Kako broj zaposlenih utiče na uspeh kompanije?

Broj zaposlenih u kompaniji ne određuje nužno i njen poslovni uspeh. Ranije studije Svetske banke i OECD-a pokazale su pozitivnu korelaciju između broja zaposlenih i ukupnog prihoda, kao i tržišnog učešća. S druge strane, pokazala se slabija veza između broja radnika i dobiti, kao i profitne marže.

Da li će dobit iz poslovanja biti viša zavisi od produktivnosti, strukture troškova, tehnologije, ali i delatnosti u kojoj kompanija posluje. Takođe, javna preduzeća uglavnom iziskuju veći broj zaposlenih, ali imaju i veće troškove, pa je uporedna dobit kod njih interesantna za poređenje, posebno ako rade u uslovima tržišne nestabilnosti.

Kompanija koja zapošljava najviše ljudi u Srbiji je Elektroprivreda Srbije – imala je 19.203 radnika u 2024. godini. EPS je, prema odluci Vlade Srbije, 6. aprila 2023. godine promenio pravnu formu, te je iz javnog preduzeća prešao u nejavno akcionarsko društvo u kojem Republika Srbija ostaje jedini vlasnik.

Kako je tada saopšteno, ukupan osnovni kapital EPS-a iznosio je 365,1 milijardu dinara i pretvoren je u 36.510.509 akcija, nominalne vrednosti po 10.000 dinara, tako da je Republika Srbija stekla svih 100 odsto akcija akcionarskog društva.

U 2024. godini EPS je ostvario dobit od 24,4 milijarde dinara (24.431.104.000), što je znatno manje u odnosu na godinu pre kada je ta cifra iznosila 112,4 milijarde dinara (112.446.838.000), pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Top 3 kompanije u Srbiji po broju zaposlenih
Ime preduzeća	Zaposleni	Dobit 2024
EPS AD Beograd	19.203	24.431.104.000,00
JP Pošta Srbije Beograd	14.032	2.102.306.000,00
DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD	12.412	7.418.611.000,00
*svi podaci su u dinarima

I u drugoj po veličini firmi po broju zaposlenih – JP Pošta Srbije Beograd, primetno je smanjivanje broja radnika u trogodišnjem periodu od 2022. do 2024, ali i dobiti. Naime, pre dve godine ovo javno preduzeće je zapošljavalo 14.032 radnika, i imalo dobit od 2.102.306.000 dinara.

Godinu dana ranije, u Pošti Srbije radilo je 14.307 ljudi, a dobit je iznosila 3,1 milijardu dinara (3.174.374.000).

Eksploatacija ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala, kao i delatnost ostalog monetarnog posredovanja, zabeležili su dobre poslovne rezultate u odnosu na broj zaposlenih, što je negde i očekivano s obzirom na ulaganja u rudarsku industriju proteklih godina, ali i sve jaču mrežu banaka u Srbiji.

Najsvetliji primer je Serbia Zijin Mining d.o.o, kompanija koja je u trogodišnjem periodu značajno povećala broj radnika – od 864 u 2022. na 1.284 u 2024. godini, kada je ostvarila dobit od 83,7 milijardi dinara (83.733.163.000). U odnosu na godinu pre dobit je bila viša za oko 1,5 milijardi dinara, a broj radnika se povećao za 57.

Dobit banaka ukazuje na veći rast poslovanja jer se na listi od 20 preduzeća po ostvarenoj dobiti u odnosu na broj zaposlenih nalazi čak osam banaka. 

Broj zaposlenih u trgovinskom sektoru, prema podacima Privredne komore Srbije, iz 2024. godine iznosio je oko 370.000, što je skoro 16 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Te iste godine najviše ljudi u ovoj delatnosti, njih 12.412, radilo je u kompaniji Delhaize Serbia. Njihova dobit je takođe rasla – dostigla je 7,4 milijardi dinara (7.418.611.000) i u odnosu na broj zaposlenih zauzeli su 19. mesto. Još uvek nisu dostupni zvanični podaci kako je ograničenje marži u 2025. godini uticalo na poslovanje trgovinskih lanaca i broj zaposlenih.

