Jeftiniji krediti populistička mera za određene grupe stanovništva?

Od 1. septembra država priprema novi paket ekonomskih mera za podršku građanima. Prema najavama predsednika Srbije, jedna od olakšica odnosiće se i na povoljnije kredite sa nižim kamatnim stopama.

Komentarišući najavljene mere, profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić ističe da ovo nije ni prvi ni poslednji put da naša zemlja najavljuje ili sprovodi odluke koje nisu u skladu sa tržišnim principima, što na duži rok nije dobro.

Za njega je drugo pitanje – da li sada zaista ima opravdanja ili je reč o jednoj populističkoj meri, s obzirom na to da profitabilnost bankarskog sektora u Srbiji raste iz godine u godinu, dok kreditna aktivnost građana ne opada.

“Nebrojeno puta smo imali različite administrativne mere kada država donosi odluke koje nisu u skladu sa nekim tržišnim okolnostima. Kada pogledamo bankarske marže i profitabilnost banaka, koje svake godine postavljaju nove rekorde, sigurno je da tu postoji prostora da se smanji bankarska marža. Poučeni iskustvom, znamo da ovakve mere mogu da imaju prizvuk populističkog tipa, ali donekle mogu da budu i racionalne sa stanovišta ekonomije”, navodi Stakić u razgovoru za Biznis.rs.

On smatra da nije dobro da se učesnici u našoj ekonomiji navikavaju na konstantno administriranje nekih kategorija – kao što su kamatne stope, koje bi ipak, prema njegovom mišljenju, trebalo tržišno da se određuju.

“Iz izveštaja u izveštaj mi vidimo da kreditna aktivnost ne opada, čak i ne stagnira, a na prvom mestu su gotovinski krediti”, ističe profesor Stakić i dodaje da kod ovih pozajmica treba napraviti razliku među kategorijama dužnika.

“S jedne strane imamo grupu građana nižeg ekonomskog i socijalnog statusa kojoj zaista treba taj novac i koja uzima gotovinske kredite kako bi preživela od prvog do prvog u mesecu. Sa druge strane, treba priznati da imamo i veliki broj onih koji ove kredite uzimaju jer ne žele da promene svoje navike i liše se nekih kategorija potrošnje i usluga poput letovanja i zimovanja. Čak imamo situacije da se krediti uzimaju i za kupovinu mobilnih telefona koji koštaju 1.000 evra. To su dve kategorije odakle dolazi tražnja za ovim kreditima”, naglašava Nikola Stakić.

On podseća da smo već imali brojne mere ograničavanja kamatnih stopa kada su u pitanju stambeni krediti i naglašava da to samo po sebi nije dovoljno ukoliko traje jedan duži vremenski period, jer će država onda sigurno morati da nadomesti propušteni prihod banaka.

Stanje duga stanovništva po vrstama bankarskih kredita (u milionima dinara)

Izvor: Udruženje banaka Srbije

Za sada, kako kaže, treba sačekati da se detaljnije vidi modalitet, odnosno na koje oblike kredita i koje vrste ograničenja će se ova mera odnositi.

“Treba istaći da i u nekim mnogo razvijenijim ekonomijama, koje po vokaciji pripadaju tržišnim, s vremena na vreme imamo upliv nekih administrativnih mera kada su vanredne situacije. Bili smo svedoci toga i u post-covid periodu. Otkud to u ovom trenutku – pitanje je. Zato i ponavljam da može da ima prizvuk populističke mere kako bi se targetirale određene grupe stanovništva i zato se postavlja logično pitanje zbog čega to nije urađeno ranije, kada imamo izveštaje o profitabilnosti bankarskog sektora koji pokazuju da su prinosi na kapital i neki drugi indikatori mnogo bolji u Srbiji nego u nekim drugim okolnim razvijenim ekonomijama”, zaključuje Stakić.

Udeo gotovinskih kredita u ukupnom dugu građana 48,6 odsto

Dug građana prema bankama u junu ove godine iznosio je oko 1.760 milijardi dinara i bio je veći za 13,4 odsto u odnosu na isti period 2024. godine.

Kako pokazuje kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije, građani se najviše zadužuju za gotovinske kredite, a na ime ovih pozajmica stanovništvo je u junu dugovalo 855,60 milijardi dinara.

Udeo gotovinskih zajmova u ukupnom dugu stanovništa u odnosu na ostale vrste kredita iznosi 48,6 odsto. Odmah zatim slede stambeni i krediti za adapataciju sa 42,4 odsto, dok su na trećem mestu poljoprivredni krediti sa 5,3 odsto.

Stanje duga po bankarskim kreditima (u milionima dinara)

Izvor: Udruženje banaka Srbije

U poređenju sa istim periodom prošle godine, procenat zaduživanja građana za gotovinske kredite u junu je porastao za 16,8 odsto. Na ime stambenih i kredita za adaptaciju stanovništvo je dugovalo 745,75 milijardi, dok je za poljoprivredne pozajmice dug iznosio 93,288 milijardi dinara.

Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju juna ove godine iznosili su 4.024 milijarde dinara, što je za 11,3 odsto više u odnosu na period prošle godine.

Pozajmice privredi premašile su 2.173 milijarde dinara, pa su se tako pravna lica zaduživala za 9,4 odsto više u odnosu na godinu pre, dok su kod preduzetnika zaduženja za kredite iznosila 88,96 milijardi dinara i veća su za 17,8 odsto u odnosu na jun 2024. godine.

Ukupno učešće kašnjenja u otplati duga po osnovu bankarskih kredita iznosilo je 2,4 odsto. Najveća docnja zabeležena je kod preduzetnika – 4,5 odsto, zatim kod pravnih lica – 2,6 odsto, dok je stanovništvo najmanje kasnilo u otplati, budući da je učešće docnje građana iznosilo 1,9 odsto.