Italijanski privrednici zainteresovani za nove investicije u Srbiji

Verujem da je na samom početku pandemije nama preduzetnicima, a ovde mislim i na italijanske, ali i na partnerske firme i dobavljače iz Srbije, glavna zabrinutost bila za zdravlje naših radnika. Zaista je bilo komplikovano smanjiti širenje virusa i moram da kažem da je kampanja vakcinacije olakšala situaciju. Efekti pandemije i zatvaranja stvorili su velike probleme u nekim sektorima ekonomije. Kad to kažem mislim pre svega na one koji zavise od Dalekog Istoka, kada je u pitanju proizvodnja ili nabavka osnovnih sirovina čija cena je drastično skočila u prethodnom periodu. Ipak, mislim da je u narednom periodu oporavak neizbežan, iako ima raznih turbulencija, među kojima je i situacija sa cenom električne energije.

Ovako efekte pandemije i najveće izazove kroz koje su u proteklih godinu i po dana prošli italijanski privrednici ocenjuje Patrizio dei Tos, predsednik udruženja Confindustria Serbia. On je na čelu predstavništva konfederacije italijanske industrije u našoj zemlji od decembra 2019. godine, kada je nasledio Erika Košutu.

U razgovoru za Biznis.rs Patrizio dei Tos kaže da je ponosan na ostvarene rezultate Confindustrije Srbije, koja je osnovana još 2012. godine, sa ciljem da bude adresa za sve privrednike sa Apeninskog poluostrva koji u Srbiji traže poslovne partnere i ovaj deo Balkana prepoznaju kao interesantan za razvoj poslovnih aktivnosti. Naš sagovornik rado ističe sličnosti između dva naroda i ocenjuje da će privredna saradnja u budućnosti biti još bolja i intenzivnija. Zadovoljan je komunikacijom sa srpskim institucijama i ističe da se za deset godina rada Confindustrije u našoj zemlji Srbija značajno promenila, i to nabolje.

Kako je pandemija korona virusa uticala na poslovne i socijalne veze Italije i Srbije?

Pandemija je ozbiljno uticala na naše živote i sigurno i na naše ekonomske i proizvodne aktivnosti. U pitanju je međutim globalni fenomen koji nije uticao samo na veze između Srbije i Italije. Ja sam optimista u ovom smislu, naše firme u Srbiji nastavljaju sa investicijama i šire mrežu saradnika. Mnogi gledaju na ovaj istorijski momenat uz izvesni paradoks, kao na priliku za napredovanje. Vide potrebu za novim klijentima i novim tržištima kao mogućnost koju će razne firme sigurno umeti da iskoriste. Uvek težim da naglasim da je Srbija dosta pomogla Italiji u teškom trenutku na početku pandemije, pošiljkama ključnih medicinskih sredstava. Zbog ovoga se osećam sigurno da kažem da naši ekonomski i društveni odnosi nisu doživeli pogoršanje, štaviše, mislim da su jači nego ikada.

Italija je drugi spoljnotrgovinski partner Srbije. Koliko italijanskih firmi trenutno posluje u Srbiji? Postoji li mogućnost za unapređenje poslovne saradnje i u kom smeru bi ona išla?

Postoje različiti podaci o broju firmi koje su prisutne i operativne u Srbiji. Narodna banka Srbije govori o 1.500 firmi sa italijanskim kapitalom koje su aktivne u Srbiji. Ko ne poznaje dovoljno dobro italijansku privredu često se začudi ovim podacima. Zapravo, italijanski preduzetnici koji rade u Srbiji u međunarodnim lancima snabdevanja ili poluproizvodima nisu dovoljno predstavljeni. Naše firme su bile prve koje su verovale u Srbiju, već od devedesetih godina su počele stabilno da rade. Italijanske firme imaju tendenciju da se vežu za teritoriju, imaju čvrste odnose sa lokalnom administracijom, sa svojim osobljem, školama i čitavom zajednicom koja ih okružuje. Iz tog razloga verujem da naša saradnja može samo da bude još bolja. Dodatno pojednostavljivanje administrativnih procedura, kao i završetak infrastrukturnih projekata na kojima radi Srbija, verujem da će samo dodatno doprineti većem toku italijanskih investicija i dodatnim ulaganjima od strane firmi koje su ovde već prisutne.

Krajem septembra je IstraBenZ plini dodatno investirao u pogone tehničkog gasa u Šimanovcima. Da li postoji interesovanje i drugih kompanija, koje trenutno nisu prisutne na srpskom tržištu, za dolazak u Srbiju?

