Hrana u Srbiji jeftinija nego pre godinu dana, pitanje je hoće li još dugo

Podaci o rastu potrošačkih cena u januaru daju prostora za zabrinutost kada sledećeg vikenda istekne Uredba koja ograničava marže u maloprodaji, a koja je poslednjih meseci ipak držala cene hrane pod kontrolom jer su uglavnom sve ostale grupe proizvoda i usluga zabeležile rast cena, pojedine i ozbiljna poskupljenja.

To upućuje na zaključak da su inflatorni pritisci i dalje jaki, a odluka Narodne banke Srbije (NBS) da prošle nedelje zadrži referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou mogla bi se tumačiti u prilog ove teze. NBS je, doduše, u obrazloženju ove odluke navela da se ne očekuju pojačani inflatorni pritisci posle isteka Uredbe jer će se oblast trgovine sistemski urediti.

Ono što može da zabrine javnost je činjenica da sistemsko uređivanje ove oblasti traži vreme, a sada je već jasno da će od prestanka važenja Uredbe do stupanja na snagu novih zakona postojati praznina u kojoj je rast cena u maloprodaji više nego moguć. Osim ukoliko Uredba ne bude produžena – o čemu zasad nema naznaka. Podsetimo, Uredba je počela da važi 1. septembra prošle godine i ističe 1. marta ove.

NBS je u četvrtak, predstavljajući izveštaj o inflaciji, ocenila da će se inflacija u Srbiji do septembra kretati oko centralne vrednosti cilja od tri plus/minus 1,5 odsto. Krajem godine će iznositi oko četiri odsto zbog efekta niske baze, pre svega kod cena hrane.

Povrće pojeftinilo dvocifreno, a kafa poskupela

Podaci o međugodišnjoj inflaciji u januaru pokazuju da je ukupan rast cena iznosio 2,4 odsto, ali kada se pogledaju detaljnije sve grupe proizvoda čije cene sa određenim ponderima učestvuju u ovom proseku, vidi se da su jedine grupe u kojima nije zabeležen rast cena već pad u odnosu na januar 2025. cene hrane i pića i transporta. Obe oblasti regulisane su Uredbama o ograničenju marži, odnosno cena.

Hrana i piće zajedno pojeftinili su od januara do januara za jedan odsto, a kada se pogleda po kategorijama proizvoda jasno je da je tom sniženju najviše doprinela hrana čije cene prosečno beleže pad od 2,2 odsto u istom periodu, dok su bezalkoholna pića poskupela za 8,2 odsto.

Hrana u strukturi potrošačkih cena učestvuje sa 28 odsto, pa je ovaj pad dosta uticao da ukupni rast potrošačkih cena bude niži. Sa druge strane, bezalkoholna pića doprinose rastu potrošačkih cena sa 3,5 odsto, pa se ovako veliki rast nije toliko odrazio na ukupnu inflaciju.

U prvom mesecu ove godine u odnosu na isti period prošle, građani Srbije manje su plaćali skoro svu hranu – povrće i mahunarke za 11,2 odsto, gotovu hranu i ostale prehrambene proizvode za 9,9 odsto, ulja i masti za 5,6 odsto, žitarice za tri odsto, šećer, slatkiše i dezerte za 2,5 odsto, ribu za jedan odsto, a mleko, sir i jaja za 0,6 odsto.

Poskupeli su voće i orašasti plodovi za 9,2 odsto i meso i prerađevine za 0,2 odsto.

Rekorder poskupljenja u kategoriji bezalkoholnih pića je kafa sa rastom cena od 20,6 odsto, što je i nosilo rast cele ove grupe proizvoda, s obzirom na to da cena kafe doprinosi sa više od trećine ukupnom rastu cena bezalkoholnih pića, a sve ostale kategorije unutar ove grupe poskupele su zanemarljivo ili su čak pojeftinile. Moglo bi se reći – da nije bilo ovako visokog rasta cena kafe, ukupan pad cena u grupi hrane i pića bio bi i veći.

Svetski podaci pokazuju da su cene hrane globalno pale za 0,4 odsto u januaru zbog pada cena mlečnih proizvoda, šećera i mesa, podaci su Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO). Indeks cena hrane pao je prošlog meseca na 123,9 poena i to je bio peti uzastopni mesečni pad indeksa. To bi moglo da ima pozitivan uticaj i na situaciju u Srbiji, mada tradicionalno cenovno najviše zavisimo od toga kakva će biti domaća poljoprivredna sezona.

Od svih ostalih grupa koje svojim cenama doprinose rastu potrošačkih cena, pojeftinio je jedino još transport zahvaljujući ceni sirove nafte i ograničenju cena naftnih derivata koji su anulirali povećane troškove zbog obustave rada Rafinerije nafte Pančevo krajem prošle godine. Pojeftinjenje je iznosilo 0,4 odsto.

Najviše rastu cene usluga

Tri grupe proizvoda i usluga koje u januaru ove godine u odnosu na januar prošle godine beleže najveći rast uglavnom su u domenu usluga. Rekreacija, sport i kultura skuplje su za 8,9 odsto, osiguranje i finansijske usluge za 8,8 odsto, dok su stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva poskupeli za 8,5 odsto.

Ove tri grupe su zaslužne skoro za petinu indeksa potrošačkih cena, pa je jasno da je ukupan rast inflacije svakako poguran rastom cena ovih proizvoda i usluga.

Usluge u restoranima i hotelima povećane su u istom periodu za 6,7 odsto, cene alkoholnih pića i duvana porasle su za 6,3 odsto, dok zdravlje beleži prosečan rast cena od 5,7 procenata.

Rast ispod ukupnog rasta potrošačkih cena beleže obrazovanje sa rastom od 2,3 odsto, predmeti i usluge lične nege od dva odsto, odeća i obuća za 1,9 odsto, dok su cene u grupi informisanje i komunikacije povećane za 1,1 odsto. Cene nameštaja, opreme za domaćinstva i tekućeg održavanja stana ostale su nepromenjene.

Pojedinačno gledano, od januara prošle do januara ove godine najviše su poskupeli nakit i ručni satovi za 36,4 odsto, najverovatnije vođeni velikim rastom cene zlata i srebra, novine i časopisi za 27,5 procenata, kafa za 20,6 odsto, dok je vodosnabdevanje poskupelo za 20,4 odsto.

Statistika pokazuje da su usluge te koje guraju rast potrošačkih cena jer su međugodišnje u januaru poskupele za 5,4 odsto, dok su cene robe porasle za 1,5 odsto. Cene usluga doprinose sa oko 23 odsto promeni ukupne inflacije što ograničava pritisak na njen rast, dok cene robe sa nešto više od tri četvrtine učešća daleko više utiču na promenu indeksa potrošačkih cena.