Hleb i zvanično skuplji za tri dinara

Hleb „Sava“ i zvanično je skuplji za tri dinara nakon što je Vlada Srbije 29. januara donela Uredbu o izmeni Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500“. Maksimalna maloprodajna cena ove vekne povećana je sa 62 na 65 dinara, dok je maksimalna proizvođačka cena podignuta sa 53,17 na 55,74 dinara.

Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica potvrdio je za Biznis.rs da su pekari već počeli sa usklađivanjem cena.

On je istakao da su svi ostali elementi uredbe ostali nepromenjeni – najviša ukupna marža koju trgovci mogu da ostvare prilikom prodaje i dalje je ograničena na šest odsto, kao i povrat na robu koji iznosi pet odsto.

Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba „Sava“ na snazi je od 2021. godine, a prema rečima Pralice, Unija pekara od tada kontinuirano sarađuje sa Vladom Srbije i resornim ministarstvima.

Posebno teška situacija nastupila je 2022. godine, nakon izbijanja rata u Ukrajini, kada je došlo do naglog poremećaja na tržištu i rasta cene brašna, koje je u jednom trenutku dostizalo i 60 dinara po kilogramu.

„Tada su robne rezerve dve, dve i po godine obezbeđivale regresiranu cenu brašna kako bi se sačuvala proizvodnja i zadržala pristupačna cena hleba za građane“, podseća Pralica.

On kaže da danas na formiranje cene hleba utiču cene energenata, sirovina, a najviše troškovi radne snage. U prethodnih šest meseci minimalna zarada povećavana je dva puta, što je povuklo rast plata i ostalih zaposlenih u pekarskoj industriji.

„Kada raste minimalac, raste očekivanje svih radnika, i to direktno utiče na troškove proizvodnje. Zato zajedno sa Ministarstvom trgovine pratimo sve parametre – od energenata do zarada – i povremeno korigujemo cenu. Opredelili smo se da to bude tri dinara, kako ne bi bio veliki udarac za građane“, kaže Pralica i dodaje da je cena brašna stabilna i da je već dve godine oko 30 dinara po kilogramu.

Naš sagovornik ističe da je prosečna marža u trgovinama na ostalim pekarskim proizvodima u proseku iznosila oko 85 odsto, a da je uredbom o maržama to svedeno na 20 odsto od 1. avgusta 2025. Zbog toga je, smatra on, uredba o hlebu „Sava“ bila neophodna jer je u njoj marža ograničena, a nema ni off rabata.

„To nam je bio jedini put da možemo da imamo cenu od 65 dinara. U Bosni je cena hleba 120, u Crnoj Gori od 120 do 140, u Hrvatskoj 180 dinara“, ističe on.

Hleb „Sava“ dominantan

Pralica naglašava da hleb „Sava“ ima izuzetno veliki udeo u ukupnoj potrošnji stanovništva, posebno kada je reč o industrijskim pekarama koje snabdevaju trgovinske lance i samostalne trgovinske radnje u manjim sredinama.

„Cilj je bio da i sela koja nemaju pekaru, ali imaju prodavnicu, budu snabdevena. Zbog toga smo odlučili da tako kapilarno snabdevamo celu Srbiju ovom jeftinijom vrstom hleba“, navodi Pralica.

Iako su proizvođači obavezni da proizvedu i stave u promet ovaj hleb u količini od najmanje 30 odsto dnevne proizvodnje, tržište je, kaže on, samo nametnulo veći obim, pa danas u određenim industrijskim pekarama hleb „Sava“ čini između 85 i 100 odsto proizvodnje.

„U ukupnoj industrijskoj proizvodnji udeo ovog hleba procenjuje se na 80 do 90 odsto. Specijalne vrste hlebova, u zavisnosti od industrijskih proizvođača, učestvuju sa pet do deset odsto, dok sitna i mala peciva imaju učešće od nekih par procenata“, zaključuje Pralica.