Inflacija na silaznoj putanji, NBS optimističnija u proceni ovogodišnjeg rasta privrede

Međugodišnja inflacija se od aprila nalazi na silaznoj putanji, a u poslednja tri meseca njen nivo je bio i niži od projekcije Narodne banke Srbije, izjavila je guvernerka Jorgovanka Tabaković na redovnom predstavljanju Izveštaja o inflaciji, koja je u oktobru dostigla nivo od 8,5 odsto.

Prema blago revidiranoj projekciji NBS, inflacija bi u ovoj godini trebalo da iznosi 12,5 odsto, dok se u sledećoj godini očekuje prosečan rast cena od 4,6 odsto, a optimističnija je i procena rasta BDP-a u ovoj godini koji bi trebalo da dostigne oko 2,5 odsto.

Usporavanje inflacije na 8,5 odsto u oktobru i povratak na jednocifreni nivo rezultat je nižeg rasta cena hrane, ali i cena u okviru bazne inflacije, odnosno indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, koje su u oktobru usporile rast na 7,3 odsto međugodišnje, rekla je Tabaković na konferenciji za medije.

„Prema našoj novoj projekciji, nakon što se krajem ove godine spusti na nivo od oko osam odsto međugodišnja inflacija će se u granice cilja najverovatnije vratiti sredinom naredne godine, a zatim će nastaviti da usporava, približavajući se centralnoj vrednosti cilja (od tri odsto) krajem 2024. godine“, poručila je guvernerka.

Direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević podsetio je da se u avgustu očekivalo da će prosečna inflacija u ovoj godini iznositi 12,7 odsto, a u sledećoj 4,4 procenta, da bi sada ta projekcija bila promenjena u 12,5 odsto u tekućoj i 4,6 odsto u 2024. godini.

„U prvom tromesečju 2024. očekujemo prosečan rast cena od 6,2 odsto, a u prilog tome ide i očekivano kretanje cena hrane“, istakao je Jakovljević.

Odgovarajući na pitanje koliki je efekat akcije „Bolja cena“ na njihovo kretanje, s obzirom na ocenu ministra finansija da je doprinos tog programa značajan za obaranje inflacije, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković rekao je da je takav efekat teško izmeriti.

„Indeks potrošačkih cena obuhvata 660 proizvoda i usluga razvrstanih po vrstama, a u okviru svake vrste prati se nekoliko proizvođača, ali ne svi – zato nije moguće dati precizan odgovor. Ono što možemo reći je da su vrste proizvoda u kojima se nalaze oni obuhvaćeni ‘Boljom cenom’ pojeftinile i u septembru i oktobru, pa bi ukupan doprinos tih vrsta proizvoda mogao da se proceni na 0,3 ili 0,4 procentna poena„, objasnio je Trajković.

Rast BDP u 2023. godini vođen izvozom

Rast bruto domaćeg proizvoda je, prema rečima guvernerke Tabaković, u trećem tromesečju ubrzao na 3,5 odsto međugodišnje, što je iznad ranijih očekivanja centralne banke.

„Imajući u vidu povoljna kretanja sada projektujemo da će privredni rast za godinu u celini iznositi oko 2,5 odsto, za razliku od ranije projekcije koja se kretala u koridoru od dva do tri odsto, ali bliže donjem kraju raspona„, podsetila je guvernerka i istakla da je za poboljšanje projekcije „odgovoran“ neto izvoz, koji je ove godine do septembra beležio visoke stope rasta.

Trajković je dodao da će vrednost izvoza u 2023. godini dostići 41 milijardu evra, kao i da je kuriozitet da će četiri oblasti koje pripadaju uslužnom sektoru ove godine imati veću cenu izvoza nego poljoprivreda.

„To su IT, poslovne usluge, transport i turizam“, istakao je Trajković.

Komentarišući povoljniju projekciju rasta BDP-a u ovoj godini, ekonomista i urednik „Makroekonomskih analiza i trendova“ Ivan Nikolić za Biznis.rs ističe da je činjenica da je rast ubrzan.

„U trećem tromesečju podjednak je bio doprinos poljoprivrede, industrije i građevinarstva. Industrija je ‘oživela’ što je jako dobra vest s obzirom na nepovoljna kretanja u evrozoni i mislim da je izvesno da se dostigne rast od 2,5 odsto, kao i da se povoljan trend ‘preslika’ na prvo polugodište sledeće godine“, rekao nam je Nikolić.