Iza kreditnog zaduživanja uvek treba da stoji realna osnova

Miroslav Marinković je makroekonomista i ekspert u oblasti bankarstva i finansija. Proveo je 14 godina u bankarskom sektoru nakon čega se, pre tri godine, pridružio jednoj od vodećih IT kompanija u regionu Comtrade System Integration, sa zajedničkim ciljem da se razvoj softverskih rešenja za bankarski sektor proširi na region. U svojoj karijeri je realizovao veliki broj projekata za unapređenje bankarskog poslovanja.

Ubrzo nakon fakulteta pridružio se timu koji izrađuje mesečni bilten Makroekonomske analize i trendovi, čuvenom MAT-u, i kroz saradnju sa eminentnim ekonomistima objavljuje radove na polju finansijskih tržišta i makroekonomije. Vlasnik je i firme za poslovni konsalting Econoversum, u okviru koje je fokusiran i na edukativne materijale iz oblasti makroekonomije.

Miroslava Marinkovića smo pitali kakva su njegova predviđanja kada je reč o ekonomskoj situaciji u Srbiji do kraja ove godine.

 Šta očekujete do kraja 2024. godine u ekonomskom smislu?

– Prva polovina godine donela je dosta optimizma i značajan rast BDP-a. Na talasu stabilizacije inflatornih očekivanja, korekcije referentnih stopa i posledično korekcije kamatnih stopa komercijalnih banaka, ali i državnih investicija u infrastrukturne projekte, očekujem da stvari do kraja godine nastave isti trend.

Ono što može uticati na eventualno usporavanje su neizvesnost na tržištu EU i globalnom tržitštu – pored aktuelnih kriza koje utiču na cenu energenata i značajno utiču na efekte poljoprivredne delatnosti, imamo i značajnu ekonomsku neizvesnost u Nemačkoj, neizvesnost u pogledu izbornih rezultata u Francuskoj i
finalno SAD.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– Kreditno zaduživanje uvek treba da prati realna osnova. Drugim rečima – stambeni kredit, namenski kredit ili investicija u smanjenje troškova proizvodnje uvek imaju svoju osnovu i logiku, bez obzira na stopu i ekonomske uslove. Gotovinski kredit, iako je često izuzetno neophodan, nikada nije povoljan. Ipak, sa željom da ne izostane odgovor – za kredite do 24 meseca, treba se fokusirati na fiksnu stopu, a za kredite preko 24 meseca na varijabilnu kamatnu stopu. Osim za stambene kredite, uvek sam pobornik dinarskih zajmova.

Gde biste najpre investirali danas – u akcije na berzi, zlato, nekretnine…?

– Odluka uvek zavisi od dva faktora – rizika koji želite da preuzmete i roka na koji želite povraćaj investicije. U mom slučaju – nekretnina, ali poslovna nekretnina, je nešto u šta bih danas investirao. Za privrednike, ulaganje u proces koji će omogućiti smanjenje cene koštanja po jedinici proizvoda je sada ključno jer će to doneti konkurentsku prednost.

Kako će se kretati tržište rada u narednom periodu?

– Usko povezano sa prvim pitanjem i odgovorom. Ključno će biti sagledati situaciju na početku septembra i verujem da će pokazatelji iz tog meseca značajno obojiti naredne kvartale.

Šta očekujete od daljeg razvoja veštačke inteligencije?

– Činilo se da je razvoj nezaustavljiv, ali će biti zanimljivo videti kako će kreatori velikih LLM (Large Language Modela) i generalno AI industrija reagovati na novi regulatorni okvir. AI bez primene u praksi neće značiti puno. Prednosti AI su značajne, ali kao i sve inovacije od nastanka sveta do danas, donosi i „onu drugu stranu“ i verujem da je upravo ova godina „prelomna“ za dalji razvoj i upotrebu AI.