Ključni elementi cirkularne ekonomije

Kako pretvoriti otpad u novac? Više od 750 srpskih firmi tako zarađuje

EkologijaInvesticijePoslovanjeSrbija

27.6.2024 11:48 Autor: Milica Vojtek 2

Kako pretvoriti otpad u novac? Više od 750 srpskih firmi tako zarađuje Kako pretvoriti otpad u novac? Više od 750 srpskih firmi tako zarađuje
Kako pretvoriti otpad u proizvod i na taj način profitirati, a uz to voditi računa o životnoj sredini? Na ovom pitanju zasnovana je cirkularna... Kako pretvoriti otpad u novac? Više od 750 srpskih firmi tako zarađuje

Kako pretvoriti otpad u proizvod i na taj način profitirati, a uz to voditi računa o životnoj sredini? Na ovom pitanju zasnovana je cirkularna ekonomija, a reciklaža i ponovna upotreba razvrstanih materijala njeni su ključni elementi.

Ponovna upotreba materijala obuhvata preradu otpada u sekundarne sirovine, što često uključuje fizičke ili hemijske procese.

Proces reciklaže doprinosi očuvanju prirodnih resursa i smanjenju otpada, vraćajući reciklirane materijale u proizvodni ciklus. U Srbiji se delatnošću ponovne upotrebe razvrstanih materijala bave 753 firme koje su u 2023. godini ostvarile prihod od 46,6 milijardi dinara.

Ukupna dobit ovih kompanija je u 2022. godini iznosila 3,6 milijardi dinara, a godinu dana ranije 5,2 milijarde dinara. U godini pandemije 2020. imale su nešto lošiji rezultat, ostvarivši dobit od 662 miliona dinara.

Među najuspešnijim preduzećima koja se bave ovom delatnošću su Kappastar recycling, E-reciklaža 2010, Eko unija SN, Božić i sinovi, DS Smith Inos Papir Servis, DOO Đaković, Monbat PLC, Steel-impex, Ekosekund, Šumadija sirovine, Repol…

Najuspešnija u nizu ovih firmi je kompanija Kappastar Recycling koja je 2022. godine ostvarila dobit od 643.686.000 dinara.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti ponovna upotreba razvrstanih materijala
Ime firmeDobit u 2022. godiniPrihodi u 2022. godiniBroj zaposlenih
KAPPA STAR RECYCLING DOO643.686.0003.947.623.000379
E-RECIKLAŽA 2010 D.O.O.455.674.0001.972.186.000183
EKO UNIJA SN DOO BEOGRAD211.094.0005.734.803.00043
BOŽIĆ I SINOVI D.O.O.198.598.000773.000.000101
DS Smith Inos Papir Servis doo154.335.000873.914.00045
DOO ĐAKOVIĆ NOVI SAD143.617.0002.263.454.00038
MONBAT PLC DOO INĐIJA126.946.0003.577.733.00078
STEEL-IMPEX DOO PETROVARADIN87.450.0002.291.929.00068
EKOSEKUND DOO BEOGRAD85.213.000160.203.00019
ŠUMADIJA SIROVINE DOO81.770.0001.260.749.00034
REPOL d.o.o. Valjevo81.323.000425.188.00049
GULI-GULI DOO SEVOJNO79.625.0001.265.403.00018
METALOPROMET DOO KULA77.213.0003.126.462.00091
JUGO-IMPEX DOO NIŠ71.692.0003.183.825.00092
IVLAJN d.o.o. Vladimirci69.979.000540.838.00068
DOO BRAĆA ILIĆ BAČKA PALANKA69.738.0001.169.208.00045
Greiner Recycling d.o.o.69.156.000788.657.00052
SAVA METAL68.295.000424.829.0008
JUNGIĆ RECYCLING DOO61.039.0002.126.031.00014
EKO-METAL DOO VRDNIK50.558.000238.268.00027
CompanyWall Finansijski Asistent *svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima

Osnovana je 2010. godine pod nazivom Papir servis FHB, pod kojim su poslovali do januara 2020. Tokom godina poslovanja postali su lideri u oblasti prikupljanja otpadnog papira i drugih vrsta ambalažnog otpada.

“Sa više od 500 zaposlenih, raspoređenih u 11 otkupnih centara u Srbiji i devet u zemljama regiona, na godišnjem nivou sakupimo i prevezemo preko 240.000 tona otpadnog papira, folije, PET-a, stakla i ostalog ambalažnog otpada. Sve količine prikupljenog starog papira se prerade u fabrikama za proizvodnju kartona i hartije u Srbiji, dok se ostale sirovine recikliraju kod domaćih i stranih reciklera, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije i Evropske unije”, navode iz ove kompanije na svom sajtu.

Oni objašnjavaju da svoju ulogu vide kroz javno-privatna partnerstva.

“Osnovali smo sakupljačke firme u Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji i Albaniji, dok budućnost reciklaže u Srbiji vidimo kroz izgradnju reciklažnih centara”, navedeno je na sajtu ove kompanije.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ova firma ima bonitetnu ocenu AA+, što označava pouzdanu i stabilnu firmu.

Foto: Freepik.com

Druga po uspehu je firma E-Reciklaža 2010 koja je u 2022. godini ostvarila dobit od 455,6 miliona dinara. Ova kompanija uspešno posluje već 14. godinu i takođe ima bonitetnu ocenu AA+.

“Osnovna delatnost je sakupljanje, transport, skladištenje i tretman električnog i elektronskog otpada. E-Reciklaža ima dugogodišnje iskustvo u upravljanju otpadom na globalnom nivou, u pogledu odlaganja/ tretmana/ponovnog iskorišćenja EE otpada”, navodi se na sajtu preduzeća.

Ova firma godišnje reciklira oko 15.000 tona svih kategorija električnog i elektronskog otpada.

Treća kompanija po ostvarenom uspehu u 2022. je Eko unija SN koja je u pomenutoj godini ostvarila dobit od 211 miliona dinara. Firma se od 2012. godine bavi prikupljanjem, obradom (sortiranje, sečenje, baliranje) i trgovinom neopasnog otpada svih vrsta i kategorija: metal, papir/karton, plastika, drvo, staklo, EE otpad.

Ova kompanija na svom sajtu ukazuje i na to da je “otpad poslednji u ekonomskom lancu, i sve što se dešava u privredi u opštem smislu odražava se i na reciklažnu industriju, u većem obimu nego što je javnost upoznata sa tim”.

“Količine otpada koje su postojeće i regulisane zakonskim odredbama odnose se samo na otpad koji potiče iz privrede, odnosno industrijski i komercijalni otpad, i te količine postaju nedovoljne da se uposle svi reciklažni kapaciteti u Srbiji. Velika većina sekundarnih sirovina završava i dalje na deponijama zbog nerazvijenog sistema sakupljanja sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada”, navode na sajtu ove kompanije i ukazuju na važnost ove delatnosti, kao i njeno odgovorno obavljanje.

Stopa reciklaže u EU 48,6 odsto

Prema podacima portala Statista, Nemačka je bila najveći recikler komunalnog otpada u Evropskoj uniji 2022. godine, sa procenjenom stopom reciklaže od 69,1 odsto. Stope reciklaže komunalnog otpada variraju širom EU, sa samo osam zemalja koje imaju stopu veću od 50 procenata. U međuvremenu, zemlje kao što su Kipar, Rumunija i Malta imaju stope reciklaže niže od 20 procenata.

Sve u svemu, stopa reciklaže komunalnog otpada u Evropskoj uniji procenjena je na 48,6 odsto u 2022.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.