Izvoz Grande Pande ne može da nadoknadi manjak koji pravi NIS

Industrijska proizvodnja u Srbiji zabeležila je u februaru blagi pad od 0,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, čemu je najviše doprineo pad u sektoru rudarstva od devet odsto iako je februar doneo preokret u prerađivačkoj industriji koja je, uprkos očekivanjima da će oslabiti, ostvarila rast od 1,2 odsto.

Uzimajući u obzir sve geopolitičke izazove, probleme sa poslovanjem pančevačke rafinerije, te da je februar ove godine u odnosu na februar prošle imao jedan radni dan manje, za ovakav rezultat industrije možemo reći i da je korektan, ocenili su autori Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). 

Ukupna industrijska proizvodnja u prva dva meseca bila je za 4,7 odsto niža u odnosu na isti period prethodne godine u kojem su sva tri sektora u međugodišnjem padu. Rudarstvo je u padu od 5,7 odsto, prerađivačka industrija od 5,6 odsto, a sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija 1,2 odsto.

Autori MAT-a navode da je prerađivačka industrija u februaru zabeležila međugodišnji rast od 1,2 odsto usled snažnog rasta u nekoliko oblasti, pre svega u proizvodnji motornih vozila i prikolica (45,5 odsto), kao i proizvodnji nepomenutih mašina i opreme, proizvodnji proizvoda od gume i plastike i proizvodnji papira.

Nemerljiv doprinos motornih vozila

Doprinos proizvodnje motornih vozila i prikolica međugodišnjem rezultatu prerađivačkog sektora u ovom trenutku je nemerljiv. Ono što brine je što se priraštaji proizvodnje motornih vozila i prikolica od marta 2025. neprestano smanjuju, što se ocenjuje kao očekivano i u skladu sa zakonom o opadajućim prinosima.

Druga bitna oblast na kojoj je počivao rast prerađivačkog sektora u prošloj godini – proizvodnja proizvoda od gume i plastike iako i dalje u međugodišnjem plusu od šest odsto dugoročno je od oktobra 2025. promenio smer – sa rasta na blagi pad.

“Ovakvo kretanje ne mora da znači paniku, ali sugeriše na oprez”. 

Za razliku od proizvodnje motornih vozila koja tekuće raste, ali sa opadajućim tekućim priraštajima, proizvodnja proizvoda od gume i plastike ne raste. Problemi sa ovom proizvodnjom se takođe pripisuju eksternim geopolitičkim faktorima, jer podsećamo da su američke vlasti krajem 2025. uvele zabranu uvoza guma proizvedenih u zrenjaninskoj fabrici Linglong koja je u kineskom vlasništvu, upozorava se u aprilskom MAT-u.

Proizvodnja koksa i derivata nafte je ključna oblast kojoj se može pripisati pad prerađivačkog sektora. Američko sankcionisanje ruskog vlasništva uvelo je NIS u krizu, a s obzirom na snažnu povezanost ove oblasti sa ostalim delovima industrije njen kolaps ima mnogostruke direktne, indirektne i indukovane efekte na ukupnu dinamiku prerađivačke industrije.

Prema njihovoj oceni, ohrabruje vest da je 24. marta mađarski MOL dobio novu licencu američkog OFAC-a da može da nastavi proces kupovine NIS-a za 56,15 odsto udela Gazprom grupe, dok je odobrenje za ovu transakciju produženo do 22. maja.

“Ključni problem za prerađivački sektor i dalje predstavlja otežan rad Rafinerije nafte u Pančevu s jedne, ali i malaksala industrija u mnogim evropskim zemljama, s druge strane”, ocenjuje se u analizi.  

Nezaposlenost u Nemačkoj najveća u 12 godina

Dinamika industrijske proizvodnje je, kako ocenjuju, u svojevrsnoj hibernaciji i kod naših trgovinskih partnera iz evrozone, kod kojih se beleži dodatno pogoršanje poslovne klime u odnosu na prethodne mesece. Dodatno obrušavanje ekonomskog raspoloženja objašnjava se eskalacijom sukoba na Bliskom istoku.  

U narednom periodu, zaoštravanje geopolitičkih napetosti povezano s ratom u Iranu predstavlja dodatni negativan rizik za ekonomski sentiment, posebno kroz kanal cena energije i rast neizvesnosti. U takvim okolnostima neizbežno je dalje slabljenje poverenja preduzeća i potrošača, što bi se moglo odraziti na nastavak silaznog trenda industrijske aktivnosti u evrozoni.  

