Kako bi ADNOC pomogao MOL-u u kupovini NIS-a?

Stručnjak za energetiku Željko Marković, govoreći o „fondu iz Emirata“ u kontekstu pregovora MOL-a i Gasprom Nefta o kupovini Naftne industrije Srbije, ističe da je moguće da arapski ADNOC bude određena podrška mađarskoj naftnoj kompaniji. Objasnio je i šta bi značilo kada bi Srbija imala 34 odsto u NIS-u i kako se će sve odraziti na cene goriva.

U kontekstu pregovora između mađarskog MOL-a i Naftne industrije Srbije pominjala se i arapska naftna kompanija ADNOC kao potencijalni kupac, ali i – fond iz Emirata.

„To je i dalje enigma (šta je tačno pomenuti fond). Čuli smo da MOL razgovara sa ADNOC-om o podršci. To može da bude finansijska podrška ili zajednički dogovor. ADNOC je i manjinski vlasnik OMV. Tu može da dođe do drugih ugovora i saradnji“, objasnio je stručnjak za energetiku, prenosi eKapija.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto govorio je da su „prilično brzo napredovali u pregovorima o kupoprodaji ruskog udela“.

„Malo smo sigurniji da MOL ozbiljno pregovara sa Gazpromom. I dalje nije donet dogovor, to smo čuli i od predsednika, da se očekuje da izađe dokument koji definiše glavne uslove i odredbe budućeg ugovora kojim bi se akvizicija završila. To treba da bude prezentovano OFAC-u i onda idemo dalje“, objasnio je on za N1.

Srbija u NIS-u trenutno ima 29 odsto vlasništva, a Vučić je govorio da bismo mogli da kupimo još pet odsto. Tako bi Srbija imala – 34 odsto udela u NIS-u.

Marković objašnjava šta bi ovo značilo.

„Po našem Zakonu o privrednim društvima, za neke odluke morate imati većinu u Skupštini. Ako bi kupovinom pet odsto imali 34 odsto akcija, imali bi više od jedne trećine. Ukoliko većinski vlasnik reši da prodaje delove kompanije, da menja pravnu firmu, da prelazi iz AD u DOO on to ne može da uradi ako nema dvotrećinsku većinu“, odnosno saglasnost Srbije za odluke, istakao je.

Prokomentarisao je i mogućnost izgradnje naftovoda Srbija-Mađarska.

„Ja mislim da je inače dobro diverzifikovati puteve snabdevanja jer to utiče na sigurnost. Drugo pitanje je da li će isplatiti u finansijskom smislu. Mi imamo jedan naftovod – Janaf preko Hrvatske iz perioda SFRJ. Važno je i da se radi produktovod gde bi derivati mogli da se transportuju što može da bude dobro jer bismo mogli da dobijamo jeftinije derivate koji nam nedostaju, što naša Rafinerija ne može da preradi“, istakao je on.

O mogućnosti da se gradi još jedna rafinerija kaže da je trenutna rafinerija moderna.

„Ne verujem da će iko ko je kupi, hteti da je gasi. MOL investira i završava rafineriju u Rijeci i tamo će moći da proizvodi derivate. Ima i dve rafinerije u Mađarskoj, Slovačkoj… Taj broj rafinerija mislim da bi zadovoljio tražnju. Da li postoji prostor za još jednu rafineriju – tu su potrebne analize i studije“, objašnjava Marković.

Kako kaže, misli da akvizicija neće uticati na cene goriva, a moglo bi da utiče na cene ako ne dođe do kupovine, obustave rada Rafinerije i nestašice goriva.