Kada građani i privrednici mogu očekivati povoljnije uslove zaduživanja?

Narodna banka Srbije već deseti mesec zaredom zadržala je referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou od 5,75 odsto, dok je Evropska centralna banka (ECB) u junu nastavila ciklus monetarnog popuštanja, snižavajući kamatu za dodatnih 25 baznih poena.

Time se produbio jaz između dinarskih i evro kamata, što ima višeslojne posledice na tržište kredita, devizni kurs i investicione tokove, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs Vladimir Vasić, direktor BBS Capital Investment Group i nekadašnji predsednik Udruženja banaka Srbije.

On ukazuje na to da je referentna kamatna stopa signal koji svojim kretanjem usmerava ponašanje komercijalnih banaka, te viša stopa obično znači skuplje zaduživanje, kako za građane tako i za preduzeća, jer rastu troškovi kamata na kredite.

“Građani osećaju ovo kroz više mesečne rate kod novih i postojećih kredita sa varijabilnom kamatom, dok privreda oseća pritisak na likvidnost i investicione planove. Banke u takvom okruženju postaju opreznije, kreditna aktivnost usporava, a štednja postaje atraktivnija”, ističe Vasić.

S druge strane, on napominje da kada ECB snižava kamate zaduživanje u evrima postaje povoljnije – posebno za one koji su već zaduženi u toj valuti. Međutim, razlika između dinarskih i evro kamata postaje sve veća, što povećava pritisak na dinar i nosi potencijalni valutni rizik.

“Evropska centralna banka se nalazi u fazi postepenog popuštanja monetarne politike. Inflacija u evrozoni je pod kontrolom, oko dva odsto, i tržište očekuje još jedno ili dva smanjenja do kraja godine. Njihova politika je vođena signalima o rastu (koji je i dalje slab), inflaciji i zaposlenosti. Narodna banka Srbije, sa druge strane, balansira između visoke osnovne inflacije koja je veća od četiri odsto (posebno u uslugama) i potrebe da zadrži stabilan devizni kurs”, navodi naš sagovornik.

On očekuje da će NBS početkom jeseni krenuti sa blagim smanjenjem stope, ali vrlo oprezno – verovatno za 25 baznih poena, uz pažljivo praćenje kursa i inflacionih očekivanja. A ključni faktori koji će na to uticati su inflacija i inflaciona očekivanja, kretanje deviznog kursa (posebno evro/dinar), ponašanje ECB i Feda, ali i domaća tražnja i potrošnja.

Jeftiniji dinarski gotovinski krediti tek krajem 2025.

Kada je reč o kamatama na dinarske i devizne kredite, Vladimir Vasić ističe da su krediti u domaćoj valuti za građane i dalje skupi, ali da postoji blagi trend pada kamata.

“U proseku, efektivne kamatne stope (EKS) za gotovinske kredite kreću se između 11 i 13 odsto, dok su za refinansiranje nešto niže. Stambeni krediti u dinarima su retki i još uvek neatraktivni. Zajmovi u evrima, naročito stambeni, beleže pad kamatnih stopa zbog smanjenja euribora. Tipična kamata je sada: 3M ili 6M euribor + marža od dva do 2,5 odsto, što znači da su efektivne stope za nove stambene kredite oko 4-4,5 odsto, a pre samo godinu dana bile su i do 6,5 odsto”, navodi Vasić.

Naš sagovornik kaže da se građani mogu nadati povoljnijim uslovima zaduživanja, ali postepeno. Prema njegovom mišljenju, u dinarskom segmentu će pad kamata kasniti u odnosu na evro kredite, jer naša centralna banka vodi konzervativniju politiku, te on smatra da će tek krajem 2025. dinarski gotovinski krediti pojeftiniti.

“Građani koji su zaduženi u evrima sa varijabilnom kamatom već vide pad mesečnih rata. Oni koji planiraju novo zaduživanje mogu očekivati bolju ponudu za stambene kredite, akcijske ponude banaka (posebno na jesen) i više konkurencije među bankama za ‘kvalitetne’ klijente”, navodi.

Kakvi su uslovi zaduživanja za privrednike?

Privreda je, ocenjuje Vasić, i dalje suočena sa relativno visokim troškovima finansiranja, posebno u dinarima. Kratkoročni dinarski krediti za obrtna sredstva su u rangu od šest do devet odsto efektivne kamate, dok su investicioni krediti nešto niži ako su subvencionisani ili iz EU fondova.

“U evrima firme sada mogu da dobiju finansiranje uz kamate od 3,5 do pet odsto, zavisno od boniteta, instrumenata obezbeđenja i odnosa sa bankom. Kao konsultant firmama savetujem da preispitaju postojeće kreditne aranžmane i refinansiranje po povoljnijim uslovima, koriste garancijske šeme (na primer iz Garantnog fonda) i planiraju investicije uz fiksnu kamatu gde je moguće, jer je ovo verovatno najbolji trenutak u ciklusu”, ističe Vasić.

On ocenjuje da razlike u monetarnim politikama NBS i ECB stavljaju Srbiju u specifičan položaj jer sa jedne strane imamo stabilnost kursa i inflacije, a sa druge ograničenu kreditnu aktivnost.

“Očekujem blagi pad kamata do kraja godine, ali veće olakšanje za zadužene može se očekivati tek u 2026. Za građane i privredu najvažnije je planirati dugoročno, pratiti kamatne trendove i aktivno pregovarati sa bankama”, navodi Vladimir Vasić.

Podseća da je i Narodna banka Srbije emitovala blagajničke zapise u iznosu od 360 milijardi dinara, kao jedan od načina da dinarsku likvidnost (višak) skloni sa tržišta.

“I to je monetarni instrument, čiji je cilj upravo da smanji jaz između cene novca u dinarima i u evrima”, zaključuje direktor BBS Capital Investment Group Vladimir Vasić.

Sutra: Evropska centralna banka i američki Fed oprezni u pogledu daljeg snižavanja kamatnih stopa