Industrijski sektor evrozone je u strukturnoj, a ne cikličkoj krizi. Međutim, kriza nije ravnomerno raspoređena unutar EU. Nemačka, kao najveća industrijska sila, vuče ceo blok nadole. Pad narudžbi spregnut je sa rastućim troškovima (energija, plate, sirovine), što stvara pritisak na menadžere industrijskih giganata te se negativno preliva i na tržište rada.

Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj trenutno je na 6,6 odsto (nešto više od tri miliona ljudi je nezaposleno), najviša u poslednjih 12 godina, što direktno potkopava kupovnu moć i političku stabilnost.

“Nemačka strepi da će trenutni pad profita prerasti u trajnu eroziju kapaciteta, jer ako se investicije odlažu i stručnjaci odlaze oporavak će biti težak čak i kada se ciklus preokrene. Nemačka je najveća ekonomija EU i glavni pokretač evropske industrije. Ako njen sektor osetljiv na cikluse duboko pati, ona za sobom povlači celokupnu evropsku industriju dobavljača, i izvoz i uvoz”, navode ekonomisti okupljeni oko MAT-a.

Smanjen robni deficit sa svetom

Prva dva meseca ove godine donela su povećanje spoljnotrgovinske razmene, pa je pokrivenost robnog uvoza izvozom dostiglo 85 odsto, što je osetno bolji rezultat u odnosu na godinu ranije kada je ovaj količnik iznosio 80,7 odsto.

Kumulativno posmatrano u periodu januar-februar vrednost spoljnotrgovinske razmene iznosila je 11.519 miliona evra, što je za 1,3 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, vrednost izvoza iznosila je 5.292 miliona evra (za 1,6 odsto više), vrednost uvoza 6.228 miliona evra (za 3,5 odsto manje), što je impliciralo robni deficit od 936 miliona evra (za 24,9 odsto manje u odnosu na isti period 2025. godine).

Od leta 2023. vrednost robnog izvoza stabilno raste sa prosečnim mesečnim priraštajima od oko 18 miliona evra, s tim da su u januaru i februaru ove godine priraštaji bili veći, 25 i 31 milion evra, respektivno posmatrano. Iz tog rezultata izvire i povoljnija pokrivenost uvoza izvozom. 

Oblast Prerađivačke industrije koja beleži u prva dva meseca ove godine ubedljivo najveći međugodišnji prirast izvoza je proizvodnja motornih vozila i prikolica (304,2 miliona evra), slede proizvodnja nepomenutih mašina i opreme (28,6 miliona evra), proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (od 22,1 milion evra) i proizvodnja osnovnih metala (od 17,8  miliona evra).

“Zanimljivo je da se za prethodnih godinu dana potpuno izmenila lista najpropulzivnijih izvoznih oblasti. U prva dva meseca 2025. prve četiri oblasti po prirastu izvoza bile su proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina, i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Nalaz je zanimljiv jer ukazuje na sposobnost preorijentacije izvozno orijentisane ponude i njeno kratkoročno prilagođavanje eksternoj tražnji, ali upozorava i na jednostranu zavisnost”, ocenjuju autori MAT-a.

Prve tri oblasti koje početkom 2026, imaju najveću vrednost izvoza u sektoru prerađivačke industrije su proizvodnja motornih vozila i prikolica (izvoz od 827,9 miliona evra), proizvodnja osnovnih metala (izvoz od 490,5 miliona evra), proizvodnja prehrambenih proizvoda (izvoz od 459,4 miliona evra). Sledi izvoz oblasti proizvodnja proizvoda od gume i plastike, proizvodnja električne opreme i proizvodnja nepomenutih mašina i  opreme. 

Najveća izvozna tržišta za kompanije koje posluju u okviru oblasti proizvodnja motornih vozila i prikolica su Italija (67 odsto) i Nemačka (12 odsto).

Oblasti sa najvećim negativnim predznakom, odnosno najslabijim izvoznim performansama od početka godine, bile su proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava (pad izvoza od 46,2 miliona evra, proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina (pad izvoza od  44,3 miliona evra) i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (pad izvoza od 40 miliona).