Izrada projekta auto-puta do Rumunije za godinu dana poskupela tri puta

Javno preduzeće Putevi Srbije raspisalo je tender za idejni projekat sa studijom opravdanosti za deonicu  Pančevo – Vršac – granica sa Rumunijom, a na Portalu javnih nabavki piše da je procenjena vrednost ove usluge 600 miliona dinara, što je tri puta skuplje nego što je prvobitno procenjeno.

Kako piše Nova ekonomija, tender pod istim nazivom objavljen je i sredinom novembra 2023. godine, ali je on ubrzo obustavljen sa objašnjenjem „da postoje dokazivi razlozi usled kojih je prestala potreba za predmetnom nabavkom, zbog čega se neće ponavljati u toku iste budžetske godine“, odnosno u narednih šest meseci, prenosi Beta.

Taj tender i novi koji je sada objavljen su po svemu isti osim po procenjenoj vrednosti usluge – jer prošle godine procenjeno da će ova usluga koštati 180 miliona dinara, a sada se procenjuje da će koštati 3,3 puta više, odnosno 600 miliona dinara.

Na pitanje Nove ekonomije zbog čega je vrednost ove usluge u međuvremenu toliko uvećana, Putevi Srbije su naveli da su kod procene vrednosti „uzeti u obzir ugovori koje je JP Putevi Srbije ugovorilo u toku 2023. i 2024. godine za izradu slične tehničke dokumentacije“.

U kratkom odgovoru se dodaje i da je procenjena vrednost javne nabavke za uslugu izrade Idejnog projekta sa Studijom opravdanosti auto-puta E-70, deonica: Pančevo – Vršac – granica sa Rumunijom utvrđena na osnovu sprovedenog ispitivanja tržišta, u kojem su učestvovali relevantni pružaoci usluga za izradu ove vrste tehničkih dokumenata“. Nije pojašnjeno koje firme su bile predmet navedenog istraživanja tržišta.

Dužina trase planiranog auto-puta od Pančeva do granice sa Rumunijom iznosila bi oko 65 kilometara, piše u tenderskoj dokumentaciji. Auto-put bi trebalo da ima četiri vozne trake od po 3,75 metara širine, dve zaustavne trake od po 2,5 metara, kao i ivične i razdelne trake i bankine.

Kako se vidi iz tenderske dokumentacije, sadržaj idejnog projekta treba da obuvati, između ostalog, projekat konstrukcije, projekat mostova, projekat saobraćajnica, projekat hidrotehničkih instalacija, projekat elektroenergetskih instalacija, projekat geodetskih radova, projekat uređenja putnog pojasa, projekat pripremih radova…

Vlade Srbije i Rumunije potpisale su u junu 2022. godine Sporazum o izgradnji auto-puta Beograd – Temišvar. “Izgradnjom novog modernog auto-puta od Beograda do Temišvara, ova dva grada biće udaljeni na samo sat vremena vožnje”, izjavio je tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

Ugovorne strane će uspostaviti vezu između dve države direktnim povezivanjem auto-puta Beograd – Vatin (državna granica), koji će biti dužine 65 kilometara sa srpske strane i sa rumunske strane auto-put Temišvar – Moravica (državna granica), dužine oko 78 kilometara, najavljeno je prilikom potpisivanja ovog sporazuma.

Dva auto-puta će prolaziti kroz zajedničku državnu granicu i međusobno se povezivati. Na spoju dva auto-puta, ugovorne strane će izgraditi (operacionalizovati) granične prelaze na teritoriji dve države.

Kako je krajem avgusta saopštila rumunska Vlada, auto-put Temišvar – Moravica biće 73 kilometara dug, a projekat je vredan 14,5 milijardi rumunskih leja (oko 2,9 milijarde evra).

Izgradnja auto-puta Beograd – Temišvar najavljivana je i pre deset godina, kada su se tadašnji premijeri Srbije i Rumunije Aleksandar Vučić i Viktor Ponta naglasili potrebu većeg angažovanja na realizaciji prioritetnog infrastrukturnog projekta za obe zemlje, odnosno auto puta Temišvar – Beograd.

Međutim, 2017. godine rumunski premijer Sorin Grindean izjavio je da su Rumunija i Srbija odlučile da odustanu od projekta povezivanja Temišvara i Beograda auto-putem. „Srpski partneri su procenili da izgradnja auto-puta od Beograda do Temišvara nije strateški projekat za Srbiju“, kazao je tada Grindeanu. Srpsko ministarstvo građevine je negiralo krivicu Srbije za odustajanje od auto-puta, navodeći da je Srbija podržala auto-put koji bi je povezao Rumunijom i smatrala ga je strateškim, ali da je izostalo odobrenje Bukurešta, piše Nova ekonomija