Kako bi sektor MSPP trebalo da izgleda do 2027. godine?

U Srbiji je krajem prošle godine poslovalo 137.668 privrednih društava i 351.003 preduzetnika, pokazuje statistika Agencije za privredne registre (APR). Podaci NALED-a o stanju u preduzetništvu govore da je broj preduzetnika u Srbiji značajno porastao, povećavši se za skoro 50.000 između 2021. i 2023. godine. Kako navode, to se može pripisati prelasku iz sive u formalnu ekonomiju.

Kada je reč o delatnostima preduzetnika, dominiraju konsultantske aktivnosti, restorani i pokretni ugostiteljski objekti, računarsko programiranje, frizerski i kozmetički saloni i drumski prevoz tereta. Govoreći o polnoj strukturi, NALED navodi da žene čine jednu trećinu preduzetnika, dok su sa nešto više od četvrtine u vlasničkoj strukturi privrednih društva.

Prema poslednjim podacima Ministarstva privrede iz 2021. godine, mala i srednja preduzeća i preduzetnici (MSPP) čine značajan deo privrede Srbije. Ovaj sektor čini 99,9 odsto svih privrednih subjekata u Srbiji, angažuje 64,3 odsto zaposlenih, ostvaruje 66,2 odsto prometa, stvara 59 odsto bruto dodate vrednosti (BDV) i učestvuje u izvozu sa 37,2 odsto, a u uvozu nefinansijskog sektora sa 53,4 odsto.

U Srbiji je trenutno aktuelna Strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća za period do 2027. godine, koju je usvojila Vlada. Vizija su inovativna, konkurentna, zelena i održiva MSPP otporna na eksterne izazove. Definisana je i željena promena, a to je „održiv sektor, konkurentan na domaćem i globalnom tržištu, zasnovan na resursnoj i finansijskoj efikasnosti, inovacijama i digitalizaciji“.

Strategija definiše opšti cilj – da sektor MSPP bude nosilac ubrzanog održivog ekonomskog, društvenog i inkluzivnog razvoja Srbije, ali i niz pojedinačnih, za koje su predviđene i različite mere. To su: unapređeno operativno okruženje i smanjene prepreke za poslovanje MSPP; osnažen sektor za digitalnu transformaciju i primenu inovativnih i zelenih rešenja; ojačana konkurentnost na domaćem i stranom tržištu i ojačana preduzetnička inicijativa i veća šansa za ulazak u preduzetništvo za različite ciljne grupe.

U svrhu postizanja ciljeva, kako je navedno u strategiji, podrobno su razmatrane tri strateške opcije – održavanje postojećeg stanja (status kvo opcija), opcija bazirana na sektorskom pristupu sa unapređenjem institucionalnog okvira i opcija zasnovana na međusektorskom pristupu uz koordinaciju politika relevantnih za sektor MSPP.

Status kvo opcija podrazumeva zadržavanje postojećeg stanja u oblasti politika usmerenih ka sektoru MSPP gde je Ministarstvo privrede kreator politika, a dominantna implementacija je poverena relevantnim fondovima i agencijama (RAS, FZR, Fond za inovacionu delatnost, AOFI) i PKS

“Ipak, dugoročno gledano, naročito u svetlu međunarodnih političkih kretanja koji negativno utiču i na globalnu privredu, ali i na pojedinačne ekonomije, pre svega na MSPP, zadržavanje postojećeg stanja, bez daljeg unapređenja i regulatornog i institucionalnog okvira i mera finansijske i nefinansijske podrške MSPP, dovelo bi do slabljenja ovog sektora“, dodaje se.

Opcija bazirana na sektorskom pristupu bi podrazumevala jačanje institucionalnog okvira tako što bi se u određenoj meri izmenili ili dopunili postojeći propisi sa direktnim uticajem na sektor MSPP. To bi značilo da se ojačaju kapaciteti javnih finansijskih fondova i agencija za implementaciju politika usmerenih ka MSPP, bez koordinacije sa ostalim politikama sa dugoročnijim i infrastrukturnim delovanjem ka sektoru MSPP.

Opcija bazirana na međusektorskom pristupu je zasnovana na koordinaciji relevantnih politika i osim jačanja kapaciteta nosilaca politike razvoja sektora MSPP, podrazumeva i reformske korake u obrazovnim, poreskim politikama, zaštite životne sredine, politike naučno-tehnološkog razvoja i inovacija i drugim relevantnim politikama.

“Finansijski gledano, ova opcija je najzahtevnija i podrazumeva najviše sredstava, kako iz budžeta Republike Srbije tako i od bilateralnih i međunarodnih donatora. Ipak, ona donosi i najviše koristi. Ne samo što će osnažena MSPP značajno doprineti budžetu, već jači sektor pozitivno utiče i na društveno-ekonomski razvoj i rast, a povećava i konkurentnost nacionalne privrede i bolju pozicioniranost u globalnoj tržišnoj utakmici“, ističe se.

Navedene opcije evaluirane su korišćenjem kriterijuma efikasnosti, efektivnosti, troškova, kapaciteta za implementaciju i održivosti opcije, a najvišu ukupnu ocenu je dobila opcija tri.