Kako bakšiš preko aplikacije postaje poreska obaveza?

Ugostitelji širom Srbije sve češće se oslanjaju na digitalne alate kako bi poboljšali korisničko iskustvo, ali i olakšali proces napojnice – dugogodišnjeg simbola zahvalnosti za dobru uslugu.

Međutim, novo tumačenje Ministarstva finansija otkriva da ovaj vid prihoda, iako naizgled beznačajan, postaje poreski obavezujući kada se ostvaruje preko modernih platformi. U svom mišljenju resorno ministarstvo je prvi put detaljno definisalo poreski tretman napojnica dobijenih preko platformi za digitalno plaćanje.

Reč je o modelu koji ubrzano uzima maha u modernom ugostiteljstvu – platforma preko koje gosti mogu ostaviti napojnicu zaposlenom u restoranu, kafiću ili hotelu, direktno putem platne kartice. Zaposleni, da bi mogli da prime ovakvu vrstu napojnice, otvaraju nalog na posebnoj aplikaciji i dobijaju svoj personalizovani QR kod. Gost, zadovoljan uslugom, može skenirati kod i uplatiti iznos po izboru, ili to učiniti putem POS terminala u objektu.

Sistem je potpuno digitalizovan, pa iznos napojnice ne prolazi kroz kasu ugostiteljskog objekta. Naprotiv – novac ide direktno na račun zaposlenog preko institucije koja pruža usluge platnog prometa. Platforma uzima proviziju za uslugu, ali napojnica u celosti završava na računu zaposlenog. Ugostitelji nemaju uvid u transakciju, niti dobijaju procenat.

Mada deluje kao simbolična nagrada, ovakva digitalna napojnica se, sa stanovišta poreskog zakona, ne razlikuje od bilo kog drugog prihoda. Kako objašnjava Ministarstvo finansija, ovakvi prihodi spadaju u kategoriju „drugih prihoda“ u skladu sa članom 85. Zakona o porezu na dohodak građana. Prema ovom zakonu, svaki prihod fizičkog lica koji nije izričito oslobođen poreza podleže oporezivanju.

U konkretnom slučaju, pošto napojnica dolazi direktno od drugog fizičkog lica – gosta, a ne od pravnog lica ili preduzetnika, zaposleni u ugostiteljstvu se smatra poreskim obveznikom i dužan je da sam obračuna i plati porez po principu samooporezivanja.

Kako izgleda samooporezivanje u praksi?

Zaposleni koji preko platforme primi napojnicu obavezan je da u roku od 30 dana od dana kada je prihod ostvaren podnese Poreskoj upravi prijavu na obrascu PP OPO. Istovremeno, mora i da uplati porez u visini od 20 odsto na osnovicu koja se dobija nakon umanjenja bruto prihoda za 20 procenata normiranih troškova.

Poreski savetnik Milan Radošević kaže da ako konobar, na primer, preko platforme primi 1.000 dinara napojnice, normirani troškovi su 200 dinara, a oporezivi iznos je 800 dinara. Porez na taj iznos je 160 dinara – koje mora lično da plati, bez posredovanja poslodavca.

Poreske obaveze vlasnika platforme

Platforma koja posreduje u naplati napojnice takođe ima svoje obaveze. Ona naplaćuje proviziju za korišćenje usluge, što se smatra prihodom od uslužne delatnosti i podleže porezu na dobit preduzeća.

Međutim, za same iznose napojnica vlasnik platforme nema obavezu plaćanja poreza – jer novac ne ide preko njegovih računa.

Ministarstvo finansija posebno naglašava da način na koji je napojnica isplaćena – bilo skeniranjem QR koda, bilo preko POS terminala – ne utiče na poreski tretman. Jedino što je važno jeste da je fizičko lice primilo novčani iznos od drugog fizičkog lica, i taj prihod je u očima zakona – oporeziv.

Iako ova odluka ne donosi nove zakone, ona predstavlja presedan u digitalizaciji poreskog sistema i odnosu države prema mikroprihodima. Ugostitelji, kao i njihovi zaposleni, moraće da se prilagode novim pravilima – bilo kroz angažovanje računovođa ili punomoćnika, bilo kroz unapređenje finansijske pismenosti.

“Kako raste broj korisnika platformi za digitalnu napojnicu, očekuje se da će i država pažljivije pratiti ovu vrstu prihoda. Sve to postavlja pitanje – da li će se u budućnosti pojaviti novi softveri koji će automatski vršiti obračun i uplatu poreza, ili će država izraditi posebne modele za radnike u uslužnom sektoru”, zaključuje poreski savetnik Milan Radošević.