HORECA traži polugotove proizvode, a srpska firma je izvozom od toga profitirala

Tržište hotela, restorana i kafića (HORECA) sve više traži polugotove i gotove proizvode, jer se konstantno suočava sa nedostatkom radne snage, zbog čega smo pokrenuli proizvodnju smrznutih poslastičarskih proizvoda i za nekoliko godina postigli odlične rezultate u prodaji i izvozu.

Ovo je za Biznis.rs na nedavno završenom HORECA sajmu u Beogradu kazao Miloš Milovanović, suvlasnik firme MMM Lasta koja u svom vlasništvu odnedavno ima i preduzeće koje se bavi proizvodnjom proizvoda za poslastičarstvo i izvozi ih na tržište Evropske unije i regiona.

Preduzeće koje postoji 22 godine sa osnovnom delatnošću proizvodnje konzumnih jaja, dolaskom druge generacije vlasnika proširilo je asortiman i sada se bavi uvozom i distribucijom praškastih sastojaka kako bi što bolje iskoristila postojeću mrežu kupaca, a poslednjih nekoliko godina fokus im je i sopstvena proizvodnja.

“Sve je veća potražnja za polugotovim i gotovim rešenjima jer živimo u vremenu gde je radna snaga najveći izazov. Profesionalni kuvari i ugostiteljski objekti sve više imaju potrebu da raspolažu već polupripremljenim ili gotovim proizvodima i zato smo uspeli da napravimo dobre rezultate ka EU”, kaže Milovanović.

Reč je o poslastičarskim proizvodima i kolačima koji su duboko zamrznuti, sa rokom trajanja od devet do 12 meseci.

“Sve kvalitetne sirovine uvozimo iz EU, proizvodimo ovde gde su radna snaga i drugi troškovi ipak niži i nudimo gotovo rešenje sa vrhunskim proizvodima. Firme iz EU ne mogu da postigne tu cenu i zato se kupci polako prebacuju na nas. Tu leži naša snaga što se tiče izvoza ka EU”, objašnjava sagovornik.

Godišnji rast iznosi između 20 i 30 odsto, glavna izvozna tržišta su Hrvatska i Crna Gora, a širenje prisustva u ovoj godini je planirano u Rumuniji i Bugarskoj.

Akcenat je na letnjoj sezoni kada je potražnja najveća, a ostatak godine se pokriva planinskim i banjskim destinacijama i u tom segmentu se traže dodatni kupci.

“Izvoz u Crnu Goru i Hrvatsku počeo je pre tri godine i svake godine pravimo rast. U 2025. u Crnu Goru smo izvezli robu vrednu između 150.000 i 200.000 evra, a plan je da ove godine to povećamo na 300.000. Što se tiče Hrvatske, tamo smo imali izvoz od oko 600.000 evra, a ove godine planiramo prodaju od million evra. To je oko 30 šlepera u sezoni od aprila do septembra”, kaže Milovanović.

S obzirom na drumski transport, ni njih nije zaobišlo čekanje na granicama, što stvara dodatne i nepredviđene troškove.

“To su situacije na koje ne možemo da utičemo. Sreća u nesreći je što ne pogađa samo nas nego i naše konkurente, tako da smo svi u istom problemu i niko ne može da ostvari konkurentsku prednost zbog toga.”

Što se tiče planova, Milovanović navodi da svake godine gledaju da ubace neke novine koje tržište traži, a poslednje dve godine fokus im je na azijskoj kuhinji. Izazov u tom smislu je dosta zahtevan lanac snabdevanja jer se uvoze proizvodi iz 13 različitih zemalja, a s obzirom na to da su u pitanju male težine nije lako organizovati rentabilan transport.

U Srbiji pamuk nije na ceni

Ekspanzija u HORECA sektoru u Srbiji na sajam je dovela i makedonsku firmu Aconi koja se bavi proizvodnjom tekstilnog asortimana namenjenog opremanju hotela i restorana, pre svega peškira, posteljina, frotira, bade-mantila i drugih artikala.

Menadžer u ovoj firmi Maja Conik za Biznis.rs kaže da u Srbiji već imaju kupce sa kojima sarađuju najčešće direktno i najviše na osnovu dugogodišnje saradnje, a reč je pretežno o banjskom turizmu. Takođe, za mnoge srpske kompanije rade reklamne brendirane peškire, poput Telekoma, Rose, Jane i drugih.

