Inflacija nije ista za sve – ko najviše trpi kada cenu rastu?

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je u rubrici video saveta “Korisno je da znate” rezultate analize koja je pokazala koja domaćinstva su najpogođenija inflacijom, odnosno koliko je različit uticaj rasta potrošačkih cena na domaćinstva sa različitim nivoom dohotka.  

Кada se govori o inflaciji najčešće se podrazumeva opšti rast maloprodajnih cena proizvoda i usluga u korpi prosečnog potrošača, koje izražavamo u stopama rasta indeksa potrošačkih cena. Međutim, struktura potrošnje nije ista za sva domaćinstva. Razlike u nivou dohotka i potrošnje uslovljavaju i razlike u udelu pojedinih kategorija proizvoda i usluga u njihovoj potrošačkoj korpi.

Posebna mera inflacije za svaku grupu

U analizi su korišćeni podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava koji su podeljeni u pet jednakih grupa prema visini potrošnje, tzv. kvintila. Prvi kvintil obuhvata 20 odsto domaćinstava s najnižom potrošnjom, a peti kvintil 20 procenata domaćinstava s najvišim nivoom potrošnje.

Za svaku od ovih grupa konstruisana je posebna mera inflacije. To se postiže korišćenjem pondera, tj. učešća pojedinih proizvoda i usluga na bazi strukture potrošnje po kvintilima. Na taj način dobijene su stope inflacije koje bliže odražavaju iskustvo pojedinih grupa stanovništva.

Analiza je urađena za period od 2020. godine zaključno s prošlom godinom. Ovaj period karakterisala je povećana globalna neizvesnost i veći broj šokova koji su pogodili globalnu ekonomiju i prenosili se i na Srbiju.

Šta kažu rezultati analize?

Nalazi pokazuju da je tokom perioda najizraženijih inflatornih pritisaka, posebno tokom 2022. i prve polovine 2023. godine, inflacija relativno više pogađala domaćinstva u Srbiji s nižim nivoom potrošnje. Drugim rečima, ostvarena inflacija za ovu grupu domaćinstava bila je veća od inflacije kod domaćinstava s većim nivoom potrošnje.

Osnovni razlog za to je struktura izdataka ove grupe domaćinstava. Hrana i komunalne usluge čine veći deo budžeta domaćinstava iz prvog kvintila, a upravo su cene u tim kategorijama najviše rasle. To je bila posledica globalnih poremećaja na tržištima energenata i hrane, oporavka tražnje nakon pandemije i eskalacije geopolitičkih tenzija.

S druge strane, rasle su i cene kategorija transporta, ugostiteljstva i rekreacija, koje imaju veći udeo u potrošnji domaćinstava s višom potrošnjom. To je delovalo u smeru ublažavanja jaza između mere inflacije za one s najnižim i najvišim nivoom potrošnje.

Najveći jaz između inflacije prvog i petog kvintila zabeležen je sredinom 2023. godine i iznosio je oko 2,6 procentna poena, tj. za toliko je bila viša inflacija za kategorije stanovništva s nižim nivoom dohotka i potrošnje.

Od početka 2024. godine inflacija usporava, čemu su doprineli zaoštravanje monetarne politike i efekat visoke baze. Кako se usporavanje u znatnoj meri odnosilo na stabilizaciju cena hrane, međugodišnja inflacija je relativno posmatrano brže usporavala kod domaćinstava s nižom potrošnjom. 

Takva dinamika kretanja inflacije nastavljena je i tokom najvećeg dela 2025. godine, čemu je u poslednjem tromesečju doprinelo uvođenje Uredbe o ograničenju marži, koja se odrazila na pad cena hrane. Izuzetak je bio period od maja do avgusta, kada usled nepovoljnih vremenskih prilika cene hrane, pre svega voća i povrća, beleže priličan rast.

Uticaj inflacije na realni rast zarada

Poseban deo analize odnosio se na procenu uticaja inflacije na realni rast zarada domaćinstava. Кonkretno, konstruisane mere inflacije po kvintilima, korišćene su za deflacioniranje nominalnog rasta zarada po dohodovnim grupama kako bi se dobila aproksimacija realnog dohotka različitih grupa domaćinstava. Pritom, treba imati u vidu da je kretanje nominalnih zarada prvog kvintila, a verovatno i drugog kvintila, u velikoj meri opredeljeno dinamikom minimalne zarade.

U 2022. godini skoro sve grupe zabeležile su realnu stagnaciju ili pad zarada, pri čemu je pad bio najizraženiji kod domaćinstava s najnižim dohotkom. Tokom 2023. godine ta grupa beleži stagnaciju, dok ostale grupe ostvaruju umeren realni rast zarada.

U 2024. i 2025. godini dolazi do povoljnije dinamike za domaćinstva s nižim dohotkom. Tome su doprineli usporavanje inflacije i rast minimalne zarade.

Pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom

Dodatni uvid pruža indikator pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. Nakon blagog pada u 2022. godini i stagnacije tokom 2023. godine, u 2024. i tokom osam meseci 2025. godine dolazi do poboljšanja, pri čemu pokrivenost dostiže približno 95 odsto.

Iz ove analize moglo bi se zaključiti da inflacija nema uniformne efekte na sve grupe stanovništva. Razlike u strukturi potrošnje uslovljavaju i razlike u izloženosti cenovnim šokovima. Razumevanje ovih distributivnih efekata od posebnog je značaja u periodima izraženih inflatornih pritisaka jer omogućava sveobuhvatniju ocenu uticaja inflacije na životni standard i ekonomska kretanja, navodi NBS.