Kako će primena nove Strategije razvoja energetike uticati na životnu sredinu?

U okviru javnih konsultacija o Nacrtu nove Strategije razvoja energetike diskutuje se o još jednom dokumentu – Strateškoj proceni uticaja (SPU) primene te strategije na životnu sredinu, čijom izradom je rukovodio Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Opšti zaključak SPU je da će implementacija Strategije razvoja energetike imati više pozitivnih nego negativnih „implikacija u prostoru i životnoj sredini“, uz napomenu da određena pitanja iz oblasti zaštite životne sredine nisu bila merodavna za razmatranje u SPU jer ona nije deo projektno-tehničke dokumentacije nego deo strateške dokumentacije, kao i da se „može govoriti o izostanku detaljnije procene uticaja pojedinačnih objekata i aktivnosti u sektoru energetike jer za takvu analizu nije postignut odgovarajući nivo detaljnosti u Strategiji“.

Autori SPU već u uvodu objašnjavaju da je ipak moguće obezbediti odgovarajuću nivo detaljnosti – i to prilikom izrade dokumentacije na nižem hijerarhijskom nivou, odnosno za svaki planirani energetski objekat.

Kada je reč o Strateškoj proceni uticaja, naglasili su da su razmatrane moguće posledice rudarskog sektora, termoelektrana i hidroelektrana na životnu sredinu „jer navedene aktivnosti impliciraju dominantne uticaje energetskog sektora na činioce životne sredine“.

Biznis.rs je, inače, detaljno pisao o nacrtu Strategije razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine, a posebno o elektroenergetskom sektoru, termosektoru i nuklearnoj energiji, odnosno potencijalima prerade vodonika.

Autori SPU su prvo dali kontekst u kome se odvijao rad na tom dokumentu, koji uključuje „presek stanja“ kada je reč o zatečenom kvalitetu životne sredine. U tom smislu, upozorili su da se kvalitet vazduha u Srbiji može oceniti kao nezadovoljavajući, kao i kvalitet vode, dok je kvalitet zemljišta „narušen“.

Zaključci SPU konstatuju u kojim oblastima se očekuje poboljšanje kvaliteta životne sredine, ali i koji ekološki i socioekonomski problemi mogu da nastanu sprovođenjem Strategije.

„Povlačenjem (gašenjem) termoblokova i stavljanjem u status hladne rezerve očekuju se bitna poboljšanja kvaliteta životne sredine u pogledu smanjenja emisije štetnih materija u vazduh i negativnih uticaja na kvalitet voda. Tome će doprineti uvođenje savremenih tehnologija u termoelektranama“, ističu autori SPU.

Podsećamo da je u nacrtu Strategije procenjeno da će revitalizacija termoelektrana i povezane aktivnosti na zaštiti životne sredine koštati oko 1,57 milijardi evra.

Takođe, očekuju da će se izgradnja planirane dve reverzibilne hidroelektrane (Bistrica i Đerdap III) pozitivno odraziti na podsticanje ekonomskog razvoja, smanjenje zavisnosti od uvoza energenata i povećanje korišćenja OIE.

Pozitivan uticaj, između ostalog, očekuju i kroz izgradnju dodatnih interkonekcija (gasovoda) i produktovoda (naftovoda), povećanje kapaciteta za skladištenje gasa i izgradnju skladišnih kapaciteta za naftne derivate, i to kada je reč o ekonomskom razvoju, a posebno duž koridora planiranih regionalnih sistema i na područjima skladišnih kapaciteta.

Sa druge strane, naglašavaju da su u značajnoj meri mogući i negativni uticaji investicija u izgradnju zamenskih kapaciteta i postojećih površinskih kopova na kvalitet vazduha, voda i zemljišta, promenu izgleda predela, biodiverzitet, ali i socijalni aspekt.

„Određeni negativni uticaji očekuju se izgradnjom RHE Bistrica i izgradnjom RHE Đerdap III, čija izgradnja bi imala negativan uticaj na hidrološki režim vodotokova na kojima je planirana njihova izgradnja, biodiverzitet i riblji fond, moguću promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kao i promenu predela“, stoji u SPU.

Autori ovog dokumenta ukazuju i na kumulativne i sinergetske efekte, odnosno moguće zbirne posledice pojedinačnih mera.

„Strateške smernice u sektorima elektroenergetskog sistema, sistema daljinskog grejanja, OIE, uglja, nafte i prirodnog gasa, kao i povećanje energetske efikasnosti, kumulativno doprinose zdravlju stanovništva smanjenjem emisije zagađujućih materija u životnu sredinu. Pozitivni kumulativni efekti za smanjenje izloženosti stanovništva zagađenom vazduhu ostvaruju se rekonstrukcijom i povlačenjem termoblokova, većim korišćenjem obnovljivih izvora energije, izgradnjom gasnih elektrana i nastavkom gasifikacije naselja„, ističu u okviru SPU.

Ukazuju, međutim, i na potencijalne probleme.

„Ulazak novih termoblokova u pogon bi, uz postojeće kapacitete, do povlačenja postojećih termoblokova, kumulativno i indirektno mogla da utiče na zagađenje zemljišta. Povećanje površina u sektoru uglja uticaće na smanjenje površina poljoprivrednog zemljišta. Očekuju se negativni uticaji izgradnje hidroelektrana i vetroelektrana na predeo i biodiverzitet. Kao rezultat tržišne korekcije cene električne energije sa drugim povećanjem cena kumulativno može doprineti inicijalnom (kratkoročnom) negativnom uticaju na životni standard stanovništva„, stoji u SPU.

U toku su, inače, javne konsultacije o novoj Strategiji razvoja energetike do 2040. godine, kao i o Strateškoj proceni uticaja njenog sprovođenja, koje će trajati do 15. avgusta.

Vlada Srbije je u međuvremenu usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije (INEKP) za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, a u pratećem saopštenju je ocenjeno da se radi o strateškom dokumentu koji je „usklađen sa vizijom Evrope u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, a koji predstavlja svojevrsnu ‘mapu puta’ Srbije u energetskoj tranziciji“.