Kako se danas privatizuju preduzeća?

Novi Zakon o privatizaciji usvojen je 2014. godine i od tada do danas njegove odredbe primenjene su na ukupno 153 preduzeća, bilo da su našla nove vlasnike, otišla u stečaj ili da je proces privatizacije obustavljen.

Danas je na spisku za privatizaciju Ministarstva privrede ukupno 58 preduzeća, od kojih je 56 u procesu postupka analize i pripreme javnog poziva za potencijalne kupce. U toku su javni pozivi za poznatog kikindskog proizvođača keramike Toza Marković, kao i za beogradsko izdavačko preduzeće Rad, dok se iščekuje okončanje procedure za Slavija hotele.

Zakon o privatizaciji koji se trenutno primenjuje neretko se naziva „novim“, kako bi se istakle razlike u odnosu na „stari“ koji je bio poznat po javnim aukcijama i tenderima putem kojih je prodavan društveni kapital u preduzećima.

„Novi zakon“ doneo je izmene i kada je reč o subjektima i modelima privatizacije, pa se tako mogu privatizovati preduzeća, privredna društva i druga pravna lica, uključujući i javna preduzeća, a za koja je pokrenuta inicijativa za privatizaciju.

Kako počinje proces?

Proces privatizacije preduzeća sa društvenim kapitalom pokreće se, inače, inicijativom ministarstva nadležnog za poslove privrede, dok se privatizacija subjekta koji posluje sa javnim kapitalom pokreće inicijativom Vlade Srbije, nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Nekadašnje aukcije i tendere zamenili su novi modeli privatizacije – prodaja kapitala, prodaja imovine, strateško partnerstvo i prenos kapitala bez naknade, i to putem metoda javnog prikupljanja ponuda sa ili bez javnog nadmetanja.

Metoda javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem primenjena je i u poslednjem slučaju koji je privukao pažnju javnosti – privatizaciji Slavija hotela. Javno nadmetanje je, međutim, izostalo pošto je stigla samo jedna ponuda, i to kompanije Mat Real Estate, u većinskom vlasništvu Petra Matijevića, osnivača poznate mesne industrije. On je poslednjih godina investirao i u hotele u Novom Sadu, Beogradu i Zrenjaninu.

Poslednje privatizovano preduzeće je trgovačka firma Tehnohemija ad iz Sremske Mitrovice, za koju je 7. decembra potpisan ugovor o prodaji kapitala. Interesantno je da je predmet prodaje bio paket akcija, koji se sastojao od 24.112 akcija u vlasništvu Registra akcija i udela prenetih posle raskida ugovora zaključenog u postupku privatizacije, što je nešto više od 70 odsto ukupnog kapitala Tehnohemije.

U saopštenju Ministarstva privrede povodom zaključenja ugovora stoji da je i u ovom postupku prikupljanja javnih ponuda izostalo javno nadmetanje pošto je jedini ponuđač bila firma Geo-projekt iz Sremske Mitrovice, pa je ona postala vlasnik Tehnohemije za 511.614 evra ili za 2.000 evra više od početne cene.

Podela novca dobijenog od privatizacije

Zakon propisuje i kako se „deli“ novac od prodaje društvenog kapitala. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) dobija 10 odsto prodajne cene, 50 odsto se izdvaja za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Srbije, a ako se sedište subjekta privatizacije nalazi u Vojvodini 50 odsto izdvaja se za iste svrhe, ali na teritoriji te pokrajine.

Dalje, pet odsto sredstava izdvaja se za isplatu naknade licima čija je imovina nacionalizovana, a još pet odsto za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave prema sedištu subjekta privatizacije.

Preostalih 30 odsto sredstava, kako stoji u zakonu, „izdvojiće se za druge namene, koje posebnom odlukom određuje Vlada“.

Tokom ove godine Ministarstvo privrede potpisalo je samo dva ugovora o privatizaciji – sremskomitrovačke Tehnohemije i Nedeljnih novina iz Bačke Palanke. Privatizacija može da se okonča i stečajem ili obustavom postupka. U stečaju je tako ove godine završilo društveno preduzeće za vodosnabdevanje Toplice i Niša „Selova“, nad kojim je poslednji put 2010. otvoren postupak restrukturiranja.

Postupak privatizacije je od početka ove godine obustavljen u tri slučaja, uključujući i preduzeće Rudnik Kovin, jedini rudnik za podzemnu eksploataciju lignita u Srbiji. Privatizacija je u ovom slučaju obustavljena pošto su akcije tog rudnika iz Registra akcija i udela prenete u vlasništvo Srbije, a Vlada je, kako je saopšteno, primila i obrazložen predlog za strateško partnerstvo između EPS-a i akcionarskog društva Rudnik Kovin.