Kako do boljeg poreskog tretmana slobodnih umetnika?

Status slobodnih umetnika, njihovo oporezivanje i prihodovanje našli su se u centru pažnje stručnog panela „Izazovi kreativne industrije“, održanog u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Skup je organizovala Grupacija muzičkih izvođača i autora pri Udruženju za kreativnu industriju PKS, uz poruku da je za napredak sektora kulture nužna saradnja umetničkih udruženja, državnih institucija i privrednih asocijacija.

Panel je otvorila sekretarka Udruženja za kreativnu industriju PKS Vida Samardžić, predstavljajući govornike, među kojima je bila i dr Hristina Mikić, stručnjak za ekonomiju kreativnog sektora.

„Bernska konvencija prepoznaje specifičnost umetničkog stvaralaštva i njegovu vrednost za društvo. Ona ističe važnost ekonomskih mera podrške, poput razvoja fiskalnih instrumenata koji stimulišu umetnički rad,“ rekla je Mikić i dodala da su preporuke UNESCO-a iz osamdesetih godina ukazale na značaj zaštite umetnika i potrebu za poreskim olakšicama kako bi se podstakao razvoj sektora.

Učesnici su ukazali da Srbija i dalje ima praksu oporezivanja svakog pojedinačnog umetničkog prihoda, što je napušteno u mnogim evropskim zemljama.

Posebnu pažnju privukla je Ksenija Marinković iz Asocijacije umetničkih galerija Srbije, koja je predložila poreske mere poput smanjenja poreza na promet umetničkih dela i priznavanja ulaganja u umetnost kao poslovnog rashoda kompanija.

Učesnici panela zaključili su da je potrebno izmeniti zastarelu regulativu koja otežava poslovanje umetnika. Ukazano je na važnost poreskih olakšica i boljeg zakonodavnog okvira, kako bi se podstakla kreativnost, inovativnost i konkurentnost umetnika u Srbiji.

Važeći propisi oporezivanja slobodnih umetnika

Oporezivanje slobodnih umetnika u Srbiji zavisi od njihovog pravnog statusa i načina na koji ostvaruju prihode. Poreski savetnik Milan Radošević kaže za Biznis.rs da u većini slučajeva slobodni umetnici posluju kao registrovani samostalni umetnici, a njihove obaveze se prema poreskom sistemu određuju u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i drugim relevantnim zakonima.

“Slobodni umetnici se najčešće registruju u evidenciji samostalnih umetnika, koju vode lokalne samouprave ili odgovarajuće strukovne organizacije. Na taj način oni stiču status samostalnog umetnika. Ovaj status omogućava ostvarivanje određenih poreskih olakšica, ali i prava na zdravstveno i socijalno osiguranje. Slobodni umetnici su obveznici poreza na dohodak građana, a njihov prihod se oporezuje na nekoliko načina”, objašnjava naš sagovornik.

Samostalni umetnici se mogu odlučiti za paušalno oporezivanje, gde plaćaju porez i doprinose u fiksnom iznosu.

“Paušalni iznos zavisi od više faktora, kao što su lokacija, vrsta umetničke delatnosti i drugi kriterijumi. Prednost ovog sistema je jednostavnije vođenje poslovnih knjiga”, navodi poreski savetnik.

Drugi način oporezivanja za slobodne umetnike je na osnovu stvarnih prihoda. U slučaju da umetnik ne odabere paušalno oporezivanje, obavezan je da vodi poslovne knjige i obračunava porez na osnovu stvarnih prihoda i rashoda.

Porez se obračunava na ostvareni neto prihod (prihodi umanjeni za troškove), a stopa poreza na dohodak građana iznosi deset odsto za fizička lica. Kada je reč o doprinosima za socijalno, penzijsko i invalidsko osiguranje, ova vrsta poreskih obveznika plaća 10,3 odsto za zdravstveno osigiranje i 24 procenta od osnovice za PIO.

Osiguranje za slučaj nezaposlenosti nije obavezan za samostalne umetnike, osim ako se odluče da ga plaćaju dobrovoljno.

Osnovica za obračun doprinosa određuje se na osnovu prijavljenih prihoda, paušalnog iznosa ili drugih kriterijuma koje utvrđuje zakon.

“Ako slobodni umetnik ostvari prihod veći od osam miliona dinara na godišnjem nivou, postaje obveznik poreza na dodatu vrednost (PDV). Kao PDV obveznik dužan je da obračunava i plaća PDV na pružene usluge ili prodate proizvode”, kaže poreski savetnik.

Slobodni umetnici u Srbiji mogu ostvariti određene poreske olakšice, kao što je oslobađanje od poreza na dohodak građana u slučaju da primaju honorare za autorska dela. U tom slučaju deo prihoda može biti oslobođen poreza (50 odsto se priznaje kao normirani trošak).

Honorari i ugovori o delu

Ukoliko slobodni umetnik ostvaruje prihod po osnovu ugovora o delu ili autorskog ugovora, na te prihode se primenjuju porez na dohodak sa stopom 20 odsto na osnovicu koja se umanjuje za normirane troškove (50 odsto za autorska dela). Doprinosi za PIO i zdravstveno osiguranje se obračunavaju na preostalu osnovicu.

“Takođe, slobodni umetnici – kada su registrovani – imaju mogućnost konkurisanja za državne i međunarodne fondove za umetnike. Oni stiču i pravo na stručno usavršavanje i druge povlastice koje obezbeđuju umetnička udruženja”, zaključuje poreski savetnik Milan Radošević.