Kako profesionalni upravnici u Srbiji upravljaju budžetima zgrada?

Prvi profesionalni upravnik zgrade licencu je dobio sredinom avgusta 2017. godine. Danas je u Srbiji, prema podacima Privredne komore Srbije, registrovano 1.442 profesionalna upravnika.

Zakon ne propisuje obavezu da stambenom zajednicom mora da upravlja licencirani profesionalni upravnik. Stanari imaju mogućnost da biraju upravnike i među članovima stambene zajednice, dakle to može biti i neko od komšija. Druga opcija je izbor profesionalnog upravnika, a poslednja je prinudna uprava, koja se uvodi samo u slučajevima kada stanari nisu uspeli da izaberu upravnika zgrade ni na jedan od ponuđenih načina.

„Licenciranog profesionalnog upravnika biraju stanari na sednici skupštine stambene zajednice. Prinudni upravnik jeste profesionalni, ali njega ne mogu birati stanari nego ga imenuje rešenjem opštinska uprava“, navode za Biznis.rs u Privrednoj komori Srbije.

Nadležnosti profesionalnog upravnika propisane su članovima 50. i 53. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

“Cena za usluge profesionalnog upravnika definiše se ugovorom o poveravanju poslova profesionalnog upravljanja koji zaključuju organizator profesionalnog upravljanja (firma kod koje je angažovan profesionalni upravnik) i stambena zajednica”, ističu u PKS.

Stanari, kako navode, imaju obavezu da izmiruju naknade po osnovu tekućeg održavanja, investicionog održavanja i naknade za upravljanje zgradom.

Naplata preko Infostana za većinu upravnika najbolje rešenje

Profesionalni upravnik ima pravo na naknadu čija se visina određuje ugovorom o poveravanju poslova profesionalnog upravljanja. U slučaju prinudne uprave profesionalni upravnik ima pravo na naknadu čija je visina određena odlukom jedinice lokalne samouprave.

Stanari svoje obaveze po osnovu troškova održavanja i upravljanja zgradom plaćaju na tekući račun stambene zajednice najkasnije do poslednjeg dana u mesecu za tekući mesec, osim ukoliko ugovorom nije određeno da se naplata troškova upravljanja ili održavanja zgrade vrši uplatom na tekući račun tog lica ili preko sistema objedinjene naplate komunalnih i drugih usluga, u slučaju da je jedinica lokalne samouprave uspostavila takav sistem.

Marina Milić, profesionalna upravnica zgrade u Beogradu u razgovoru za Biznis.rs navodi da se cene za usluge profesionalnog upravljanja uglavnom određuju u odnosu na prosečne cene u gradu. Procedura je takva da vlasnici biraju između tri-četiri ponude i odlučuju se za onu koja im je najprihvatljivija.

“Država je propisala minimalne cene samo u slučaju prinudnog upravnika i to je neka cena od oko 336 dinara po stanu, a na to se dodaju i troškovi za tekuće i investiciono održavanje zgrade. Kada je reč o izabranim profesionalnim upravnicima, ako je zgrada manja cena je veća i obrnuto, jer veća zgrada ima više stanova. Uglavnom se kreću od 500 do 1.000 dinara i obuhvataju usluge profesionalnog upravnika i održavanje. Stanari dobijaju ponudu agencije ili firme koja će se baviti njihovom zgradom i razmatraju koje sve usluge za svoj novac dobijaju. Ukoliko u roku od 30 dana ne izaberu upravnika, iz redova stanara ili profesionalnog licenciranog, opština im automatski dodeljuje prinudnog upravnika“, objašnjava Milić.

Kada je reč o upravljanju budžetom zgrade, naša sagovornica navodi da svaka zgrada ima svoj žiro račun i da većina zbog problema u naplati sada bira da ove vrste troškova plaća preko objedinjene naplate poput Infostana.

“Svi stanari moraju da imaju uvid u novčani tok i stanje na računu zgrade. U slučaju objedinjene naplate stanari se, primera radi, dogovore da za održavanje plaćaju 300 dinara i usluge profesionalnog upravnika 700. Naplata od 1.000 dinara svakog meseca ide kroz račun Infostana, koji taj novac zatim prebacuje na račun stambene zajednice, koja onda uplaćuje novac za usluge profesionalnog upravniku, na račun ili kako je već ugovorom definisano“, ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, profesionalni upravnik raspolaže sredstvima sa računa stambene zajednice u dogovoru sa stanarima. Ako su u planu neki radovi stanari na osnovu tri ponude određuju šta žele da rade i po kojoj ceni, i to se plaća iz budžeta zgrade. Troškovi hitnih intervencija finansiraju se iz sredstava stambene zajednice, bez obzira na namenu sredstava.

Kada je reč o najvećim investicijama, Milić kaže da su to uglavnom popravke krovova, fasade, instalacije za grejanje, a hitne intervencije se uglavnom odnose na česte poplave u stanovima i struju, odnosno iskakanje osigurača zbog starih instalacija.