Jablanički i Pčinjski okrug među najsiromašnijim, a puni ekonomskog potencijala

Jablanički i Pčinjski okrug, kao deo južne i istočne Srbije, spadaju među najsiromašnija područja u našoj zemlji, posmatrano prema glavnim ekonomskim pokazateljima. Zbog toga su bili u fokusu projekta ESIRA (Enhancing Social Innovation in Rural Areas), razvojnog projekta podržanog od strane Evropske komisije kroz program Horizon Europe, sa ciljem poboljšanja socio-ekonomskih uslova stanovništva u ruralnim područjima, u kome kao partner učestvuje i Institut za razvoj i inovacije iz Beograda.

Trenutno u Srbiji postoji 19 lokalnih samouprava okarakterisanih kao devastirana područja, a 15 njih je iz regiona Južne i Istočne Srbije. Bojnik, Lebane i Medveđa su na spisku u Jablaničkom okrugu, a Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica i Trgovište u Pčinjskom okrugu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u Jablaničkom okrugu u 2024. godini bila je 10,7 odsto, a u Pčinjskom čak 25,4 odsto, što je najlošiji rezultat u Srbiji. Zarade za jun ove godine pokazuju da je najlošiji prosečni bruto iznos u Bojniku – 100.732, a najbolji u Medveđi – 125.803 dinara.

U saradnji sa predstavnicima 13 opština utvrđene su glavne oblasti razvojnog potencijala i socijalne infrastrukture za Jablanički i Pčinjski okrug. Ovi potencijali na prvo mesto stavljaju razvoj agrobiznisa.

Gde su potencijali za agrobiznis?

Prema podacima objavljenim u izveštaju, približno 55 odsto ukupne teritorije Jablaničkog i Pčinjskog okruga je pod poljoprivrednim zemljištem (351.611 hektara), od čega je 80 odsto u privatnom vlasništvu. Od 13 opština u ovim okruzima, 10 spada u kategoriju područja sa teškim poljoprivrednim uslovima.

“Problem nije mali broj ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, već prevlast starijih poljoprivrednika koji uglavnom nisu motivisani da ulažu u razvoj i unapređenje proizvodnje. Što se tiče ukupnog poljoprivrednog zemljišta i njegovog korišćenja, Jablanički okrug ima povoljnije uslove za razvoj poljoprivredne proizvodnje u poređenju sa Pčinjskim. Grad Leskovac se ističe, posebno u pogledu agroekološkog potencijala. Iako postoje poljoprivredne zadruge i udruženja, oni nisu na zadovoljavajućem nivou razvoja”, navedeno je.

Razvoj celog regiona uključuje jačanje agrobiznis sektora podržavanjem malih i srednjih preduzeća usmerenih na preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda, šumskog voća, lekovitog bilja i organskih proizvoda, dodaje se.

Značajan problem je nedostatak adekvatnih informacija i podataka o tržišnim zahtevima i prilagođavanju proizvodnje tim zahtevima. U izveštaju se ističe da dodavanje vrednosti poljoprivrednim proizvodima kroz standardizaciju i sertifikaciju nedostaje u celom regionu.

“Istraživanje tržišta doprinelo bi prepoznavanju potrebe za uvođenjem standarda i sertifikacija u proizvodnju, preradu i pružanje usluga. Lokalni predstavnici smatraju mnoge grane poljoprivrede značajnim za razvoj regiona, uključujući stočarstvo, pčelarstvo, vinogradarstvo, voćarstvo, povrtarstvo i sakupljanje šumskih plodova i lekovitog bilja”, navodi se.

Razvoj industrije zahteva poboljšanje saobraćajne infrastrukture

Na drugom mestu je razvoj industrije. Opštinama Jablaničkog i Pčinjskog okruga nedostaje odgovarajuća procena industrijskih kapaciteta i potencijala za novi razvoj, što ometa kreiranje sveobuhvatnog plana razvoja i proširenja, ocenjeno je.

Poboljšanje saobraćajne infrastrukture je neophodno za industrijski razvoj, što zahteva obnovu postojećih puteva i izgradnju novih. Unapređenje i obnova aerodroma u Nišu i Leskovcu se takođe smatraju ključnim za privlačenje investitora.

