Inflacija se smiruje zbog slabe privrede, a ne zdravog rasta: Šta to znači za cene u 2026. godini?

Prosečna godišnja inflacija u Srbiji tokom 2025. godine iznosila je 3,8 odsto, dok su potrošačke cene u decembru bile za 2,7 procenata više nego u istom mesecu prethodne godine, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Iako zvanična statistika ukazuje na smirivanje inflatornih pritisaka, građani i dalje osećaju poskupljenja, naročito u svakodnevnoj potrošnji, a pojedini zvanični podaci ukazuju i na sve veće ekonomsko raslojavanje među stanovništvom.

Sa druge strane, dok su nadležni u svojim ocenama saglasni da je na jesenji pad međugodišnje inflacije najveći uticaj imala Uredba o ograničavanju marži trgovinskih lanaca, pojedine prognoze ukazuju da će sa prestankom njenog važenja kontrolisane cene porasti znatno brže od ostalih.  

O tome da li je inflacija zaista pod kontrolom, koji su ključni rizici za novi rast cena i šta građani mogu da očekuju u narednom periodu, razgovarali smo sa profesorom Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dejanom Šoškićem.

Naš sagovornik ocenjuje da je u privredi kakva je Srbija – usporenoj i stagnatnoj, u kojoj su procene privrednog rasta bile duplo veće od ostvarenih u 2025. i gde nema realnih osnova ubrzanja privrednog rasta, normalno da i cene posustaju u svom rastu – to jest da i inflacija ima tendenciju smirivanja.

“Postoji mogućnost da će, uz veliko zaduživanje zemlje, troškovi izgradnje objekata za manifestaciju EXPO jednokratno podići ekonomsku aktivnost u građevinarstvu i nekim povezanim privrednim granama. Ali treba imati u vidu da je to jednokratno, za dugoročno neproduktivnu investiciju i po izuzetno visokoj ceni dodatnog i znatnog zaduživanja zemlje. To se može odraziti i na održavanje visokog nivoa i dodatnog rasta cena za robe i usluge povezane sa izgradnjom objekata i jačanjem tražnje za njima koja se finansira dodatnim zaduživanjem zemlje”, navodi Šoškić i dodaje da postoje i drugi mogući inflatorni pritisci.

Kako ističe, neadekvatnim i lošim postupanjem u zaštiti državnih interesa u vezi sa Naftnom industrijom Srbije zemlja je dovedena u poziciju u kojoj ne samo da se jedno značajno domaće preduzeće može bitno smanjiti, možda i ugasiti, već i da cene naftnih derivata zbog toga mogu porasti, sa svim mogućim indirektnim negativnim efektima na druge cene, to jest na njihov rast.

“Drugo, neadekvatnim upravljanjem već godinama unazad i odsustvom suštinske racionalizacije i efikasne borbe protiv korupcije u EPS-u, nepotrebno viši troškovi poslovanja mogu se ponovo preneti na rast cena električne energije, što ponovo može imati i indirektne negativne efekte na druge cene. Treće, godinama unazad vođena neadekvatna i nekonzistentna agrarna politika koja, videli smo, može dovesti do nemilih događaja u kojima očajni domaći poljoprivredni proizvođači radije poklanjaju ili bacaju svoje proizvode nego da ih prodaju po neadekvatnim cenama po kojima gube na domaćem tržištu i od inostrane konkurencije, može dovesti i do dodatnog pritiska na cene u domenu hrane”, napominje Šoškić.

“Konačno, razne administrativne mere kontrolisanja cena, koje su uvedene poslednjih godina, kao posledica nesposobnosti kreiranja i sprovođenja adekvatnih ekonomskih politika primerenih tržišnim privredama, njihovim eventualnim ukidanjem dovešće do mogućeg dodatnog pritiska na rast cena roba čije su cene bile kontrolisane. Ukratko, iako stagnantna privreda, sa recesionim karakteristikama, Srbija i dalje ima i značajne inflatorne rizike za naredni period”, ocenjuje on.             

Najviše poskupeli luksuzni proizvodi

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u decembru 2025. godine u odnosu na isti mesec 2024. najveće poskupljenje zabeleženo u segmentu luksuznih proizvoda. Tako je u kategoriji Ostalih ličnih predmeta i usluga – nakit i satovi, zabeleženo poskupljenje od 26,8 odsto, dok je sa druge strane u kategoriji Odeća i obuća najveće poskupljenje u delu koji se odnosi na čišćenje, popravku i šivenje odeće – 12,9 odsto.

Komentarišući ove podatke Dejan Šoškić ističe da je evidentno da Srbiji nedostaje radna snaga i da je to posledica porazne demografske situacije u našoj zemlji, ali i kontinuiranog iseljavanja građana.

“U takvim uslovima dolazi i do pada nezaposlenosti i neko se time hvali, ali taj pad nezaposlenosti nije posledica dinamične razvojne privrede, već drastičnog smanjivanja broja stanovnika. U takvim okolnostima sve usluge koje obavljaju ljudi i čije se cene formiraju slobodno na tržištu, kao što ste naveli (čišćenje, popravke, šivenje odeće…), imaće tendenciju ubrzanog rasta njihovih cena”, navodi on.

Sa druge strane, profesor Šoškić kaže da se aspekt poskupljenja luksuznih proizvoda poput nakita i satova može tumačiti i kroz činjenicu ogromnog ekonomskog raslojavanja koje se dešava poslednjih godina.

“Ne samo da se javno govori o nekom značajnom rastu milionera i milijardera u našoj zemlji, već je Srbija već godinama unazad od strane organizacije Međunarodna transparentnost po indeksu percepcije korupcije na samom evropskom dnu. Bogati i prebogati, koji inače lako i brzo nastaju u korumpiranom društvu, pokazuju i jaču tražnju za luksuznim proizvodima. Jedan, verovatno manji, deo te tražnje može biti posledica kupovine radi čuvanja vrednosti u uslovima inflacije i nesigurnosti u zemji, ali i inostranstvu”, smatra naš sagovornik.

Na pitanje kakva je zapravo ekonomska realnost i percepcija većine građana u Srbiji kada je u pitanju inflacija i potrošačke cene, Dejan Šoškić napominje da je njemu kao potrošaču koji ide u samoposlugu sasvim jasno da cene kontinuirano rastu, i to dinamikom većom od one koja je prikazana indeksom potrošačkih cena, to jest zvaničnim pokazateljem inflacije.

“Uz to, ono što čujem od prijatelja koji žive u inostranstvu, ali redovno dolaze u zemlju, je da su svaki put neprijatno iznenađeni poskupljenjima. Konačno, i ono što čujem od stranaca koji potiču iz Zapadne Evrope, ali rade u Srbiji, je da oni tvrde da su samoposluge u njihovim zemljama jeftinije od samoposluga u kojima kupuju u Srbiji”, navodi on.    

Govoreći o uredbi o ograničavanju marži, Šoškić je uveren da će sa prestankom važenja administrativnih mera represirane cene porasti brže od ostalih i uticati na rast inflacije.

Podsetimo, međugodišnja inflacija u Srbiji u januaru 2025. godine iznosila je 4,6 odsto, u julu je dostigla 4,9 odsto, a samo mesec dana kasnije (u avgustu) zabeležena je inflacija od 4,7 odsto.  

Prvo usporavanje zabeleženo je u septembru kada je inflacija iznosila 2,9 odsto, a blagi pad nastavljen je i u narednim mesecima – oktobru i novembru 2,8 odsto i u decembru 2,7 odsto.