Kako odabrati najbolju štednju za decu?

Dečja štednja je za mnoge roditelje jedna od opcija čuvanja ušteđevine koja kasnije može da posluži kao fond za školovanje deteta, rešavanje stambenog pitanja ili neke druge potrebe.

Direktor BBS Capital Investment Group Vladimir Vasić u razgovoru za Biznis.rs kaže da je glavni motiv štednje obično finansijska stabilnost, mada većina građana to definiše kao – ‘za ne daj Bože’.

„Posebno je interesantna dečja štednja kao proizvod, ali sa napomenom da je bitno i decu edukovati – kada imaju ili dobiju neki novac da zajedno sa roditeljima, bakama i dekama odu do banke i deponuju ta sredstva. Ti pokazni primeri su jako bitni jer edukacija počinje od malih nogu”, ističe naš sagovornik.

Vasić podseća da neke banke imaju i posebne bankarske aplikacije za malo stariju decu, recimo od 16+ godina, kroz koje uče kako da raspolažu novcem, nešto poput m-bankinga za decu. Roditelji imaju mogućnost da online prebace novac na aplikaciju i deca mogu da troše ili štede.

Kada je reč o ponudi banaka, Vasić kaže da većina nudi posebne štedne proizvode namenjene deci, sa različitim uslovima i pogodnostima.

“Uslovi variraju, ali uobičajena ograničenja uključuju minimalni iznos početnog uloga i mogućnost dodatnih uplata. Neke banke zahtevaju minimalni iznos za otvaranje računa, dok druge nemaju takav uslov. Takođe, valute štednje mogu biti dinari ili evri, a periodi oročenja se razlikuju”, ističe Vladimir Vasić i navodi nekoliko primera.

Tako Erste banka nudi dečju oročenu i neoročenu štednju u dinarima i devizama, bez minimalnog uloga, uz mogućnost dodatnih uplata u bilo kom trenutku.

Halkbank omogućava roditeljima da otvore štedni račun koji dospeva kada dete postane punoletno. Minimalni početni ulog je 100 evra, a dodatne uplate mogu biti najmanje 20 evra.

Banca Intesa nudi program Intesa Bambini koji omogućava otvaranje računa sa dinarskim i deviznim delom. Minimalna uplata prilikom otvaranja računa iznosi 1.000 dinara za dinarski deo, dok za devizni deo inicijalna uplata nije obavezna.

Poštanska štedionica nudi dečju štednju namenjenu deci do 18 godina, gde račun otvara zakonski zastupnik na ime deteta.

Dinarska ili devizna, oročena ili štednja po viđenju?

Na pitanje šta je najbolja opcija kada je reč o vrsti štednje, Vasić kaže da izbor između dinarske i devizne, kao i između oročene i štednje po viđenju, zavisi od finansijskih ciljeva i tolerancije na rizik.

“Kod valuta štednje dinarska štednja često nudi više kamatne stope u poređenju sa deviznom. Međutim, devizna štednja u evrima može biti atraktivna za one koji žele da zaštite svoju ušteđevinu od potencijalnih fluktuacija dinara. Oročena štednja podrazumeva da sredstva ostaju na računu tokom unapred definisanog perioda, uz fiksnu kamatnu stopu. Ovo može doneti veće kamate u poređenju sa štednjom po viđenju koja omogućava fleksibilnost u pogledu povlačenja sredstava”, precizirao je Vasić.

Kada je reč o kamatama, on ističe da kamatne stope na dečju štednju zavise od više faktora, uključujući valutu, period oročenja i politiku banke.

“Trenutni trendovi pokazuju da kamatne stope na štednju variraju u zavisnosti od ekonomske situacije i monetarne politike. U budućnosti, kamatne stope mogu biti podložne promenama u skladu sa inflacijom, referentnim kamatnim stopama centralnih banaka i drugim ekonomskim faktorima”, navodi Vasić i daje par aktuelnih primera.

U Erste banci je nominalna kamatna stopa na štednju u dinarima do 2,10 odsto, uz mogućnost premije na kamatu do 12 odsto, u zavisnosti od roka oročenja. U Halkbank se kamate za dečju štednju u evrima kreću od 0,80 odsto do dva odsto, u zavisnosti od starosti deteta i perioda oročenja, dok u Banca Intesa stope za Intesa Bambini štednju dostižu do sedam odsto na godišnjem nivou.

“Uzimajući u obzir prosečna primanja u Srbiji, preporučuje se da roditelji započnu štednju sa manjim iznosima koji odgovaraju njihovim finansijskim mogućnostima. Redovne, čak i male uplate, mogu se akumulirati tokom vremena i obezbediti značajna sredstva za budućnost deteta”, zaključuje direktor BBS Capital Investment Group Vladimir Vasić.