Hoće li država postati poželjan poslodavac?

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o državnim službenicima koje bi trebalo da omoguće stvaranja uslova za efikasnije funkcionisanje službi i veću atraktivnost državne uprave kao poslodavca.

Naime, dosadašnje analize pokazale su da je neophodno preduzeti mere za privlačenje i zadržavanje stručnih kadrova, naročito mladih visokoobrazovanih. Zbog toga se ključni razlozi za donošenje zakona zasnivaju pre svega na potrebi privlačenja mladih kadrova i stvaranje uslova za njihovo brže karijerno napredovanje i dugoročno zadržavanje u državnim organima.

“Analize sprovedene u prethodnom periodu, pokazuju da se poslovi koji zahtevaju najviši stepen obrazovanja i profesionalna znanja u određenim oblastima rada iz delokruga državnih organa, najčešće grupišu u tri ekspertska nivoa, što odgovara zvanjima savetnika, samostalnog savetnika i višeg savetnika u državno-službeničkom sistemu”, navodi se u obrazloženju razloga za donošenje novog zakona.

U skladu sa tim, u novom zakonu uspostavljena je trostepena gradacija radnih mesta, a zvanje mlađeg savetnika ukinuto je jer je analizom utvrđeno da se u okviru postojećih sistematizacija i organizovanja poslova, poslovi u savetničkim zvanjima najčešće grupišu na tri nivoa složenosti – savetnika, samostalnog savetnika i višeg savetnika.

Statistički podaci pokazali su izuzetno nisku popunjenost radnih mesta u organima državne uprave u zvanju mlađeg savetnika. Utvrđeno je da je u 2024. godini u najnižim savetničkim zvanjima (mlađi savetnik, mlađi carinski savetnik, mlađi carinski inspektor) poslove obavljalo svega 2,45 odsto od svih zaposlenih, a broj pripravnika iznosio je 48, što je 0,21 odsto od ukupnog broja sistematizovanih radnih mesta.

Ovaj podatak ukazuje na visoku nezainteresovanost mladih da nakon završenih studija konkurišu za rad u državnim organima na zvanjima mlađih savetnika, a kao najznačajniji razlozi izdvajaju se višegodišnji period rada potreban za napredovanje i niska početna plata.

Kako se može videte u obrazloženju predloga pomenutog zakona, navedena promena pozitivno će uticati i na nivoe plata koju bi ostvarili kako zatečeni, tako i novi zaposleni na početnim radnim mestima nakon fakulteta, i koja bi se na taj način uvećala od 2,8 do 25 odsto u zavisnosti od dostignutog nivoa nagrađivanja službenika.

Kraći i transparentniji konkursni postupak

Pored toga, razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima proističu iz potrebe da se konkursni postupak u državnim organima sprovodi brže, efikasnije, jednostavnije.

Na osnovu praćenja sprovođenja konkursnih postupaka od strane Službe za upravljanje kadrovima utvrđeno je da je prosečno trajanje javnih konkursnih postupaka u 2023. godini bilo 233 dana, a izbornih postupaka 122 dana. Sličan trend nastavljen je i narednih godina.

“Trajanje konkursnih postupaka treba da bude od prioritetnog značaja, kako za državne organe koji zapošljavaju, tako i za kandidate u postupku, jer kraći konkursni postupak omogućava organima da brže zadovolje svoje kadrovske potrebe i efikasnije obavljaju poslove iz svog delokruga”, navodi se u pomenutom dokumentu.

Zakon zato predviđa uvođenje javnog objavljivanja kao načina dostavljanja ovih rešenja, kako bi se postupak izbora kandidata učinio efikasnijim. Na ovaj način postiže se cilj da se trajanje ove faze konkursnog postupka skrati sa prosečnih dva meseca na 15 dana.

Razvrstavanje po zvanjima

Izvršilačka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja, sposobnosti i uslova za rad. Predviđenja zvanja su viši savetnik, samostalni savetnik, savetnik, saradnik, mlađi saradnik, referent i mlađi referent.

Viši savetnici obavljaju najsloženije poslove koji imaju značajan uticaj na određivanje politike ili postizanje ključnih rezultata u nekoj oblasti iz delokruga državnih organa. Ovi poslovi zahtevaju stavralačke sposobnosti, preduzimljivost i visok stepen stručnosti, samostalnosti i iskustva, uz obraćanje pretpostavljenom samo o pitanjima vođenja politike.

Za rad na poslovima višeg savetnika neophodno je visoko obrazovanje u trajanju od najmanje četiri godine (240 ESPB bodova  – osnovne i master akademske studije, specijalističke strukovne studije i master strukovne studije), kao i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Novim zakonskim rešenjima, predviđeno je da samostalni savetnici obavljaju složene poslove koji zahtevaju posebno specijalističko znanje i iskustvo, samostalnost u radu bez stalnog nadzora pretpostavljenih i donošenje odluka u složenim slučajevima, uz oslanjanje na opšta usmerenja i uputstva pretpostavljenog.  Za ovo zvanje takođe je potrebno visoko obrazovanje, uz najmanje tri godina radnog iskustva u struci.

Poslovi savetnika obuhvataju složene zadatke koji su najčešće precizno određeni i podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika. Obavljaju se u okviru jasno postavljenih pravila, uz povremeni nadzor pretpostavljenog. Od savetnika se očekuje sposobnost rešavanja problema na osnovu pojedinačnih uputstava, uz obraćanje pretpostavljenom u složenijim situacijama.

Za rad u ovom zvanju potrebno je visoko obrazovanje i najmanje jedna godina radnog iskustva u struci ili pet godina staža u državnim organima.