Inflacija u Srbiji do sredine ove godine oko četiri odsto

Narodna banka Srbije očekuje da će se inflacija u Srbiji u naredne dve godine zadržati u granicama cilja (tri ± 1,5 odsto) i da će u ovoj godini imati opadajuću putanju.

“Konkretnije, sa nivoa od oko četiri odsto, koliko se očekuje da će iznositi do sredine ove godine, inflacija bi trebalo da nastavi da usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije”, kazala je na predstavljanju izveštaja o inflaciji guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Takvom kretanju inflacije, kako je istakla, najviše će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano niže svetske cene energenata, na koje upućuju projekcije relevantnih međunarodnih institucija, kao i tržišni fjučersi.

“I dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, pod pretpostavkom da bude prosečna, treba da rezultira pojeftinjenjem voća i povrća, kao i nižim troškovima u proizvodnji hrane”, navela je Tabaković.

Kada je reč o Srbiji, Međunarodni monetarni fond u aprilskoj projekciji očekuje da će prosečna inflacija iznositi četiri odsto u 2025. godini, a zatim se umereno smanjiti – na 3,3 odsto u 2026, gde će se zadržati i u 2027. godini.

“U skladu sa našim očekivanjima, međugodišnja inflacija se tokom prvog tromesečja kretala oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, da bi potom u aprilu usporila na četiri odsto. U odnosu na kraj 2024, kada je inflacija iznosila 4,3 odsto, doprinos cena energije aprilskoj inflaciji smanjen je za 0,4 procentna poena i postao je negativan, a cena usluga za 0,1 procentni poen. S druge strane, beleži se povećanje doprinosa cena hrane, pre svega neprerađene hrane, za 0,3 procentna poena, na šta se i dalje odražavaju efekti prošlogodišnje suše na domaćem tržištu”, kazala je Tabaković.

Prema njenim rečima, izlazak iz međugodišnjeg obračuna prošlogodišnjeg poskupljenja usluga mobilne telefonije opredelio je usporavanje bazne inflacije na pet odsto u aprilu, što je njen najniži nivo od maja 2024. godine.

Niži ekonomski rast

Ipak, u odnosu na očekivanja NBS iz februarske projekcije, rast u prvom tromesečju je bio niži i u proizvodnim i u uslužnim sektorima i, prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosio je dva odsto međugodišnje.

“Na niži rast ekonomske aktivnosti od očekivanog odrazili su se i dalje slaba eksterna tražnja i problemi u automobilskoj industriji u Evropi, kao i globalno posmatrano povećana averzija prema riziku usled rastuće neizvesnosti u pogledu trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija i efekata na globalni privredni rast, što se odrazilo na aktivnost u domaćoj prerađivačkoj industriji i na izvoz. Pored toga, i protesti i blokade u našoj zemlji uticali su da investicije i lična potrošnja ostvare manji rast od očekivanog, odnosno da, posmatrano s proizvodne strane, uspori aktivnost u uslužnim sektorima”, istakla je Tabaković.

Prema procenama NBS, sektor građevinarstva zabeležio je pad aktivnosti, delom kao posledica pomenutih faktora, a delom i zbog visoke baze iz istog perioda prethodne godine.

“Naša nova projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu niža je od februarske i iznosi 3,5 odsto. Na korekciju projekcije u velikoj meri je uticao ostvaren manji privredni rast u prvom tromesečju u odnosu na očekivani, ali se njegovo ubrzanje očekuje u nastavku godine”, navela je Tabaković.

Za naredne dve godine Narodna Banka Srbije projektuje da će rast bruto domaćeg proizvoda biti u rasponu 4–5 odsto, s tim što u 2027. godini zbog održavanja specijalizovane međunarodne izložbe EXPO 2027 očekuju da će stopa rasta biti bliža gornjoj granici projektovanog raspona.

Priliv stranih direktnih investicija prepolovljen

“Priliv po osnovu stranih direktnih investicija u prvom tromesečju iznosio je 704 miliona evra, što je bilo upola manje nego u istom periodu 2024, delom kao posledica iznadprosečnih jednokratnih priliva u prošloj godini, zatim smanjenog investicionog poverenja, globalno posmatrano, ali i odlaganja određenih investicija na domaćem tržištu zbog protesta i blokada”, kazala je Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Kako je istakla, s obzirom na to da je početkom godine sezonski uobičajen povećan uvoz energenata, navedena kretanja, zajedno posmatrano, uticala su na jačanje deprecijacijskih pritisaka, tako da je Narodna banka Srbije, radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, na deviznom tržištu u prvom tromesečju bila neto prodavac deviza u iznosu od 955 miliona evra.

“I pored toga, devizne rezerve su i dalje na visokom nivou i na kraju marta su iznosile 28,5 milijardi evra, što je znatno iznad kriterijuma kojima se utvrđuje njihova adekvatnost i njihov nivo predstavlja važan stub odbrane od eksternih rizika”, dodala je Tabaković.

Prijem Srbije u SEPA sistem očekuje se 22. maja

Zvaničan prijem Srbije u SEPA sistem očekuje se 22. maja, najavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji. Odgovarajući na pitanja novinara ona je rekla da nije reč ni o kakvom odlaganju ulaska u jedinstveni sistem plaćanja u evrima, već o “saplitanju” i menjanju pravila za Srbiju kada je sam proces pristupanja sistemu SEPA krenuo.

Ona je istakla da je Srbija ispunila sve uslove, da je pre Evropske centralne banke uvela Instant payment sistem, koji već šest godina funkcioniše. Takođe, podsetila je da Srbija ima svoju DINA karticu čiji je operator, dok Evropa danas pravi svoj kartični sistem ne želeći da zavisi od Mastecarda i Vise.

“Uveli smo Instant payment sistem i on već šest godina funkcioniše i to ne samo da možete da platite telefonom, već imamo najnovije tehnologije koje su ‘spuštene’ na najmanje prodavnice i na fizički prodajna mesta gde se za određenog korisnika koji sa bankom radi, kreira QR kod da bi to plaćanje moglo da bude brzo, efikasno i najjeftinije. Srbija ima svoju DINA karticu gde su troškovi najniži i kojima je ostvarila značajne uštede svojim klijentima i građanima”, kazala je Tabaković.

“Očekujemo da 22. maja, kada je zakazana sednica Evropskog platnog saveta, konačno budemo primljeni u SEPA sistem. Nikakvih primedbi od strane Evropske komisije na primljena dokumenta nemamo”, naglasila je Tabaković.

Ona je istakla da je prednost Srbije u odnosu na druge zemlje članice sve ono što je do sada uradila, a da će druge zemlje, članice, tek morati da rade na daljem razvoju infrastrukture i uključivanju banaka, što zahteva trud i dodatne troškove.

“Pravu korist od SEPE ne samo u primeni Instant payment sistema i kreditnih transfera, što će biti prvi deo primene SEPE, građani će vrlo brzo moći da osete. Obezbedili smo sve prednosti jeftinog plaćanja. Potrebno je samo da to plaćanje i u evrima bude kao što je u dinarima i u zemlji”, rekla je guvernerka NBS.

SEPA (Single Euro Payments Area) je inicijativa Evropske unije koja omogućava jednostavna, brza, sigurna i jeftina bezgotovinska plaćanja u evrima unutar 36 zemalja koje učestvuju u SEPA sistemu koji je zvanično proradio krajem januara 2008. sa ciljem da olakša i standardizuje plaćanja u evrozoni i zemljama članicama EU, omogućavajući prekogranična plaćanja u evrima pod istim uslovima kao i domaća plaćanja.