Kako je prvi čovek Google-a otvorio vrata programa prvom startapu sa ovih prostora

Srpski startap Cloud City postaće deo Nvidia Inception programa, koji se u okruženju firmi koje rade na rešenjima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji smatra najboljom mogućom podrškom jer im otvara pristup mnogim neophodnim alatima, mreži kontakata i investitora, ali i konkretnim finansijskim olakšicama.

Sarajlija Vedad Mešanović je sa svojim startapom GliaLab kroz ovaj program prošao još 2017. godine, kada su bili prva AI početnička kompanija sa ovih prostora u Nvidia Inception programu. Za Biznis.rs danas kaže da je reč o vrhunskim resursima i kapiji ka investitorima i kompanijama sa samog vrha industrije.

„To je besplatan program podrške za startape koji grade proizvode zasnovane na veštačkoj inteligenciji ili koji imaju velika računarska opterećenja i njegova ideja je da timovima ubrza put od prototipa do ozbiljnog proizvoda. U praksi, članovi dobijaju pristup Nvidia ekosistemu kroz tehničke resurse i smernice, alate za razvoj i optimizaciju AI modela, kao i konkretne finansijske olakšice poput popusta na opremu i online servise“, objašnjava sagovornik.

Pored tehničkog dela, program često donosi i vidljivost kroz Nvidia kanale i događaje, te mogućnost povezivanja sa partnerima i investitorima koji aktivno traže timove koji rade na njihovim tehnologijama.

„Moje iskustvo sa Nvidia Inception programom je veoma pozitivno. Za startap koji se bavi AI ili zahtevnim procesuiranjem podataka, ključne prednosti su što svaki tim dobije direktan pristup Nvidia ekspertima i njihovim ’Deep Learning alatima’. Takođe, značajne popuste na hardver i prioritet pri kupovini, što je jako bitno za AI timove, kredite za cloud usluge, kao i pristup investitorima i partnerima koji ciljano traže timove koji rade na Nvidia steku, odnosno na svim njihovim tehnološkim slojevima“, priča Mešanović.

Kada se kaže direktan pristup Nvidia ekspertima, misli se na to da kao mali tim ne moraš sve da otkrivaš sam kroz pokušaje i greške. Kod razvoja alata i sistema veštačke inteligencije brzo dođeš do praktičnih problema poput brzine modela u realnom radu, cene po korisniku, stabilnosti sistema kad poraste opterećenje i prelaska iz prototipa u produkciju. Vrednost je u tome što možeš da dobiješ smernice od ljudi koji su duboko u toj tehnologiji i time skratiš vreme do rešenja.

Sa druge strane, ’Deep Learning alati’ su softverske biblioteke i platforme koje pomažu da modeli treniraju i rade efikasnije na GPU-u. GPU je u suštini grafički procesor, odnosno ono što većina ljudi zna kao “grafička kartica”, samo što se u AI-u koristi zato što može paralelno da radi ogroman broj računskih operacija i zbog toga je idealan za treniranje i pokretanje modela. Popusti na hardver i povoljniji kanal nabavke su bitni jer GPU često postane usko grlo, i finansijski i logistički, pojašnjava Mešanović.

Isto tako, ’Cloud krediti’ su budžet za računarstvo na online serverima, što direktno produžava životni vek kompanije jer trening i testiranje modela znaju da budu jako skupi.

Pristup investitorima i partnerima donosi kombinaciju kredibiliteta (lakše otvara vrata) i mogućih konkretnih kontakata kroz njihov ekosistem, posebno kad si dovoljno zreo da imaš jasne metrike i plan rasta. Na GTC-u i sličnim konferencijama su ljudi koji donose odluke u kompanijama, potencijalni kupci, partneri i investitori. Jedna demonstracija ili pominjanje često skraćuje put do sastanaka, pilot projekata i partnerstava, a usput daje i kredibilitet jer dolazi kroz Nvidia kanal.

Njegovo lično iskustvo je da program nije doživeo kao klasičan akcelerator koji traje osam ili 12 nedelja, već je više članstvo i set benefita koje startap koristi na način na koji im je to potrebno. Interakcija je uglavnom online kroz resurse, događaje i komunikaciju, a fizički kontakt se najčešće dešava kroz konferencije, događaje ili sastanke kad postoji konkretna potreba.

„U praksi ne moraš slati nekoga tamo da bi imao vrednost iz programa, ali se isplati biti prisutan na ključnim događajima ako ciljaš vidljivost i networking“, kaže Mešanović.

Kada je reč o tome ima li razlike u kojoj fazi finansiranja i razvoja se nalazi startap koji ulazi u program, nas sagovornik smatra da nije presudno da se bude u tačno jednoj fazi, ali faza utiče na to koji deo programa toj firmi najviše znači.