Predstaviti Srbiju kao destinaciju za investicije jedna je od glavnih misija Confindustrije Srbija. Sa našim kolegama iz Confindustrije Italija organizujemo promotivne događaje svake godine. Štaviše, i sami privrednici među sobom razgovaraju i dele pozitivne priče, tako da su i na ovaj način mnogi stigli ovde. Ubeđen sam da će važna imena italijanske privrede biti prisutna već od naredne godine i doprineti daljem jačanju naše zajednice ovde u Srbiji.

Koji je ključni faktor prilikom interesovanja italijanskih privrednika da investiraju u Srbiji?

Naišli smo na izuzetnu raspoloženost za saradnju od strane organa državne uprave, institucija na svim nivoima. Birokratske procedure su sve u svemu olakšane, naročito ako se gleda sa italijanske tačke gledišta. Geografska pozicija Srbije je od strateške važnosti za naše firme koje rade na čitavom kontinentu, ali naročito za one koji imaju lance dobavljača u celoj centralnoj i istočnoj Evropi. Kvalitet radne snage i kulturološka bliskost čine Srbiju još atraktivnijom u očima italijanskih privrednika.

Udruženje italijanskih privrednika u Srbiji okuplja čak 167 kompanija članica. Kako ocenjujete prvu deceniju prisustva u našoj zemlji?

Naša mreža raste, menja svoje dimenzije na osnovu transformacija koje se dešavaju na tržištu i adaptira se na globalni trend. Firme nam prilaze svojom slobodnom voljom na osnovu principa “zajedno samo jači”. Svako ko veruje da može imati prednosti od udruživanja pod italijanskom zastavom je dobrodošao. Veći deo naših članova su firme sa italijanskim kapitalom, ali imamo i razne srpske firme koje nude različite usluge i decenijama sarađuju sa našim firmama. One imaju interes da se preko naše kancelarije obrate italijanskom tržištu.

Deset godna udruživanja su, dakle, samo početak. Do sada je naš put išao samo u pozitivnom smeru. Za početak smo morali da približimo srpskoj publici Confindustriju i njenu misiju, kako bismo uspostavili odnos sa institucijama vaše zemlje i onda da se specijalizujemo za usluge koje pružamo firmama. Naši članovi danas imaju skoro 30.000 zaposlenih u celoj Srbiji i doprinose oko 2,5 odsto BDP-a ove zemlje. Mislim da su ovi brojevi važni za istoriju našeg prisustva u Srbiji.

Kako ocenjujete saradnju sa srpskim institucijama, da li ste uspeli da uspostavite dobar odnos?

Mislim da je saradnja sa institucijama dobra i na lokalnom i na centralnom nivou. Postojanje aktivne i proaktivne saradnje sa lokalnom administracijom, gde naši privrednici investiraju, je od najveće važnosti. Iz ovog razloga naše Udruženje želi da ojača ove odnose i da bude u bliskom kontaktu sa fabrikama i firmama u Srbiji. Smatram da su institucije ovde izuzetno raspoložene za dijalog i da, pre svega, imaju jasnu viziju budućnosti zemlje. Za naše udruženje održavanje odnosa sa institucijama predstavlja deo svakodnevnog posla.

Evropa se susreće sa očiglednom energetskom krizom. Kakav će uticaj ona imati na industriju i koje grane poslovanja su najugroženije? Kakva je situacija u Italiji?

Troškovi električne energije su veliki izvor zabrinutosti. Verujem da je situacija sa ove tačke gledišta malo komplikovanija za zemlje članice Evropske unije, gde je politički aspekt ove krize energenata, jer je danas možemo tako nazvati, mnogo doprineo. Naime, taj aspekt označen je političkim odnosima između država Evropske unije i glavnih dobavljača prirodnog gasa i energije. Nažalost, ova kriza ne pravi razliku među industrijama u smislu da ona transverzalno pogađa kompanije i njeni efekti biće sve veći. Imajte na umu da su u Kini, kako bi držali pod kontrolom potrošnju energije, industrije počele da smanjuju radne sate i da razmišljaju o alternativnim modelima. Ubeđen sam da je Srbija, koju krasi i veća fleksibilnost i dobri politički odnosi, uspeti bolje da se nosi sa ovom krizom.

Koliko se italijanski privrednici plaše prognozirane inflacije i drugih negativnih efekata pandemije?

Poteškoće postoje, kao i određena doza zabrinutosti, ali ne i strah, rekao bih. Jedna od stvari koja karakteriše nas privrednike je pripremljenost za rizik. Iskreno, ovi efekti na tržište su bili, na određeni način, povećanjem cene osnovnih sirovina i troškovima transporta i predvidljivi. Ja sam lično pozivao naše članove da se spreme na ovu fazu obnove posle pandemije. Siguran sam da možemo da računamo na naše profesionalne sposobnosti i podršku srpskih institucija i da ćemo zajedno prebroditi negativne efekte sa kojima se suočava čitav svet.

Tekst je objavljen u drugom broju štampanog izdanja Biznis.rs