Inflacija u Srbiji do kraja godine oko četiri odsto

Inflacija u Srbiji će se do septembra kretati oko centralne vrednosti cilja od tri plus/minus 1,5 odsto, a zatim će, zbog efekta niske baze – pre svega kod cena hrane – krajem ove godine iznositi oko četiri odsto, pokazuju najnovije projekcije Narodne banke Srbije (NBS).

Predstavljajući izveštaj o inflaciji, guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković istakla je da će na projektovanu putanju inflacije uticati i očekivani prestanak važenja Uredbe o ograničavanju marži. Ipak, kako je navela, donošenje odgovarajućeg zakonskog okvira uticaće na unapređenje regulacije tržišta i sprečavanje nepoštenih trgovinskih praksi, što će doprineti da se trgovačke marže ne vrate na nivo pre njenog donošenja.

Januarska inflacija, prema njenim rečima, iznosila je 2,4 odsto, dok se u poslednjem tromesečju prošle godine kretala blago ispod cilja spustivši se u decembru na 2,7 odsto.

U 2026. godini, prema projekcijama centralne banke, rast zarada i veći dohodak za potrošnju trebalo bi da deluju u smeru veće tražnje. Projekcije predviđaju da će rast zarada u velikoj meri biti praćen i rastom produktivnosti, tako da u NBS ne očekuju veće inflatorne pritiske po osnovu troškova rada, i veruju da će nova poljoprivredna sezona biti bolja od prošlogodišnje, što će doprineti većoj ponudi voća i povrća.

U 2027. godini centralna banka očekuje dodatni rast tražnje zbog održavanja međunarodne izložbe EXPO, pa će prosečna inflacija prema njihovim projekcijama biti 3,8 odsto.

Iako je situacija u vezi sa Naftnom industrijom Srbije znatno povoljnija, Tabaković je ocenila da je neizvesnost i dalje izražena po više osnova.

“Pre svega, i dalje su izražene geopolitičke i trgovinske tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, kao i tenzije u odnosima Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Pored toga, nastavljen je sukob u Ukrajini, a pojačane su i tenzije na Bliskom istoku. Sve to se odražava na volatilnost na robnim i finansijskim tržištima, pri čemu je ona posebno ispoljena kod cene zlata, koja je u roku od nekoliko dana beležila znatne oscilacije naviše i naniže”, naglasila je guverner NBS.

Rast BDP-a ove godine 3,5 odsto

Preliminarni sporazum o preuzimanju većinskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije od strane mađarske kompanije MOL trebalo bi da obezbedi nastavak proizvodnje i smanji neizvesnost u pogledu snabdevanja energentima.

“Imajući to u vidu, ove godine očekujemo ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na 3,5 odsto. Rast će biti vođen domaćom tražnjom, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija u osnovna sredstva. Rastu potrošnje doprineće veći raspoloživi dohodak po osnovu rasta zarada i penzija, kao i povoljnijih kreditnih uslova, dok će realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom ‘Skok u budućnost – Srbija Expo 2027’ podstaći rast investicija”, kazala je Tabaković.

U 2027. godini rast bruto domaćeg proizvoda iznosiće oko pet odsto, pri čemu će ubrzanje njegove dinamike u odnosu na 2026. godinu biti podstaknuto većim izvozom usluga zbog održavanja specijalizovane međunarodne izložbe Expo.

“U srednjem roku očekujemo da naša privreda raste stabilnim tempom oko svog potencijalnog nivoa, u rasponu od 3,5 do četiri odsto godišnje”, dodala je Tabaković.

Privredni rast u 2025. vodili uslužni sektor i automobilska industrija

Produžena globalna neizvesnost, rast protekcionizma i izražene geopolitičke tenzije, uz društveno-politička dešavanja u zemlji, uticali su na to da privredni rast u 2025. godini, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, uspori na dva odsto.

“Pritom, stupanje na snagu američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije od oktobra i po tom osnovu smanjena proizvodnja cele prerađivačke industrije uticali su na to da ekonomska aktivnost i u četvrtom tromesečju 2025. godine, umesto značajnijeg ubrzanja, zadrži sličnu dinamiku kao u prethodnom delu godine i ostvari rast od 2,2 odsto međugodišnje”, ocenila je Tabaković.

Posmatrano na nivou godine, privredni rast u 2025. vodili su uslužni sektori, a zatim industrija, zahvaljujući pre svega povećanim proizvodnim kapacitetima u automobilskoj industriji.

Sa druge strane, na nivou godine je zabeležen pad aktivnosti u građevinarstvu, ali je u poslednjem tromesečju ostvaren oporavak, uz stopu rasta od 10,6 odsto međugodišnje. Manji pad beleži se u poljoprivredi usled nepovoljnih vremenskih prilika za proizvodnju jesenjih kultura i voća.

Narodna banka Srbije je na deviznom tržištu u 2025. godini prodala devize u neto iznosu od 580 miliona evra, što je bila prva neto prodaja posmatrano na godišnjem nivou nakon 2020.

“Deprecijacijski pritisci su nastavljeni i početkom ove godine, što je pre svega posledica sezonskog rasta tražnje za devizama uvoznika energenata, ali i drugih preduzeća radi plaćanja deviznih obaveza. Zbog toga smo tokom januara na deviznom tržištu prodali 610 miliona evra. I pored toga, devizne rezerve zemlje nalaze se na rekordnom i adekvatnom nivou i krajem januara ove godine iznosile su 29,4 milijarde evra, čemu su doprineli rast cene zlata i uvećanje njegove količine u deviznim rezervama”, naglasila je guverner NBS.

Jorgovanka Tabaković istakla je da Srbija raspolaže sa više od 53,3 tone. Kako je precizirala, tri tone zlata kupljene 2024. godine trenutno se nalaze u Bernu, a centralna banka, iz logističkih razloga i zbog dodatnih troškova za sada ne žuri da ih vrati u zemlju. Sve preostale količine zlata čuvaju se u Srbiji, u trezorima Narodne banke Srbije.