Kako izgleda srpska civilna vazduhoplovna industrija u brojkama?

Predlagač izmena i dopuna Zakona o vazdušnom saobraćaju u obrazloženju akta koji bi Skupština Srbije trebalo da usvoji ovog meseca naveo je i presek stanja celokupne srpske civilne vazduhoplovne industrije u brojkama.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao formalni predlagač i Direktorat civilnog vazduhoplovstva nabrojali su sve ključne činioce domaće industrije, piše Tangosix.

Kada se ovi podaci prikažu objedinjeno, stiče se utisak disproporcionalne brojnosti subjekata i aktivnosti srpskog civilnog vazduhoplovstva u odnosu na objektivno malu veličinu i poslovno-ekonomsku snagu Srbije.

Registar letelica

Na „YU“ registru se trenutno nalazi 530 letelica. Moguće je da je oko pedesetak neplovidbeno. Takođe, jedan od podjednako relevantnih registara je i RATEL-ov, koji trenutno broji 296 letelica (njemu nedostaju ULL letelice i baloni).

Avioni su najbrojniji sa 372 primerka, slede jedrilice sa 53 letelice, helikoptera ima 44, motornih zmajeva 43, motornih jedrilica osam, žirokoptera šest i balona četiri.

Najveći operateri su Air Serbia sa 31. registrovanim avionom, Jat Privredna avijacija sa 26 letelica, „GAS Aviation” sa 23, Vazduhoplovna akademija sa 21, „Prince Aviation“ sa 17 i „Imperial jet“ (koji je preuzeo avione Air Pinka) sa 15 registrovanih letelica.

Organizacije, aerodromi i dronovi

Prema podacima Ministarstva i DCV-a (presek je napravljen sredinom godine), u Srbiji je trenutno registrovano 20 operatera vazduhoplova, od kojih je šest ovlašćeno za obavljanje javnog avio-prevoza i poseduju operativnu dozvolu, 11 je ovlašćeno za obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju i tri operatera koja su ovlašćena za obavljanje nekomercijalnog letenja „složenim motornim vazduhoplovom“.

Trenutno nema registrovanih operatera jedrilica ili balona koji obavljaju javni avio-prevoz ali će, kako Ministatstvo ističe, predlogom izmena Zakona to biti promenjeno i njima omogućeno da započnu komercijalne operacije.

U periodu 2020-2023. godine u Srbiji je registrovano oko 650 bespilotnih vazduhoplova, trenutno postoji oko 120 fizičkih i pravnih lica koji su operateri bespilotnih vazduhoplova koji podnose zahteve za odobravanje letova.

Sprovedeno je više od 2.000 ispita za operatere bespilotnih vazduhoplova i dato preko 1.000 odobrenja za letenje bespilotnog vazduhoplova. Projektovanje i proizvodnja bespilotnih vazduhoplova do sada nisu bili regulisani propisima iz oblasti civilnog vazduhoplovstva, pa, trenutno, ne postoje registrovani civilni proizvođači, piše Tangosix.

Kada je reč o operaterima aerodroma, u Srbiji trenutno postoje dva operatera aerodroma koji poseduju sertifikat aerodroma, 16 operatera aerodroma koji poseduju dozvolu za korišćenje aerodroma, 16 operatera aerodroma koji poseduju saglasnost za korišćenje aerodroma i 12 operatera koji poseduju saglasnost za korišćenje helidroma.

U Srbiji je trenutno registrovano 14 pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja koji poseduju dozvolu za obavljanje te delatnosti.

Registrovano je 18 vazduhoplovno-tehničkih organizacija za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova, 13 vazduhoplovno-tehničkih organizacija za održavanje vazduhoplova, kao i tri ovlašćena centra za obuku osoblja za održavanje vazduhoplova.

Postoji 31 centar za obuku vazduhoplovnog letačkog osoblja i četiri centra za obuku neletačkog osoblja.