Građevinarstvo ubedljivo najperspektivnija delatnost za mlade firme u Srbiji

Mlade firme koje posluju do tri godine spadaju u najranjiviji deo srpske privrede, a podaci pokazuju da svaka peta ne dočeka svoj prvi rođendan, dok se do kraja treće godine taj procenat drastično povećava, pa se procenjuje da skoro polovina firmi prestane da radi ili postane neaktivna.

Statistika koju objavljuju Agencija za privredne registre i Republički zavod za statistiku pokazuje da su preduzetnici znatno ranjiviji jer se lakše osnivaju, ali se i brže gase, često već nakon 12 do 18 meseci. Privredna društva imaju nešto veću stopu preživljavanja u prve tri godine, uglavnom zbog većeg početnog kapitala i ozbiljnije pripreme biznis plana.

Zašto su u zoni „doline smrti“?

Mlade firme nalaze se u zoni visokog rizika koju ekonomisti često nazivaju „dolina smrti“, a u tom periodu najizraženiji su rizici u vezi sa likvidnošću jer se uglavnom suočavaju sa nedostatkom obrtnih sredstava i teško dolaze do zajmova, pošto nemaju čime da ih osiguraju – prihodi su nestabilni, a troškovi fiksni.

Problem naplate, odnosno odložene naplate, dodatno pogoršava situaciju, kao i nedostatak poreskih podsticaja.

Srpsko poslovno okruženje uz to obiluje administrativnom složenošću u kojoj tek osnovane firme imaju teškoća da se snađu. Na tržištu se još nisu dokazale i stekle poverenje korisnika i kupaca, a inicijalna vidljivost dodatno košta.

U poslednje vreme sve veći izazov je radna snaga, zbog njene neodgovarajuće strukture i visokih troškova angažovanja.

U biltenima APR-a se kao najčešći razlozi za brisanje iz registra u ranoj fazi navode blokada računa, odnosno nemogućnost servisiranja kratkoročnih obaveza, poslovni gubici jer troškovi zakupa, doprinosa i sirovina prevazilaze prihode, kao i prinudna likvidacija zbog nedostavljanja finansijskih izveštaja dve godine zaredom.

Prihode ostvaruje manje od polovine

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da među nešto više od 100.000 firmi koje posluju tri godine zaključno sa 2024. tek 40.000 ostvaruje prihode, dok sve ostale ili nemaju prihode ili podaci ne postoje jer su u stanju mirovanja ili nisu podnele finansijski izveštaj za 2024. godinu.

Više od 70.000 firmi ne ostvaruje dobit, dok 27.000 ima zaposlene. Samo oko dva odsto firmi (1.740) ima više od 10 zaposlenih, dok 108 preduzeća zapošljava više od 100 radnika. Više od hiljadu radnika beleže četiri firme.

Da bi se odredila uspešnost poslovanja ovako heterogene strukture u kojoj se nalaze preduzetnici, mikro firme, ali i srednja i velika preduzeća, primenjena su tri kriterijuma. Analizirane su isključivo firme koje su ostvarile prihod veći od 10 miliona dinara i imaju bar jednog zaposlenog. Finalno rangiranje izvršeno je na osnovu indeksa rasta prihoda.

Prva dva zahteva zadovoljilo je nešto više od 11.000 firmi, a analiza je pokazala dominaciju građevinskog sektora i nekretnina iz kojeg dolazi u proseku svaka treća firma. Preduzeća iz ove oblasti karakterišu nagli skokovi prihoda i mali broj zaposlenih. Sledi trgovina i logistika u okviru kojih posluje svako peto preduzeće i ovo su firme sa velikim obrtima, ali nižim indeksom rasta.

Svaki sedmi privredni subjekt dolazi iz Informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), a dominiraju računarsko programiranje i konsultantske usluge. Ova delatnost donosi najveću neto dobit po zaposlenom, koja je tri do pet puta veća nego u firmama u klasičnoj trgovini ili transportu.

Izvor: CompanyWall

Ko je u Top 10?

Analiza deset najuspešnijih mladih firmi, odnosno onih koje su ostvarile najveći rast prihoda u 2024. godini u odnosu na godinu ranije, a prešle su prag prihoda od 10 miliona dinara i imaju bar jednog zaposlenog, pokazuje da je najviše firmi iz građevinskog sektora.

Čak šest firmi na ovoj listi radi u oblasti građevinarstva. Polovinu liste zauzimaju firme sa delatnošću 4210 koja obuhvata izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, zgrada za industrijsku proizvodnju, fabrika, radionica, montažnih postrojenja, ali i bolnica, škola i poslovnih zgrada, hotela, prodavnica, tržnih centara, sportskih dvorana, parking garaža i skladišta.

Jedna firma registrovana je za razradu građevinskih projekata.

Od ostale četiri firme po jedna se bavi proizvodnjom električne energije, proizvodnjom opreme za podizanje i prenošenje, računarskim programiranjem i oglašavanjem.

Ubedljivi šampion rasta je novosadsko preduzeće Tatarsko brdo Residence, koje sa dva zaposlena beleži indeks rasta prihoda od 54 miliona, s obzirom na to da su mu prihodi od 2023. do 2024. godine porasli sa 1.000 na nešto više od 540 miliona dinara.

Sličan trend beleži i drugoplasirana firma na listi Dinamik Art Co. iz Subotice, koja sa tri zaposlena ima indeks rasta prihoda od 45 miliona jer je takođe sa prihoda od 1.000 dinara za godinu stigla do 458 miliona dinara.

Na trećem mestu je firma Argaly Energy koja proizvodi električnu energiju i sa jednim zaposlenim je za godinu dana povećala prihod na 131 milion dinara, uz indeks rasta prihoda veći od četiri miliona.

Vrtoglav rast najuspešnijih firmi za samo jednu godinu uz minimalan broj zaposlenih može da ukaže da je reč o firmama koje ne pripadaju tradicionalnim biznisima u kojima rast dolazi sporo i postepeno, već posluju kao upravljački centri koji za realizaciju poslova angažuju spoljne podizvođače. Sav kapital i profit ostaju u firmi, dok je operativni posao izmešten.

Interesantna je prostorna decentralizacija kada se pogleda prvih deset firmi, od kojih su četiri iz Beograda, dve iz Novog Sada i po jedna iz Niša, Subotice, Kraljeva i Čačka.

Među deset najuspešnijih je i jedna veća proizvodna firma koja je sa 63 zaposlena u sektoru proizvodnje opreme za podizanje i prenošenje uspela da generiše prihod od skoro 130 miliona dinara ostvarivši indeks rasta prihoda veći od 700.000. Ovo niško preduzeće je jedino koja je spojilo ogroman skok prihoda sa ozbiljnim zapošljavanjem, što je čini društveno najznačajnijom na listi.