Kako se obračunava limit za paušalce sa više delatnosti?

Kod paušalno oporezovanih preduzetnika u Srbiji koji posluju pod više šifri delatnosti, pravila o prihodima često izazivaju nedoumice. Poreski propisi su, međutim, precizni – limit za ostanak u paušalnom režimu ne posmatra se po delatnostima pojedinačno, već se računa zbirno, na osnovu ukupno ostvarenih prihoda.

Drugim rečima, svi prihodi koje preduzetnik ostvari tokom godine, bez obzira na to iz koje delatnosti potiču, ulaze u zajednički obračun.

Isti princip primenjuje se i kada je reč o PDV limitu. Ukupan promet iz svih delatnosti sabira se prilikom utvrđivanja da li je preduzetnik prešao zakonski prag za ulazak u sistem PDV-a. Ukoliko zbirni iznos premaši propisani limit paušalno oporezivanje prestaje da važi, bez obzira na to da li je prihod ostvaren iz osnovne ili sporedne delatnosti.

Prilikom registracije poslovanja svaki preduzetnik je u obavezi da odabere jednu pretežnu, odnosno glavnu šifru delatnosti. To, međutim, ne znači da je ograničen isključivo na aktivnosti koje ta šifra obuhvata.

Zakon dozvoljava obavljanje i drugih poslova, pod određenim uslovima – da dodatne aktivnosti učestvuju sa manje od 50 odsto u ukupnim prihodima, da nisu zabranjene propisima i da za njih nije potrebna posebna dozvola ili licenca.

U praksi to znači da, na primer, preduzetnik registrovan za računarsko programiranje može istovremeno da pruža konsultantske usluge ili se bavi grafičkim dizajnom.

Kod paušalaca, međutim, postoji dodatno ograničenje – sve delatnosti koje obavljaju moraju biti podobne za paušalno oporezivanje. Ukoliko se vremenom ispostavi da sporedna aktivnost postaje dominantna, šifra pretežne delatnosti može se promeniti jednostavnim podnošenjem zahteva Agenciji za privredne registre.

Posebna pravila važe i kada je reč o fiskalizaciji. Za usluge koje su zakonom oslobođene obaveze izdavanja fiskalnih računa, paušalci nemaju tu obavezu. Međutim, ukoliko neka od delatnosti podleže fiskalizaciji fiskalni račun mora biti izdat, bez obzira na to koja je delatnost registrovana kao glavna.

“Na primer, preduzetnik registrovan za prevoz putnika može tu uslugu da pruža bez fiskalizacije, ali će za prevoz tereta imati obavezu izdavanja fiskalnih računa“, objašnjava za Biznis.rs poreski savetnik Milan Radošević.

Razvrstavanje privrednih subjekata vrši se u skladu sa zakonom o klasifikaciji delatnosti, prema delatnosti koju subjekt pretežno obavlja. Ako preduzetnik obavlja više poslova u registru se vodi prema onoj delatnosti iz koje ostvaruje najveći deo poslovnih prihoda. Prilikom prijave u APR navodi se upravo ta pretežna delatnost, zajedno sa njenom šifrom.

Mogućnost registracije više šifri delatnosti, prema rečima sagovornika, može imati i praktične finansijske prednosti. Dodatne aktivnosti često pomažu preduzetnicima da očuvaju likvidnost ili lakše obezbede spoljne izvore finansiranja.

“Banke vole da vide profitabilna preduzeća, jer to ukazuje na zdrav i održiv poslovni model. Stabilni tokovi gotovine i raznovrsni izvori prihoda često se posmatraju kao signal da postoji prostor za saradnju i plasman sredstava“, zaključuje Milan Radošević.