“Nerazvijene opštine u ovom regionu (Crna Trava, Medveđa, Lebane, Trgovište) imaju značajan potencijal u vidu braunfild lokacija koje se mogu ponuditi investitorima pod povoljnim uslovima, uz obavezu zapošljavanja stanovnika”, stoji u izveštaju.

Nedovoljno iskorišćeni potencijali turizma

Kada govorimo o turizmu, navodi se da ovo područje obuhvata planine, prirodne i kulturne znamenitosti, te da je bogato raznovrsnim dobrima koja nisu dovoljno ekonomski valorizovana. Potencijal za razvoj nije u potpunosti iskorišćen, a smatra se da su najznačajniji turistički kapaciteti u banjskom i zdravstveno-rekreativnom turizmu.

“Turizam se može promovisati kroz ekonomsku valorizaciju raznolike prirodne i kulturne baštine regiona. Pored toga, diverzifikacija ruralne ekonomije podržavanjem malih domaćinstava i tradicionalnih zanata može stvoriti nove tokove prihoda i poboljšati kvalitet života u ruralnim područjima”, navedeno je u izveštaju.

Dodaje se da je prvi korak u valorizaciji raspoloživih resursa kroz razvoj turizma kreiranje akcionog plana za ceo region, usklađivanje aktivnosti i ciljeva svih 13 opština i postavljanje prioriteta.

“Region je domaćin brojnih događaja međunarodnog i regionalnog značaja, koji predstavljaju značajan turistički potencijal, ali nisu dovoljno iskorišćeni za poboljšanje života u ruralnim područjima”, napominje se.

Diverzifikacija ruralne ekonomije

Rezultati intervjua sprovedenih za potrebe istraživanja pokazuju da zanatstvo predstavlja značajan potencijal ovog regiona i kvalitetnu opciju za diverzifikaciju ruralne ekonomije. Međutim, postoji neiskorišćeni potencijal, posebno u turizmu, za unapređenje i razvoj tradicionalnih zanata i ručno rađenih proizvoda.

Predstavnici lokalnih samouprava vide mogućnosti za diverzifikaciju ruralne ekonomije podržavanjem malih seoskih domaćinstava i njihovog umrežavanja.

“Stvaranje funkcionalne saradnje među domaćinstvima koja se bave proizvodnjom, preradom i pružanjem usluga (u turizmu) i njihov zajednički nastup na tržištu jedini je način za poboljšanje kvaliteta života u selima ovog okruga. Tradicionalni zanati, proizvodnja suvenira, plasman šumskih plodova i lekovitog bilja, kao i sezonski rad, prepoznati su kao primarni izvori diverzifikacije”, pojašnjava se.

Preduzetništvo se bori s problemima

Predstavnici civilnog sektora izražavaju visok nivo nezadovoljstva socio-ekonomskom situacijom u regionu, posebno u njegovim ruralnim područjima. Kao najznačajnije probleme identifikuju depopulaciju ruralnih područja i egzodus mlađeg stanovništva zbog izuzetno loših životnih uslova i nedostatka mogućnosti za zapošljavanje.

“Manjim opštinama u regionu nedostaju aktivne industrije, preduzetništvo je veoma nerazvijeno, a stopa nezaposlenosti je visoka. Kao razloge za nedostatak preduzetništva navode komplikovanu administraciju i nedostatak ličnih sredstava za investicije. Nedovoljna sredstva takođe rezultiraju lošim marketingom, što preduzetnicima iz ovih krajeva čini ulazak na tržište veoma teškim. Uprkos svim pomenutim problemima, civilni sektor vidi određen potencijal u ovom regionu, kao što su njegova još uvek očuvana životna sredina i bogata tradicija i kulturno nasleđe”, stoji u izveštaju.

Preduzetnici se suočavaju sa izazovima kao što su ograničen pristup finansiranju, mentorstvu i tržištima, što može ometati njihov rast i razvoj. Stvaranje ekosistema koji podstiče inovacije i saradnju je neophodno, ističe se i pojašnjava:

“To uključuje obezbeđivanje pristupa poslovnim inkubatorima, akceleratorima i coworking prostorima koji nude mentorstvo, obuku i mogućnosti umrežavanja. Pored toga, politike koje podstiču preduzetništvo, kao što su poreske olakšice, grantovi i pojednostavljeni regulatorni okviri, mogu značajno podsticati preduzetničke aktivnosti”.

