Jorgić: Za prodaju NIS-a dogovor ili otvaranje nove partije

Srbija je zauzela konačan stav o budućim vlasničkim odnosima u NIS-u i pripremila je predlog MOL-u na koji očekuje odgovor u ponedeljak, izjavila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović. Na pregovorima je prethodnih dana, prema njenim rečima, postignuta saglasnost u više pitanja, ali nekoliko ih je ostalo otvoreno.

Broker Branislav Jorgić kaže da će tada biti jasno da li postoji prostor za dogovor.

„U ponedeljak dolazi konačan odgovor od strane MOL-a. Srbija je postavila svoje crvene linije i već u ponedeljak-utorak ćemo znati poziciju“, poručio je Jorgić za RTS i dodao da će ishod pregovora pokazati da li će doći do dogovora ili će se otvoriti novi pregovarački proces.

„Sve karte su otvorene, treba doneti odluku i završiti tu partiju. Ili, ako nema dogovora, otvoriti novu“, istakao je broker.

Jorgić ukazuje da je rad pančevačke rafinerije ključna tačka spora, jer ona trenutno ima značajan udeo u snabdevanju tržišta.

„Rafinerija u Pančevu je pokrivala oko 80 odsto veleprodaju i 50 odsto maloprodaju“, naveo je Jorgić.

Prema njegovim rečima, postoji prostor da Rafinerija u Pančevu nastavi da funkcioniše bez većih ograničenja, ali će ishod zavisiti od dogovora svih strana.

„Po mom mišljenju, postoji prostor da Rafinerija u Pančevu normalno funkcioniše, ali ćemo tek nakon dogovora znati da li MOL želi NIS kao celinu ili želi da kupi u suštini tržište Srbije“, dodao je Jorgić.

U slučaju da dogovor sa MOL-om ne bude postignut, Srbija ima alternativne opcije, potvrdila je ministarka energetike.

„Mi nemamo javne podatke šta znači taj plan B ili plan C. Ima više tu mogućnosti koje su svrstane ili u plan B ili C“, poručuje Jorgić.

Jorgić navodi da te opcije mogu da uključe nastavak razgovora sa ruskom stranom, pronalaženje novog partnera ili čak državni otkup udela.

„Prvo je da se obnovi razgovor sa Rusima, da li oni možda su promenili mišljenje i žele da taj paket prodaju Srbiji. Drugo, da se obave razgovori sa nekom drugom naftnom kompanijom, recimo sa ADNOK-om – da li on ostaje i dalje zainteresovan za kupovinu, sada umesto dela tog paketa da uzme celi ili neka nova naftna kompanija“, kaže Jorgić.

„Uvek stoji ono rešenje da država izvrši praktično prinudni otkup od ruske strane, da izvrši isplatu po procenjenoj ceni. To eventualno za posledice može imati pogoršanje odnosa sa Rusijom. Ukoliko to ne bude u dogovoru sa ruskom stranom, može uticati na praktično snabdevanje gasa, na cene i geopolitički stav Rusije“, objašnjava Jorgić.

Poručuje i da je Srbija do sada mogla da uputi ponudu za preuzimanje od ostalih akcionara, uključujući tu i 14 odsto malih akcionara.