Trgovci u Crnoj Gori sa najviše zaposlenih

Kada su u pitanju zemlje regiona, u Crnoj Gori dve kompanije iz delatnosti nespecijalizovane trgovine na veliko zapošljavaju najviše ljudi. Prva je Voli Trade iz Podgorice sa 2.367 zaposlenih u 2024. godini, i dobiti od 16.329.213 evra. I kod njih je primetan rast zaposlenosti od 2022, koju prati i rast dobiti do 2024.

Drugo preduzeće je Hard Discount Laković, takođe iz Podgorice, koje je u 2024. imalo 1.601 zaposlenog, što je znatno više kada uporedimo sa 2022. i 1.137 radnika. U posmatranom periodu rasla je i dobit, te je tako u 2022. iznosila 5.599.221 evra, a dve godine kasnije 11.318.729 evra.

Za razliku od srpske, u Elektroprivredi Crne Gore, takođe akcionarskom društvu sa sedištem u Nikšiću, zaposleno je 1.216 radnika. Ovde dolazimo do drugačije situacije kada posmatramo broj zaposlenih i rast dobiti. Naime, u 2023. u EPCG bilo je 1.124 zaposlenih i ostvarili su dobit od 54.309.412 evra, da bi se u 2024. broj zaposlenih popeo na 1.216, ali je dobit značajno pala – na 10.959.313 evra. Manja dobit ovog preduzeća može se povezati i sa projektom Solari 5000+, jer je Elektroprivreda Crne Gore “pre nekoliko godina odlučila da domaćinstvima i firmama ponudi instaliranje krovnih solarnih elektrana, tako što će ova kompanija obaviti celi posao – uzeti kredit za finansiranje radova, nabaviti opremu i instalirati je po sistemu „ključ u ruke“, navode na svom sajtu.

Firma koja je ostvarila najvišu dobit od 24.834.632 evra u 2024. imala je tada 341 zaposlenog i dolazi iz oblasti energetike – Crnogorski elektroprenosni sistem. U prvih 20 po broju zaposlenih i dobiti ne ističu se firme iz turističkih delatnosti, što može biti čudno s obzirom na turizam kao značajnu privrednu granu u ovoj zemlji.

Trgovina i medicinske usluge zapošljavaju najviše radnika u BiH

Trgovina na malo i bolnice su među prvih deset delatnosti sa najviše zaposlenih u Bosni i Hercegovini.

Bingo d.o.p. iz Tuzle zapošljavao je 8.413 radnika u 2024. godini i vodeći su u delatnosti Trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama pretežno hranom, pićima i duvanom. Njihova dobit iznosila je 146.567.396 konvertibilnih maraka (KM), što predstavlja manji pad u odnosu na godinu dana ranije.

JP Šume Republike Srpske a.d. Sokolac i JP Elektroprivreda BiH d.d. – Sarajevo izdvajaju se po broju zaposlenih – zauzimaju drugo i treće mesto, a oba preduzeća posluju sa gubicima. Šume RS imale su u 2024. minus od 14.065.300 KM i 4.489 zaposlenih, dok je Elektroprivreda BiH d.d. Sarajevo otišla u minus od čak 57.962.880 KM sa 3.808 radnika.

SarajevoTimes je izvestio da je gubitak nastao jer su rudnici tokom cele godine isporučili manje uglja.

„Godina je bila hidrološki nepovoljna, a zbog nedostatka proizvodnje i rasta distributivne potrošnje kod krajnjih kupaca nije ostvarena planirana prodaja kroz bilansne viškove, dok je nabavka energije bila veća. U izveštaju se navodi da je prošle godine došlo do kašnjenja u primeni novih tarifnih stavova za kupce na javnoj usluzi snabdevanja, te je umesto 1. juna, kako je planirano, primena počela 1. avgusta“.

Top 3 kompanije u Bosni i Hercegovini po broju zaposlenih
Ime preduzeća	Zaposleni	Dobit 2024
BINGO d.o.o. Tuzla	8.413,00	146.567.396,00
JPŠ „ŠUME REPUBLIKE SRPSKE“ a.d. Sokolac	4.489,00	-14.065.300,00
JP Elektroprivreda BiH d.d. – Sarajevo	3.808,00	-57.558.654,00
*svi podaci su u konvertibilnim markama

Treba pomenuti i to da su u BiH, kao i u Srbiji, banke među firmama koje su ostvarile najvišu dobit u 2024. godini, a na vrhu liste je UniCredit Bank sa 220.592.482 KM.