Imaju iskustvo saradnje i sa ovdašnjim trgovinskim lancima Vero, Mercator i Metro, ali im je to bilo prilično nepovoljno jer su marže veoma velike.

“Ako od nas nabave za 1,8 evra oni to isto prodaju za tri evra”, kaže sagovornica i dodaje da zbog toga sa njima više ne rade.

Ono što je u poslednje vreme sve prisutnije na srpskom tržištu, kako ističe, je tražnja za jeftinijom robom koja je napravljena od poliestera, a dolazi iz Kine i Pakistana, zbog čega njihova proizvodnja iz Delčeva od čistog pamuka ovde ne nalazi tržište.

Ali zato snabdevaju hotele i restorane duž hrvatske i crnogorske obale, kao i turistička mesta u Bugarskoj, gde se njihov tekstil traži.  

Maja Conik kaže da ne prave razliku u ceni u zavisnosti od tržišta već ona zavisi od količine kupljene robe i vrste pamuka koji se koristi za izradu, a najbolje prolaze kupci sa kojima posluju direktno jer izbegavaju troškove posrednika. Izazov u poslovanju je poskupljenje sirovina, a pamuk uvoze uglavnom iz Egipta.

Nova mađarska firma traži distributere

Tek osnovana podružnica mađarske firme Delusso na sajam je stigla sa idejom da HORECA sektoru predstavi luksuznu liniju plastičnog nameštaja, ali i da potraži distributere.

Partner u ovoj firmi Grujica Medić za Biznis.rs kaže da je reč o unikatnom nameštaju koji su osmislili mađarski dizajneri, a proizvodi se sa italijanskim kalupima u Kini i kompanija je već otkupila dvogodišnju proizvodnju.

Prisutni su već na sedam tržišta, među kojima su pored Srbije i Hrvatska i Slovenija, a asortiman je namenjen hotelima, bazenima, spa centrima, ali i privatnim vilama, i 90 odsto je reč o nameštaju za eksterijer.

Čaše od šećerne trske sve traženije

Domaći startap Biohab sa asortimanom od šezdesetak proizvoda za pakovanje hrane i pića od ekoloških materijala drugu godinu je na sajmu, ali se ove već vidi napredak u smislu prepoznatljivosti i porudžbina, kaže za Biznis.rs osnivač i vlasnik Uroš Granić.

“Prva je godina da izlažemo ceo set za hranu i reakcije su fenomenalne. Počeli smo pre četiri godine sa četiri proizvoda, a sada smo kompletirali celu ponudu. Ciljani segment nam je HORECA, ketering kompanije, korporacije, festivali, muzički festivali, svi koji koriste jednokratnu ambalažu za bilo koju svrhu”, kaže sagovornik.

Nastali su sa idejom da nađu održivije rešenje za pakovanje jednokratnih stvari i na tom putu su stigli do zasad najodrživijih svetskih rešenja, odnosno proizvoda i ambalaže od šećerne trske, lista bambusa i papira sa vodenim premazom.

Granić kaže da su od startapa već polako prerasli u mikro porodičnu firmu sa sedam saradnika, a planirano je dodatno angažovanje zaposlenih i tržišta. Beleže visoke mesečne stope rasta od oko 20 odsto što na godišnjem nivou donosi otprilike utrostručenje prihoda.

Najveći izazov su problemi u transportu jer uvoz stiže iz više zemalja, a brodovi recimo trenutno putuju duplo duže nego na početku poslovanja zbog rata u Gazi i zatvaranja Sueckog kanala. To dovodi do nepredviđenih troškova i pronalaženja rešenja u hodu, a makroekonomska situacija i kursne razlike dodatno komplikuju poslovanje.

Međunarodni sajam hotelsko-ugostiteljske opreme HORECA održan je i ove godine kao prateća manifestacija Međunarodnog sajma turizma.

Zamišljen kao B2B događaj omogućio je zainteresovanima da se upoznaju sa opremom za kuhinje, restorane, barove, hotele, sigurnosne i rezervacione sisteme, posteljinu, opremu za čišćenje, pekarski i poslastičarski program, opremu za bankete, radnu odeću i obuću, suvenire, stručnu literaturu i publikacije.

Pored domaćih izlagača bilo je i nekoliko gostiju iz regiona, ali ono što je evidentno je da iz godine u godinu ima sve manje domaćih proizvođača i da primat preuzimaju uvoznici i distributeri.