Ima li rešenja za Naftnu industriju Srbije?

Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije, kako je ranije najavljeno, stupaju na snagu za nedelju dana, 25. februara. I dalje nema odgovora na zahtev da uvođenje sankcija bude odloženo minimum 90 dana.

O rešenju problema sa kojima se suočava NIS u utorak su razgovarali i ministri spoljnih poslova Rusije i Srbije. Kako je saopštio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, Rusija i Srbija su se dogovorile da nastave zajednički rad kako bi izbegle štetu zajedničkim interesima od američkih sankcija NIS-u.

Navodeći da je o potencijalnoj nacionalizaciji NIS-a prestalo da se priča pre oko mesec dana posle izjave Lavrova da Rusi nisu raspoloženi da prodaju svoj udeo u NIS-u, urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković za Euronews Srbija istakla je da su neki analitičari pominjali i mogućnost zamrzavanja ruskog vlasništva, ali da niko ne zna šta bi to značilo.

Ona, međutim, navodi da će Srbija morati da kaže koje je rešenje za buduće funkcionisanje NIS-a.

„Sad je ključno da taj rok, kada treba da stupe sankcije na snagu, stiže već za nedelju dana, a imamo situaciju da su neki već odustali od kupovine goriva od NIS-a. Aplikacija na android telefonima više ne radi. Ako banke sutra ili kroz nedelju dana budu poslušale te sankcije, mi ćemo imati situaciju da vi ne možete da dođete na pumpu i da platite karticom gorivo. Naša država će morati nešto da kaže kao rešenje za buduće funkcionisanje Naftne industrije Srbije, jer to nije samo funkcionisanje jedne kompanije koja ima rafineriju, benzinske pumpe, eksploataciju nafte, petrohemiju, već je to kompanija od koje zavisi srpska privreda, a u krajnjem slučaju i država jer puni oko deset odsto budžeta Srbije“, rekla je Putniković.

Ona smatra da bi bilo dobro da američka administracija produži na minimum 90 dana rok za stupanje na snagu sankcija i da je u tom smislu uvek optimista.

„Rusi i Amerikanci pregovaraju, taj sastanak upriličen je u Saudijskoj Arabiji gde se priča o ratu u Ukrajini, ali verovatno će se pričati i o sankcijama koje je Amerika uvela prema Rusiji, prema ruskom energetskom sektoru. Sigurno Rusiji nije najveći problem to što će sankcije da pogode Naftnu industriju Srbije. Ali ako pogode Gazprom Neft i druge naftne kompanije u samoj Rusiji, onda će to već biti i problem za rusku ekonomiju. Tako da verujem da ćemo možda na marginama i mi nešto uspeti da dobijemo“, rekla je Putniković.

Šta bi bilo najbolje rešenje?

U decembru prošle godine, kada su najavljene sankcije NIS-u, čulo se da će NIS imati otprilike za tri meseca da prerađuje naftu, a da ima i neke određene rezerve u samim naftnim derivatima.

„Znamo da je Janaf tražio, takođe, odgađanje sankcija NIS-u, dok im ne istekne ugovor, što je super za nas, jer taj ugovor ističe naredne godine, ali ni oni nisu dobili očigledno nikakav odgovor. I tu je zapravo taj problem da imamo bez ikakvog signala, bar zvaničnog, a nije ni procurela neka informacija iz da li američkih krugova, da li ruskih krugova. Čekamo šta će biti zapravo naredne nedelje, a to baš nije zgodno za državu Srbiju, zaposlene u NIS-u i za sve one koji zavise od poslovanja sa Naftnom industrijom Srbije„, rekla je Putniković.

Najbolje rešenje bi, naglašava Putniković bilo da se ukinu te sankcije, ali sad ako se traži neko drugo rešenje, ako se bude insistiralo i dalje da ruski kapital izađe iz NIS-a, onda je pitanje kome će ruska strana moći i da proda.

„Oni bi možda prodali nekome ko je njima dobar partner, ali taj partner verovatno se u Vašingtonu ne bi dopao. To je jedna prilično teška pat pozicija. Mislim da je predsednik Srbije rekao pre izvesnog vremena da će se i on čuti kada dobije se odgovor iz Amerike, pa makar bio i negativan, sa ruskim predsednikom. Ostaje nam da čekamo“, rekla je Putniković.

Ona je dodala da se od predstavnika nove američke administracije čula priču da su sankcije Bajdenova osveta Putinu ili Rusiji i da je, po tumačenjima mnogih, NIS tu kolateralna šteta.

Kako da se nadomesti ono što bi NIS proizveo?

Povodom najave ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Petera Sijarta da je Mađarski MOL spreman da poveća isporuke goriva Srbiji kako bi ublažio posledice američkih sankcija i na pitanja šta bi to značilo za snabdevanje u Srbiji, Putniković kaže da to nije pomoć NIS-u, nego državi Srbiji i da će mađarski MOL sigurno iskoristiti situaciju da uveze dodatne količine goriva.

„Očekujem da će to uraditi OMV, možda grčki Hellenic Petroleum“, dodaje ona.

Putniković kaže da veruje da je spremnosti Mađarske da poveća isporuke goriva Srbiji dobronamerna i da u krajnjem slučaju Mađari sigurno imaju i neki ekonomski interes. „S druge strane, njima će to odgovarati, jer će prodati veće količine goriva“, rekla je ona.

Putniković je navela da sigurno nećemo imati ponovo one boce od Coca-Cole u kojima se prodaje benzin, jer imamo dovoljno i stranih kompanija koje imaju svoje benzinske pumpe u Srbiji i privatnih kompanija koje mogu da uvezu gorivo.

„Ali to neće pomoći Naftnoj industriji Srbije. Ako pričamo o tržištu naftnih derivata, ljudi iz Udruženja naftnih kompanija Srbije su rekli da ne mogu logistički da isporuče dovoljne količine goriva iz Mađarske, iz Austrije ili možda OMV iz svoje rafinerije u Rumuniji, Hellenic Petroleum iz Grčke, da nadomeste ono što bi NIS proizveo u Srbiji. Jednostavno nema dovoljno onih vagon-cisterni ili cisterni za kamione, nemoguće je toliku količinu derivata isporučiti da se nadomesti“, navela je Putniković.

Ona je naglasila da je lepeza proizvoda NIS-a u rafineriji u Pančevu mnogo šira od samo nekoliko vrsta benzina i dizela.

„I to je ono što će zapravo nedostajati srpskoj privredi. Neće biti ugrožena samo Petrohemija, već i neke druge firme, možda farmaceutska industrija. To je taj problem koji zaista vreba srpsku privredu. Mi to nekako posmatramo kroz to da li će biti redova na benzinskim pumpama zato što neće biti goriva na NIS-ovim. Goriva na NIS-ovim pumpama će biti, samo je pitanje kako ćemo ga plaćati, da li ćemo ga u kešu platiti. Ali šta će biti dalje, to je sad pitanje“, rekla je Putniković.