Kako rad u Srbiji utiče na penziju stranaca?

Strani radnici legalno zaposleni u Srbiji, po svojim radnim pravima, izjednačeni su sa domaćim radnicima, što podrazumeva i pravo na penziju pod uslovima koji važe u našoj zemlji.

Fond PIO je prošle godine, na ime penzija ostvarenih u Srbiji i drugih prava, za 13.367 korisnika koji žive u inostranstvu, ne računajući bivše jugoslovenske republike, isplatio više od 2,3 milijarde dinara.

Više od pola miliona penzionera u Srbiji živi sa penzijom manjom od 30.000 dinara, pokazuju zvanični ovogodišnji podaci. Najave da ćemo morati da radimo sve duže i sve vreme dodatno da štedimo kako bismo imali koliko-toliko pristojnu starost, sve su učestalije i nisu karateristične samo za Srbiju.

U narednoj deceniji, oko 300 miliona ljudi u Kini, koji su trenutno starosti od 50 do 60 godina, trebalo bi da napusti tržište rada u toj zemlji i ode u penziju. Ovo je najveća starosna grupa u zemlji, skoro jednaka broju stanovništva SAD. Penzijski fond, prema ranijoj proceni državne Kineske akademije nauka, mogao bi da ostane bez novca već do 2035. godine, piše N1.

Kina bi, kako se navodi, takođe mogla da bude prinuđena da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju, koja je među najnižima na svetu – 60 godina za muškarce, dok je za žene koje rade fizičke poslove granica za penziju 50, a 55 godina za žene koje rade bolje plaćene i višekvalifikovane poslove.

Državljani Kine, inače, čine petinu ukupnog broja stranih radnika koji su tokom 2023. godine dobili radnu dozvolu u Srbiji.

Reč je o nešto više od 10.000 radnika.

I oni, i svi drugi strani radnici u Srbiji, imaju jednaka prava na tržištu rada koja imaju domaći radnici. A to znači da bi, kada je reč o penziji, na nju imali pravo tek kada ostvare 15 godina staža i navrše 65 godina života (muškarci), odnosno 63 godine i osam meseci života (trenutni uslov za žene, koji će se 2032. izjednačiti sa uslovom za muškarce i podrazumevati 65 godina života).

Gde žive korisnici srpske penzije

Fond PIO je u martu objavio da se penzije i ostala prava ostvarena u Srbiji isplaćuju u 28 zemalja sveta (ne računajući bivše jugoslovenske republike).

„Prema podacima za 2023. godinu od ukupno 13.367 korisnika više od polovine živi u Nemačkoj – 7.288 korisnika, slede Austrija sa 2.491 korisnika, Mađarska sa 1.344 korisnika, u Švedskoj je 275 korisnika, u Švajcarskoj 238, u Francuskoj 220, u Češkoj 155, u SAD 149 korisnika….“, navodi Fond PIO.

Isto tako, u Brazil se šalje jedna penzija, u Meksiko dve, u Grčku tri, u Novi Zeland pet, u Tursku osam.

„Tokom 2023. godine po ovom osnovu je transferisano preko 2,3 milijarde dinara, a ove prinadležnosti isplaćuju se tromesečno, zbog visokih administrativnih troškova i relativno niskih iznosa“, saopštio je Fond PIO.

Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, objašnjava da strani radnici koji su legalno zaposleni u Srbiji, imaju sva prava, obaveze i odgovornosti kao domaći radnici.

„To uključuje i obavezno socijalno osiguranje“, navodi on.

On potvrđuje da bi i strani radnik, naravno, mogao da, ako sakupi 15 godina staža osiguranja, a nakon što navrši 65 godina života – zatraži starosnu penziju od Fonda PIO Srbije.

Međutim, kako ukazuje, treba imati u vidu nekoliko stvari.

„Najpre, do sada su strani radnici dolazili suštinski kao sezonski radnici, odnosno kao projektni radnici – dok se ne završi određeni posao. Niko od njih se nije zadržavao dovoljno dugo da bi se približio navedenim uslovima. Kada je reč o strancima koji su duže vreme boravili i radili u Srbiji (imali su stalni boravak) oni po prirodi boravka već imaju neku značajnu vezu sa Srbijom, a u toku tih 15 godina mogu steći i pravo da zatraže državljanstvo Srbije“, navodi naš sagovornik.

Konačno, dodaje, penzija koja bi se zasnivala na samo 15 godina radnog staža, na onim poslovima koje obično obavljaju strani radnici (jednostavni manuelni poslovi) bila bi veoma bliska minimalnoj penziji.

„I oni bi na to imali puno pravo jer su svojim radom pomagali Fond PIO u celom periodu rada u Srbiji. Sve ovo zajedno pokazuje da nema ‘opasnosti’ od stranaca koji ostvare pravo na starosnu (ili neku drugu) penziju u Srbiji, niti su iznosi visoki, niti je njihov broj veliki, a suštinski su to pravo ako ispune uslove pošteno zaradili“, ističe Reljanović.

Kakva su, zapravo, radna prava stranih radnika u Srbiji?

Mario Reljanović podseća da je, do uvođenja novog sistema, zakonom bio regulisan samo ugovor o radu, osim za sezonske poslove gde su se primenjivali ugovori o privremenim i povremenim poslovima u skladu sa Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.

„Prema novom zakonskom rešenju, moguće je zaključiti i ugovore o radnom angažovanju bez zasnivanja radnog odnosa, u onim situacijama u kojima bi se mogli zaključiti i sa domaćim radnicima. Stranci se mogu zaposliti i putem agencija za privremeno zapošljavanje (lizing radnika) i – prema slovu zakona – oni koji su zaposleni na taj način ne smeju izgubiti nijedno pravo u odnosu na druge kategorije radnika. Znamo iz prakse naravno da svi ti radnici (agencijski, i oni van radnog odnosa) uglavnom imaju lošije uslove rada od radnika u radnom odnosu – to je jasno kada je reč o domaćim radnicima, pa nema mnogo neizvesnosti da će važiti i za strane radnike“, objašnjava Reljanović.

Kad ne može da se zaposli strani radnik

Mario Reljanović podseća da, prema testu tržišta rada koji je predviđen Zakonom o zapošljavanju stranaca, formalno poslodavac ne može zaposliti stranca ako na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje postoje domaći radnici koji bi mogli da obavljaju iste poslove.

„Takođe, Vlada Republike Srbije može da uvede kvote, ograničenja u broju stranaca koji mogu da pristupe tržištu rada Srbije, ako tako diktiraju prilike na tržištu rada, što je takođe predviđeno Zakona o zapošljavanju stranaca“, ukazuje Reljanović.