Još uvek bez konkretnog rešenja za NIS

Posle poruka predsednika Srbije da je situacija oko NIS-a „veoma složena i komplikovana“, ali da se narednih dana očekuju inicijative i zahtevi upućeni OFAC-u kako bi kompanija dobila operativnu licencu, ostaje neizvesno koje će rešenje prevagnuti.

Ekonomista i pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da je činjenica da se govori o „koraku do rešenja“ ohrabrujuća, ali da su sve opcije i dalje otvorene.

“Kada se kaže da smo korak do rešenja, to deluje ohrabrujuće, jer bi značilo da NIS nastavi da funkcioniše da nabavlja sirovu naftu, prerađuje je i zadovoljava deo potreba domaćeg tržišta, kao i da se nastavi rad Petrohemije”, rekao je za RTS Bojan Stanić.

Podseća da su u prethodnim danima postojale informacije o pregovorima ruskog vlasnika sa potencijalnim kupcem udela, ali da još nema potvrde da će se taj put ostvariti.

„Deluje da su sve opcije i dalje na stolu – od ulaska treće strane, preko Republike Srbije kao kupca, do određene vrste prinude“, kaže Stanić.

Ističe da Srbija trenutno ima dovoljno rezervi i da se uvozom obezbeđuju neophodne količine za domaće tržište, ali da je dugoročno važno da NIS nastavi da funkcioniše zbog značaja za budžet, BDP-a, zaposlenost i delimičnu kontrolu energetskog sistema.

Kao ključan faktor navodi i pritisak mogućih sekundarnih sankcija, zbog čega ukazuje da do rešenja treba doći što pre.

Govoreći o širem kontekstu, Stanić kaže da se pitanje NIS-a ne može posmatrati izolovano, već u okviru odnosa velikih sila i evropske energetske politike.

„Bez obzira na kratkoročno ili srednjoročno rešenje, Srbija mora da vodi računa o dugoročnim okolnostima – da će ovaj prostor sve više zavisiti od usklađivanja sa politikom Evropske unije, jer i nafta i gas moraju da prolaze preko teritorije EU“, ističe Stanić.

Osvrćući se na najave da bi mađarska kompanija MOL mogla da transportuje veće količine sirove nafte preko JANAF-a, Stanić ocenjuje da Mađarska ima snažnu pregovaračku poziciju i dobre odnose sa različitim partnerima, što joj omogućava da izvuče određene benefite, ali da to ne znači da su dugoročni rizici otklonjeni.

Prema njegovim rečima, posledice za privredu se za sada ne osećaju dramatično, ali doprinose nižim stopama rasta nego što je planirano.

„Verujemo da u kratkom roku neće biti problema u maloprodaji, ali je važno da domaća prerada nafte funkcioniše, jer se tako utiče i na količine i na cene“, kaže Stanić.

Govoreći o budućnosti, naglašava da energetika ostaje ključna tema i u narednoj godini.

„Ako gledamo šta je najveći problem privrede Srbije, to je pitanje NIS-a i energenata uopšte. U srednjem roku izazovi su još složeniji – od geopolitike do konkurentnosti privrede. Ali upravo zato je važno da se Srbija što bolje pozicionira u novim ekonomskim okolnostima“, zaključuje Stanić.