati slušanosti i više od 286.000 pregleda, što govori o sve većoj potrebi za ovakvom vrstom edukativnog sadržaja u Srbiji.

Profesorka Slađana Benković zaključila je svoje obraćanje citirajući dobro poznatu izreku da „novac govori“, ali je napomenula da itekako „ume i da priča priče“.