Prema rečima predstavnika lokalne samouprave, najveća prepreka za privlačenje investitora u opštine ovog okruga je glomazna i spora administracija. Prirodni i kulturni resursi, blizina Koridora 10, jeftina radna snaga i strateška lokacija regiona za prekogranične aktivnosti pružaju dobru osnovu za investicije. Iako postoje pojedinačni primeri povlačenja sredstava od različitih donatora, opšta svest stanovništva o ovim mogućnostima je niska.

Lokalne samouprave smatraju i da je neophodno uskladiti obrazovne programe širom okruga sa potrebama tržišta rada. Stručne škole treba da budu prioritetne, a njihovo profilisanje treba da se zasniva na povratnim informacijama iz industrije. Mreža seoskih škola mora biti poboljšana i racionalnije organizovana, s obzirom na smanjenje broja dece školskog uzrasta u selima.

Prekograničnu saradnju sa Bugarskom i Severnom Makedonijom prvenstveno vide kroz razmenu iskustava, znanja i najboljih praksi, kao i uspostavljanje zajedničkih distributivnih centara za poljoprivredne proizvode i usluge.

“Pored saradnje sa susednim zemljama, postoje značajne mogućnosti za međuopštinsku saradnju unutar regiona, posebno u unapređenju plasmana na tržište (brendiranje regiona, zajednička ulaganja) i zaštiti životne sredine (regionalne deponije, pošumljavanje, prečišćavanje otpadnih voda)”, navedeno je.

Kako se zaključuje u izveštaju, strateški razvoj socio-ekonomskih potencijala u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu ključan je za pokretanje sveobuhvatnog ekonomskog rasta, poboljšanje kvaliteta života, privlačenje investicija i promociju ekološke održivosti.

“Stvaranje mogućnosti za zapošljavanje ne samo da će zadržati lokalnu radnu snagu, već će privući i kvalifikovane stručnjake. Poboljšanje infrastrukture i industrijskih kapaciteta učiniće region atraktivnijim za investitore, a investicije, kako domaće tako i strane, mogu dovesti do osnivanja novih preduzeća i proširenja postojećih, čime se uliva kapital u lokalnu ekonomiju”.

Posebno se ističe zaštita životne sredine kao sastavni aspekt održivog razvoja.

“Inicijative kao što su pošumljavanje, prečišćavanje otpadnih voda i stvaranje regionalnih deponija su ključne za održavanje zdravlja životne sredine. Održive prakse u poljoprivredi, industriji i turizmu osiguravaju da ekonomski razvoj ne ide na račun degradacije životne sredine. Ovi napori mogu doprineti dugoročnoj ekološkoj ravnoteži, osiguravajući da se prirodni resursi očuvaju za buduće generacije”.

Ruralna, planinska i izolovana područja čine skoro 80 odsto teritorije Evropske unije i obuhvataju 57 odsto ukupnog stanovništva Evrope. Ova područja imaju značajnu ekonomsku važnost, što se ogleda u činjenici da generišu 46 odsto ukupne bruto dodate vrednosti u Evropi.

U okviru projekta ESIRA objavljeni su regionalni izveštaji za još šest zemalja – Španiju, Italiju, Mađarsku, Poljsku, Litvaniju i Norvešku. Kako je navedeno, oni pružaju sveobuhvatnu socijalnu i ekonomsku dijagnozu ruralnih područja i zajednica u regionima učesnicima.

“Kombinovanjem regionalnih i nacionalnih podataka sa perspektivama iz prve ruke, ovi izveštaji su vredan alat za istraživanje teritorijalnih nejednakosti i izazova u ruralnim zajednicama, pomažući u vođenju inicijativa za socijalne inovacije širom Evrope”, navedeno je.

Dodaje se da će ovo dubinsko razumevanje lokalizovanih problema biti ključno u kreiranju politika i programa koji se bave specifičnim potrebama zajednica u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, prevazilazeći široka, univerzalna rešenja.

Izveštaj možete pogledati OVDE.