Kako je Dina kartica uštedela srpskim bankarima više od 200 miliona evra

Banke u Srbiji iz godine u godinu izdvajaju sve više novca na ime plaćanja naknada internacionalnim kartičarskim sistemima, a troškovi su u 2024. godini u odnosu na 2020. uvećani za 171 odsto, podaci su Narodne banke Srbije.

Ukupni troškovi banaka po ovom osnovu su u 2024. godini iznosili 142 miliona evra i veći su za 28 odsto u odnosu na godinu ranije. Dažbine rastu zbog većeg broja transakcija, ali i zbog povećanja naknada najvećih kartičnih sistema, kažu za Biznis.rs iz Narodne banke Srbije (NBS).

Broj transakcija na prodajnim mestima svim karticama na kraju 2024. godine u odnosu na kraj 2023. povećan je za 22 odsto, a promet za 25 procenata.

“Podatak od 142 miliona evra odnosi se na naknade koje internacionalni kartični sistemi naplaćuju bankama periodično i za svaku pojedinačnu upotrebu kartice. Iako su troškovi delom povećani usled sve učestalijeg korišćenja kartica u našoj zemlji, ključni faktor rasta ipak leži u povećanju cena usluga samih kartičnih sistema”, navode iz NBS.

Kako dodaju, visina troškova uglavnom zavisi od globalnih cenovnika internacionalnih kartičnih sistema, na koje domaće institucije ne mogu uticati jer nisu ograničene zakonom.

U NBS nemaju dilemu ko na kraju ove troškove plaća, navodeći da banke troškove kartičnih sistema prenose na svoje korisnike. Kako na one kojima izdaju platne kartice u vidu naknada za izdavanje i korišćenje kartica, mesečnog održavanja računa i kroz druge vrste bankarskih provizija, tako i na trgovce kod kojih omogućuju plaćanje karticama kroz trgovačke provizije.

Skuplje strane kartice plaćaju svi građani

Prosečan kupac često nema svest o stvarnom trošku svog izbora brenda kartice jer je specifičnost pravila kartičnih sistema da korisnik ne plaća naknadu direktno pri samoj transakciji na prodajnom mestu. Međutim, trošak koji banke prenose na trgovce ovi poslednji ugrađuju u finalnu cenu svojih proizvoda i usluga.

„Na taj način skuplje internacionalne kartične sisteme plaćaju svi građani kroz cene robe, čak i oni koji plaćaju gotovinom”, objašnjavaju iz centralne banke.

Sa druge strane, troškovi banaka prema nacionalnom sistemu DinaCard u istom periodu iznosili su 2,7 miliona evra i bili su veći u odnosu na 2023. godinu za 0,08 odsto.

Računica NBS pokazuje da je domaći kartičarski sistem doprineo znatnoj uštedi bankarima jer da su sve transakcije umesto Dina karticom izvršene stranim karticama trošak banaka prema stranim kartičarima bio bi veći za čak 223 miliona evra od 2020. do 2024. godine.

„Ako se uporedi učešće u ukupnom prometu određenog kartičnog sistema s troškovima koje generiše taj sistem za banke, proizilazi da jedan istaknuti internacionalni kartični sistem koji učestvuje u ukupnom prometu na tržištu sa 34 odsto generiše više od 56 procenata ukupnih troškova banaka prema kartičnim sistemima. Sa približno istim učešćem, nacionalni kartični sistem DinaCard generiše 1,9 odsto ukupnih troškova banaka prema kartičnim sistemima“, navodi NBS.

Kako za Biznis.rs objašnjavaju u bankarskim krugovima, najveći rast troškova banaka za korišćenje stranih kartica nastaje zbog rasta onlajn kupovina na koje strani kartičari obračunavaju veće troškove nego na fizička plaćanja.

Iz srpske centralne banke poručuju da plaćanje visokih naknada inostranim sistemima i pored postojanja funkcionalnog nacionalnog kartičnog sistema na tržištu predstavlja neekonomičan odliv finansijskih sredstava iz zemlje.

Trgovačke naknade snižene

NBS ističe da se kao rezultat Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija po osnovu platnih kartica iz 2018. godine primećuju značajni pozitivni trendovi.

Tako je prosečna naplaćena trgovačka naknada za domaće transakcije nastavila trend pada, pa je na kraju 2024. godine iznosila 0,97 odsto na fizičkim, odnosno 1,06 procenata na internet prodajnim mestima. Niži troškovi direktno podstiču povećanje broja transakcija i omogućavaju da se plaćanje karticama uvede na sve veći broj prodajnih mesta, što je ključna prednost za razvoj bezgotovinskog društva.

Iz centralne monetarne institucije očekuju dalji rast učešća DinaCard transakcija zbog svoje cenovne konkurentnosti.

“Niži operativni troškovi domaćeg sistema čine ga prirodnim izborom i za trgovce koji žele da optimizuju svoje poslovanje. Sa druge strane, favorizovanje internacionalnih kartičnih brendova od strane pojedinih bankarskih službenika usmerava korisnike u troškovno neoptimalnom pravcu jer se na taj način zanemaruju značajne uštede koje bi i klijenti i društvo u celini ostvarili aktivnijim korišćenjem nacionalne DinaCard kartice“, smatraju u NBS.

Nacionalna platna kartica Dina obavezna je u svim paketima tekućih računa, a u javnosti uglavnom ima reputaciju kartice kojom može da se plaća samo u zemlji, zbog čega kod nekih korisnika ostaje u drugom planu u odnosu na Visa i MasterCard kartice kojima se po navici plaća u inostranstvu i onlajn.

Iz NBS podsećaju da je DinaCard uspešno iskoračila van granica lokalnog tržišta. Zahvaljujući strateškoj saradnji sa globalnim mrežama Discover Financial Services i UnionPay International, više od 1.700.000 izdatih Dina kartica su ujedno i internacionalne kartice koje se nesmetano koriste na milionima prodajnih mesta i bankomata širom sveta.