Gujaničić: Lasta nije imala šanse za samostalan opstanak sa dugom od 33 miliona evra

Saobraćajno preduzeće Lasta Beograd nije imalo nikakve šanse za samostalan opstanak u domaćem investicionom ambijentu jer nije imalo dominantne akcionare koji bi bili zainteresovani za rast i razvoj kompanije, zbog čega je krajem decembra prošle godine uknjižilo dug od 33 mliona evra, rekao je Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum Securities.

„Lasta je podrivana i na tržištu u utakmici koja je bila sve, samo ne fer i pravična. Takvo stanje vlada u većini tržišnih područja i tako će ostati dok Srbija ne dobije institucije koje će biti u stanju da obezbede unapred poznata pravila igre, koja će važiti za sve postojeće i potencijalne tržišne učesnike“, rekao je Gujaničić za Betu.

Većinski udeo u Lasti, kako je objavljeno, kupio je, ponudom za preuzimanje akcija tog preduzeća po 665 dinara, vlasnik Strele Obrenovac Miroslav Nikolić i tako povećao udeo sa 16,7 odsto na 83 odsto. 

Ministar finansija Siniša Mali krajem prošle godine obećao je da će pomoći Lasti da dobije kredit, kako bi premostila finansijske probleme, ali je pre mesec dana obavestio poslovodstvo te firme i sindikate da nema ništa od kredita i da je država odlučila da proda akcije tog preduzeća i „preporučio“ im da razgovaraju sa Nikolićem. U strahu od stečaja sindikati su prihvatili ponudu, a Nadzorni odbor je ponudu ocenio „adekvatnom“.

Gujaničić je rekao da Lasta, već godinama beleži negativno poslovanje. Dug od 33 miliona evra je, prema njegovim rečima, „prilično veliko finansijsko opterećenje za kompaniju te veličine, koja je istina, od 2023. godine imala pozitivan slobodan novčani tok, što ukazuje na bolju likvidnost“.

Naglasio je da glavni problem kompanije godinama proizilazi iz njene vlasničke strukture, gde dominiraju akcionari koji predstavljaju državne ili lokalne organe vlasti i koji nisu zainteresovani za kontrolu poslovanja kojom bi obezbedili efikasno upravljanje. 

„Za razliku od normalnih tržišnih privreda gde se korporacije nalaze na berzi koja indirektno omogućava kontrolu upravljanja, to u Srbiji nije slučaj. Lasta je samo nominalno akcionarsko društvo čije su akcije kotirane na berzi, ali bilo da je tamo postignuta niska ili visoka cena akcija ili se njima uopšte ne trguje, gotovo da je irelevantno sa aspekta poslovanja“, rekao je Gujaničić.

Dodao je da u normalnim okolnostima u tržišnim privredama korporacija koja godinama ima problem u poslovanju suočila bi se na berzi sa ulaskom novih investitora koji bi usvojili novu strategiju poslovanja i uz novi menadžment pokušala da promeni poslovni trend.

„Jasno je da u našim okolnostima to nikako nije moglo da se desi Lasti, ne samo usled činjenice da je država dominantan akcionar, već je i zbog svog poslovnog značaja i velikog broja nekretnina koje koristi ili je koristila u više gradova, bila sistemski podrivana od strane države i lokalnih organa vlasti“, rekao je Gujaničić.

U takvoj konstelaciji snaga, kako je ocenio, nije ni bio moguć neki drugi ishod nego da kompanija godinama propada i na kraju bude „servirana“ za preuzimanje investitoru koji ima „zeleno svetlo“ aktuelne vladajuće garniture.

Gujaničić je rekao da sa aspekta pojedinačnih akcionara, gledajući poslovne rezultate kompanije i njenu zaduženost, ponuđena cena bi se čak mogla opisati kao solidna jer je kompanija vrednovana oko 13 miliona evra uz dug od oko 33 miliona evra.

Dodao je da je „nesumnjivo da će novi većinski vlasnik itekako pronaći svoj interes naročito ukoliko, kao i do sada, bude imao svesrdnu pomoć državnih i lokalnih organa vlasti“. 

„A ona će se pre svega ogledati u korišćenju imovine kompanije i konverzije iz prava korišćenja u pravo svojine i dobijanju tendera čije raspisivanje je u nadležnosti organa vlasti“, rekao je Gujaničić.

Nikolić je kupio akcije u vlasništvu Akcionarskog fonda, Republike Srbije, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a Opština Inđija nije prodala svoj udeo od oko 0,24 odsto i Opština Stara Pazova od oko 0,39 odsto. Akcije su prodali i neki mali akcionari, bivši radnici i njihovi naslednici.

Nikolić je vlasnik i obrenovačke Strele i Strele iz Uba, a obrenovačka Strela je vlasnik 77 odsto Lastre iz Lazarevca.

Skoro istovremeno beogradska vlast je potpisla novi poslovni ugovor sa konzorcijumom tih Nikolićevih firmi sa kojim je krajem prošle godine raskinula ugovor za isti posao prevoza putnika na deset godina, vredan 125,89 milijardi dinara, odnosno nešto više od jedne milijarde evra.

Konzorcijum će prevoz obavljati na teritoriji gradske opštine Surčin (potez 600) i deo prigradskog i lokalnog prevoza.

Ugovorom je predviđeno da Lastra obavlja – 10,11 odsto posla, Lasta – 38,5 odsto, Strela Ub – 8,86 odsto, a Strela Obrenovac najveći deo – 42,53 odsto. 

Predložena mreža linija obuhvata 12 gradskih linija u opštini Surčin, dok je mreža prigradskih i lokalnih linija podeljena na 304 linije.

Lasta u vlasništvu poseduje autobuske stanice u devet gradova, auto-centar na niškom putu sa šest hektara zemlje, a država im je oduzela stanicu u Beogradu bez naknade u koju je, kažu u sindikatu, pre rušenja, uloženo oko četiri miliona evra.