Kako odgovorno poslovanje pretočiti u efektne marketinške poruke

Privredna komora Srbije razvila je, u saradnji sa Švajcarskim programom za promociju uvoza (SIPPO), „Vodič za održivi marketing“ – praktičan alat namenjen malim i srednjim preduzećima i organizacijama za podršku poslovanju u okviru inicijative „Održivi izvoz“.

Reč je o jednom od četiri komplementarna materijala za podršku “Alatu za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje”, koji je takođe isporučen u okviru inicijative.

„Pomenuti alat omogućava detaljnu procenu trenutnog stanja kompanije u vezi sa ključnim pitanjima održivosti, sagledanim kroz tri ključne oblasti: životnu sredinu, društvene aspekte i poslovno upravljanje (E/S/G). Ove oblasti su zajedničke za mnoge globalne inicijative, konvencije, metodološke okvire i standarde za izveštavanje o održivosti“, kaže za Biznis.rs Dušanka Kalezić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Dodaje da se „Vodič za održivi marketing“ odnosi pre svega na podršku kompanijama da svoje odgovorno poslovanje i održive prakse pretoče u uverljive, transparentne i efektne marketinške poruke i da se ta komunikacija sprovodi na etičan način u skladu sa međunarodnim standardima.

Poseban akcenat stavljen je na izbegavanje takozvanog „greenwashinga“, odnosno iznošenja netačnih, selektivnih ili nepotpunih, preteranih tvrdnji o proizvodu, kompaniji ili aktivnostima kojima organizacija profiliše sebe da doprinosi ostvarenju ekoloških i društvenih praksi više nego što je to zaista slučaj.

“Greenwashing je obmanjujuća praksa pogrešnog predstavljanja ekoloških koristi proizvoda, usluge ili kompanije kako bi se stvorio pozitivan utisak o njihovom uticaju na životnu sredinu. To podrazumeva korišćenje marketinških i taktika odnosa s javnošću kako bi se lažno predstavio entitet kao ekološki prihvatljiv, često radi poboljšanja imidža ili povećanja prodaje. Vodič ukazuje na zalaganje za jasno, transparentno i odgovorno izveštavanje“, pojašnjava naša sagovornica.

Trenutno postoji šest tipova greenwashinga: Greenlighting – odvraćanje pažnje od štete; Greenhushing – ćutanje radi izbegavanja kontrole; Greenrinsing – stalno menjanje ciljeva; Greenshifting – okrivljavanje potrošača; Greencrowding – sakrivanje u naporima grupe i Greenlabelling – lažne tvrdnje o održivosti.

Šta u praksi predstavlja održivi izvoz?

Održivi izvoz u kontekstu međunarodne trgovine znači sprovođenje izvoznih aktivnosti na način koji je ekološki odgovoran, društveno pravedan i ekonomski održiv, kako kratkoročno tako i dugoročno.

„To podrazumeva minimiziranje negativnih uticaja na životnu sredinu, promociju poštenih radnih praksi i obezbeđivanje dugoročnog ekonomskog zdravlja i zemalja izvoznica i zemalja uvoznica“, ističe Dušanka Kalezić.

U isto vreme, održivi izvoz povećava konkurentnost, smanjuje rizike (ekološke kazne, bojkot potrošača, prekid lanca snabdevanja) i doprinosi boljoj reputaciji brenda.

„Održivi izvoz se odnosi na integrisanje ekoloških, društvenih i ekonomskih razmatranja u sve aspekte procesa izvoza, osiguravajući da trgovina koristi i sadašnjim i budućim generacijama. Upravo to promovisanje održivih praksi međunarodne trgovine i izvoza jeste misija Švajcarskog programa za promociju uvoza (SIPPO) sa kojim je Privredna komora Srbije (PKS) pokrenula saradnju još 2017. godine. PKS je uz podršku SIPPO projekta u Srbiji pokrenula inicijativu ’Održiv izvoz’ u martu 2025. godine. Navedena inicijativa ima za cilj jačanje kapaciteta i konkurentnosti domaće privrede na međunarodnim tržištima kroz integraciju principa održivog poslovanja u svakodnevne poslovne procese, u skladu sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (UN SDG), kao i komponentama zaštite životne sredine, društvene inkluzivnosti i odgovornog upravljanja (ESG)“, navodi sagovornica našeg portala.

Ističe da održivo poslovanje postaje ključni faktor za ostvarivanje konkurentne prednosti na globalnim tržištima i lakše uključivanje u međunarodne lance snabdevanja.

„Inicijativa ’Održiv izvoz’ predstavlja važan korak ka održivom razvoju srpske privrede i njenom jačanju na međunarodnoj sceni. Kroz informisanje, edukaciju, podršku i promociju, domaća preduzeća će biti osposobljena da ispune zahteve globalnih tržišta u pogledu održivog poslovanja i ostvare dugoročnu konkurentnu prednost“.

Integrisanje srpske privrede u međunarodnu trgovinu i lanac snabdevanja

Kroz inicijativu „Održivi izvoz“ promoviše se društveno odgovorna, ekološki prihvatljiva, inkluzivna i samim tim održiva međunarodna trgovina. Opšti cilj projekta je integrisanje srpske privrede u međunarodnu trgovinu i lanac snabdevanja sa posebnim uvažavanjem principa održivosti, napominje Dušanka Kalezić.

SIPPO pruža podršku kompanijama iz Srbije u okviru tri privredna sektora: prirodni sastojci (organska hrana i poljoprivredni proizvodi i prirodna kozmetika); tehničko drvo (drvna industrija i proizvodnja nameštaja); tekstil dodate vrednosti (industrija tekstila, odeće, kože i obuće).

„Sa kreiranom podrškom za razvoj kapaciteta za PKS u pružanju profesionalnih usluga promocije izvoza, kao što su ciljano umrežavanje, pronalaženje partnera, istraživanje tržišta, SIPPO olakšava usluge promocije izvoza za izvoznike u svojim partnerskim zemljama i uvoznike u Švajcarskoj, Evropi i gde je moguće šire“, navodi naša sagovornica.

Dodaje da je percepcija održivosti u PKS u kontekstu saradnje sa SIPPO-om zamišljena kao model struktuiranog i sektorskog pristupa na više nivoa. Cilj je da ove – za sada još uvek ’apstraktne’ teme za naše privrednike, naročito za mikro, mala, pa i srednja po veličini privredna društva – transponuju na nivo dnevnih regularnih operativnih aktivnosti kako bi privrednici razumeli pre svega principe zaštite životne sredine, društvenih aspekata i odgovornog poslovnog upravljanja (E/S/G), ali osetili i benefite i upotrebnu vrednost isporučenih alata i kompatibilnih materijala kako bi osnažili svoje kapacitete i uspostavili diferentnu – ako ne i konkurentsku prednost – i postali deo lanaca vrednosti na lokalnom/međunarodnom tržištu.

„Namera nam je da se izgrade kapaciteti naših mikro i malih privrednih društava kako bi evoluirali iz faze ’data vendor’ (da ne bi samo isporučivali inostranim kupcima podatke, izjave, izveštaje kada im se traže) u ’business partner’ – kako bi postali ravnopravni partneri“, zaključuje Dušanka Kalezić.