Situacija je malo drugačija u Severnoj Makedoniji, gde prva dva mesta po broju zaposlenih zauzimaju delatnost za javni red i bezbednost i delatnost odbrane, a iza njih sledi auto-industrija.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije zapošljavalo je 11.501 službenika, dok je Ministarstvo odbrane imalo 7.170 zaposlenih.

Ovako visok broj zaposlenih u ove dve institucije tumači se kao posledica kombinacije potrebe za održavanjem javne bezbednosti, etničke i političke ravnoteže, kao i obaveza prema međunarodnim partnerima poput NATO-a. Stručnjaci napominju da ovakva struktura javne administracije nije neuobičajena u zemljama regiona.

Uvek u centru pažnje, posebno u godinama kada se transformiše na globalnom nivou, auto-industrija je sektor gde je takođe zaposlen priličan broj Makedonaca, te je čak pet firmi iz ove oblasti u vrhu liste.

Izdvajaju se kompanija DMM Drexlmeyer Manufacturing Macedonia Kavadarci koja je u 2024. zapošljavala 5.896 radnika i ostvarila dobit od 242.864.198 MKD. Broj zaposlenih je umanjen u odnosu na godinu ranije kada je iznosio 6.300 radnika, dok je dobit uvećana – sa 131.186.180 MKD.

Takođe, u istoj delatnosti po broju zaposlenih izdvaja se i Kromberg Schubert Macedonia Bitola, gde je radilo 5.709 ljudi. Ova firma je ostvarila dobit od 332.428.997 MKD, što je nešto manje nego godinu dana ranije.

Pad broja zaposlenih može se pripisati i krizi u auto-industriji koja pogađa Evropu, te se odražava i na region.

U deset kompanija sa najviše zaposlenih u Hrvatskoj izdvajaju se tri iz iste delatnosti – nespecijalizovane trgovine na malo pretežno hranom, pićima i duvanskim proizvodima. Konzum plus d.o.o. Zagreb, vodeći trgovinski lanac, zapošljavao je 11.164 radnika u 2024, i ta brojka se povećala u odnosu na dve godine ranije kada je iznosila 10.819. Kompaniji je rasla i dobit, te je pre dve godine iznosila 51.112.667 evra, u odnosu na 17.667.060 evra.

Po broju zaposlenih HEP-Operator distributivnog sistema d.o.o. nalazi se u vrhu liste, ali je poslovao sa gubitkom u 2024, a razlog su viši troškovi i ulaganja u projekte. HEP je u 2024. godini bio aktivan u velikim investicionim projektima – posebno u obnovljivim izvorima energije (solarni i vetropark projekti) i infrastrukturnim modernizacijama. Takve investicije obično povećavaju troškove u kratkom roku, pre nego što donesu povećanu proizvodnju ili uštede na duge staze.

Fortenova grupa sa 134 zaposlena uspela je da ostane lider i ostvarila je najbolji poslovni rezultat, odnosno dobit od 215.599.257 evra u 2024. godini.

Ukupno 58.060 ljudi zaposleno je u deset vodećih kompanija u Sloveniji. Najviše njih dolazi iz delatnosti bolničke zdravstvene zaštite – UKC Ljubljana broji 8.612 zaposlenih.

Iz trgovine na malo izdvaja se Mercator d.o.o. sa 7.557 zaposlenih u 2024. i gubitkom od 10.371.000 evra. Ovaj negativni rezultat je u značajnom padu od 2023. godine kada je bio -47.837.000 evra. Kompanija je svoje poslovanje u tom periodu uglavnom finasirala dužničkim kapitalom.

Kako je naveo slovenački portal Poslovno jutro, krajem 2023. godine kompanija je imala dobrih 80 odsto dužničkog kapitala od 785 miliona evra bilansne sume. Tada je Mercator imao oko 227 miliona evra kredita ili 125 miliona manje nego na kraju 2022. Dugovi Mercatora smanjeni su prenosom vlasništva kompanija ćerki u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori na Fortenova grupu. S druge strane, obaveze prema dobavljačima u posmatranom razdoblju porasle su za 4,1 milion evra na 220,3 milijuna evra.