Kako proveriti kvalitet hrane koja se prodaje u marketima i na pijacama?

Hrana koja se proizvodi u Srbiji, osim u domaćim maloprodajama i pijacama, svakodnevno se prodaje i na tržištu Evropske unije. To znači da domaći proizvođači ispunjavaju zahteve standarda o bezbednosti proizvodnje i kontroli hrane.

Na pitanje o tome kakvu hranu jedemo, najprecizniji odgovor daju akreditovane laboratorije širom naše zemlje u kojima se svakodnevno rade analize kvaliteta i ispravnosti životnih namirnica. Svaki proizvođač mora da zadovolji bezbednosne kriterijume kvaliteta, kako bi se prehrambeni proizvod mogao naći u prodavnicama ili pijacama.

„Analizu hrane koja se prodaje u marketima vrše nadležne inspekcije – veterinarska, poljoprivredna ili fitosanitarna. Prvenstveno se radi kontrola u procesu proizvodnje hrane, pre nego što proizvod dospe u promet. Kontrola se vrši i u prometu redovnim ispitivanjem i monitoringom. Građani mogu samoinicijativno poslati uzorak na analizu i dobiti tražene rezultate“, kaže za Biznis.rs doktor veterinarske medicine na Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije Nikola Rokvić.

Naš sagovornik savetuje potrošačima da pre nego što se odluče za laboratorijsku analizu određenog proizvoda iz marketa ili sa pijace, razmotre efikasnije načine provere bezbednosti i kvaliteta namirnice.

„Potrošač može samoinicijativno poslati uzorak na analizu, ali ukoliko se ustanovi nepravilnost, put do rešenja problema je znatno duži. Kada potrošač sumnja na neispravnu namirnicu, problem treba prijaviti nadležnoj inspekciji, nakon čega na teren izlaze inspektori. Uzorkuju namirnicu koja je prijavljena i šalju na laboratorijsku analizu. Potrošač koji je prijavio proizvod u ovom slučaju nema troškove i to je najefikasniji put za utvrđivanje ispravnosti u slučaju da postoji sumnja. Ako se ustanovi da nešto nije u redu, nadležna inspekcija preduzima korake u sprečavanju dalje prodaje nebezbednog proizvoda“, objašnjava Rokvić.

Koliko košta laboratorijska analiza?

Cena analize prehrambenih proizvoda zavisi od zahtevanih parametara. Pre svega reč je o parametrima bezbednosti, higijene i kvaliteta. Raspon cena analiza koje je moguće uraditi u akreditovanim laboratorijama zavisi od tipa i obima ispitivanja. Cene analiza mogu biti od 500 do par hiljada dinara. Ukoliko bi potrošač tražio kompletnu analizu kojom se preko hemijskih i mikrobioloških parametara utvrđuje ispravnost i kvalitet proizvoda, cena analize dostiže sumu i iznad od 10.000 dinara.

„Ako je analiza u redu, proizvodi ostaju na svom mestu. Ukoliko se utvrdi da kriterijumi nisu zadovoljeni, subjekat ne može da stavi takav proizvod na tržište, ili ukoliko je proizvod stavljen na tržište, subjekat mora da ga povuče ili opozove. Sledljivost proizvoda se prati prema LOT broju koji se nalazi na deklaraciji. Sve namirnice se kontrolišu podjednako. Da bi se bilo koji proizvod našao na rafu u marketu, neophodno je da prođe kontrolu i ispuni uslove Zakona o bezbednosti hrane, kao i Pravilnika za ispitivanu grupu proizvoda“, navodi Rokvić.

Standardi koji regulišu bezbednost hrane

Ispravnost prehrambenih proizvoda regulisana je pre svega Zakonom o bezbednosti hrane koji propisuje opšte uslove za bezbednost hrane, obaveze i odgovornosti subjekata u poslovanju hranom. Iz ovog Zakona proizilaze Pravilnici i druge zakonske regulative koji bliže propisuju parametre kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica.

„Svaka namirnica mora biti adekvatno deklarisana u skladu sa praksom poštenog informisanja i zahtevima Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane. Vrlo retko vidimo da kupci u marketu proveravaju deklaracije na proizvodima. Na njima su napisane sve neophodne informacije o sastavu hrane, aditivima i procentu upotrebljenih sirovina koje se u njoj nalaze. Potrošač sam može da sazna sastav proizvoda koju kupuje, pre nego što dođe u situaciju da traži proveru njegovog kvaliteta“, savet je našeg sagovornika.

Šta se dešava kada se utvrdi da hrana nije bezbedna?

Namirnice koje koristimo u ishrani kontrolišu se prema kriterijumima bezbednosti i kriterijumima higijene.

„Ispunjavanjem ovih kriterijuma dokazuje se da se proizvodni proces izvodi pravilno. Primenjuju se kroz svaku fazu proizvodnje i rukovanja hranom. Ukoliko kriterijum higijene nije zadovoljen, preispituju se procedure, a potom primenjuju korektivne mere. Rezultat tih aktivnosti je povećan nivo higijene tokom proizvodnog procesa“, objašnjava Rokvić.

Kakve su sankcije?

Kazne za privredne subjekte koji ne ispunjavaju kriterijume bezbednost i kvaliteta hrane propisuje nadležna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kada inspektor utvrdi da nešto nije u redu, propisuje se korektivna mera i prati se proces ispravke.

„Hrana koja se prodaje u registrovanim objektima u Srbiji je zdravstveno bezbedna. Inspektori poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede svakodnevno rade na kontrolisanju namirnica kako u proizvodnji tako i u prometu. Brzo se odgovora na primedbe i prijave potrošača, a sve u saradnji sa akreditovanim laboratorijama. Laboratorija za bezbednost hrane i hrane za životinje Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije je akreditovana i zadovoljava sve zahteve standarda ISO/IEC 17025. Neprestano sarađuje sa proizvođačima i inspekcijama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kako bi proizvodi na tržištu Republike Srbije bili zdravstveno bezbedni“, napominje u izjavi za Biznis.rs dr Nikola Rokvić.