Kako se oporezuju pomorci u regionu?

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koje je Vlada Srbije usvojila 31. oktobra, predviđa se uređenje plaćanja poreza i doprinosa po osnovu prihoda koje pomorci ostvaruju obavljanjem poslova na brodovima i drugim plovilima koji viju zastavu strane države. Uvodi se posebna kategorija „prihoda pomoraca“ kojom se predviđa da ako neko lice boravi na brodu duže od 174 dana u kalendarskoj godini – oslobođeno je od plaćanja poreza u Srbiji.

Ovim se, kako ukazuju stručnjaci, odstupa od opšteg pravila da rezident Srbije plaća porez u Srbiji na svoj celokupni svetski dohodak (nezavisno odakle ga ostvaruje i na koji račun mu je taj dohodak uplaćen), pri čemu je rezidentstvo pre svega određeno ličnim i životnim interesima nekog lica sa Srbijom.

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, rezident Republike Srbije, a samim tim i poreski obveznik, jeste fizičko lice koje na teritoriji Republike neprekidno ili sa prekidima boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

Kada je reč o oporezivanju pomoraca u regionu, čini se da je Hrvatska ovo pitanje rešila vrlo precizno.

“Član posade broda u međunarodnoj plovidbi bez obzira na državnu pripadnost broda, koji u Republici Hrvatskoj ima prebivalište, odnosno uobičajeno boravište (rezident), jeste obveznik poreza na dohodak od nesamostalnog rada prema primanjima ostvarenim na osnovu rada na brodu u međunarodnoj plovidbi, osim ako je plovio 183 ili više dana u godini za koju se utvrđuje obaveza poreza na dohodak. Vreme od 183 dana ne mora biti povezano”, navodi se u Pomorskom zakoniku Republike Hrvatske.

Kako za Biznis.rs ocenjuje Neven Melvan, generalni sekretar Sindikata pomoraca Hrvatske, njihov poreski sistem je “dosta dobar”, naročito jer se u 183 dana dodatno uključuje i edukacija pomoraca, bolovanja, kao i put i povratak sa broda.

“Oko 90 odsto pomoraca ispunjava uslove za 183 dana, ali su oni takođe obveznici plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Međutim, taj iznos koji pomorci plaćaju kao doprinos nije ustanovljen prema njihovim stvarnim primanjima, već prema paušalnim iznosima (lump sum). Napravljene su tabele, pa u skladu sa njima, primera radi, kadet plaća određen iznos, kormiral takođe, prvi oficir, zapovednik… I ti iznosi su puno niži nego što bi bili da se rade prema nekakvim stvarnim primanjima pomoraca”, ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, svi pomorci su uključeni u sistem Republike Hrvatske, a kada prestanu da se bave ovim poslom imaće penziju i zdravstveno osiguranje.

“Naravno, uvek je na kraju penzija – koliko para, toliko muzike. Koliko uplatite u penzioni fond, tolika će vam biti penzija, tako da u ovim slučajevima ona nije spektakularno velika, već prosečna”, ističe Melvan.

Većina pomoraca se, kako kaže, radije odlučuje da uplaćuje novac u privatne penzione fondove ili investira u nekretnine, kako bi na neki način bili “osigurani” u starosti.

“Kada uplaćujete u penzioni fond to i nije neka sreća, kako u Hrvatskoj, tako i u Srbiji i bilo gde drugde”, smatra Neven Melvan.

Na pitanje kako se kreću plate pomoraca, naš sagovornik kaže da Hrvati uglavnom idu u oficirski kadar i da su njihove zarade dobre.

“Recimo, za trećeg oficira plate se kreću od nekoliko hiljada evra, dok zapovedničke znaju da idu u preko 15.000 evra”, navodi generalni sekretar Sindikata pomoraca Hrvatske.

Komentarišući probleme pomoraca, naš sagovornik kaže da ih najviše muče kriminalizacija i spoljnopolitička dešavanja, ali ističe da to nije samo problem Hrvatske već celokupnog svetskog pomorstva.

“To su problemi koji najviše tište pomorsko tržište. Često se događa da pomorci po svojoj zapovednoj odgovornosti završe u zatvoru zbog nečega što je nađeno u teretu broda, a sa čim nemaju nikakve veze. Ali, dok se sve dokaže prođu godine. Takođe, za sve pomorce problem su i ratne zone, kao i opasnosti koje vrebaju u Crnom i Crvenom moru”, zaključuje Neven Melvan.