„Ranim timovima su najvredniji krediti, popusti i tehnička podrška jer se bore da izgrade proizvod i uštede trošak infrastrukture. Timovima nakon Runde A više znače partnerstva, enterprise kontakti i potencijalni investitorska predstavljanja, jer su već dokazali proizvod i sad im treba skaliranje i prodaja“, prenosi svoje utiske.

Kada je reč konkretno o startapu koji je te 2017. godine dobio pristup ovom programu, a zajedno sa njim kao suosnivači on i njegov partner iz Čikaga Abu Kader (Abu Qader), Mešanović kaže da mu je kao mladom momku iz Sarajeva, bez iskustva u razvoju startapa, bilo nestvarno da o njihovoj firmi govori ni manje ni više nego prvi čovek Google Sundar Pičai (Sundar Pichai), što im je i bila ulaznica za program.

Kroz kampanje i priču koju smo gradili privukli smo pažnju Google inženjera, a nakon njihove ’due diligence’ faze rekli su da žele da snime video o mom suosnivaču u Čikagu i da će ga Pičai predstaviti tokom svog uvodnog govora na Google konferenciji 2017, najvećeg i glavnog Google događaja.

„Mi smo za vreme programa bili u ranom stadijumu razvoja, a u GliaLabu smo razvijali AI u vreme kada to još nije bilo ’mainstream’. Cilj nam je bio da kroz startap izgradimo neprofitne alate koji bi u zemljama trećeg sveta omogućili svima pristup vrhunskoj dijagnostici. Krenuli smo sa alatom za dijagnostiku raka dojke“, priča Mešanović.

Nakon toga se sve promenilo i od projekta koji je krenuo kao školska ideja na kojoj je Abu Kader radio kada su se upoznali postali su tim kojem su se u roku od sedam dana javljali veliki svetski investitori i medicinski instituti, a privukli su i zainteresovanost kompanije Fujitsu za potencijalno preuzimanje tehnologije.

„Za GliaLab je u tom periodu fokus bio da što brže validiramo proizvod i tehnički postavimo stvari kako treba, jer smo bili u ranijoj fazi, a istovremeno smo privukli veliku pažnju. Prednosti Inceptiona su nam najviše značile kroz uštede na infrastrukturi i kroz to što smo dobili jasniju sliku kako da pristupimo skaliranju i optimizaciji, ali se ispostavilo da smo u marketingu i partnerstvima bili daleko ispred onoga što je razvoj mogao realno da isprati“, objašnjava sagovornik.

Paralelno s tim pojavio se i pritisak da projekat prebace u profitni model, a uz to su došli i ozbiljni izazovi vezani za regulative, što je u domenu zdravstvenog AI posebno osetljivo.

„Nije došlo do akvizicije. Kada smo shvatili da je to za nas tada bio prevelik zalogaj, dva mlada momka na dva različita kraja sveta koji su napravili neočekivan uspeh u smislu zainteresovanosti i potražnje, a pritom je postalo jasno da projekat mora ići u profitnom smeru i da se plasman može realizovati samo kroz kanale koji zahtevaju ozbiljne regulacije i velike resurse, uz podršku investitora smo napravili dogovor po kojem smo prekinuli operacije GliaLaba u tom neprofitnom formatu i nastavili dalje sa fokusom na obrazovanje i druge projekte„, navodi Mešanović kako se ceo poduhvat završio.

Dogovorena treća strana je preuzela odgovornost za tehnologiju koju su razvili i njen dalji razvoj, uz dogovorenu kompenzaciju troškova za do tada uloženo vreme i novac, kako niko ne bi bio na gubitku.

„Na kraju, naš najveći dobitak nije bio ‘exit’ u finansijskom smislu, nego u iskustvu i lekcijama koje smo prošli, u globalnim konekcijama koje smo izgradili i u značajnoj reputaciji koja nam je posle otvorila vrata širom sveta za nove karijerne i obrazovne prilike o kakvim smo ranije samo mogli da maštamo. Nakon toga je Abu prešao da radi u Twitter, a ja sam preuzeo vođenje razvoja (marketing i partnerstva) Dash Digital Cash za Jugoistočnu Evropu, u tom periodu jedne od najvećih infrastruktura za digitalne valute na svetu“.

Startap možda nije uspeo da ostvari svoju misiju, ali je osnivačima program doneo neverovatno znanje, ubrzanje i kontakte koji su njihove karijere zaokrenuli u drugom smeru.

Sutra: Čime se bavi srpski Cloud City koji je ušao u AI ligu šampiona?