Kako se štite interesi članova privrednog društva prilikom statusne promene?

Statusne promene kao što su spajanje, pripajanje, podela, izdvajanje ili promena pravne forme privrednog društva predstavljaju složene pravne i ekonomske procese koji značajno utiču na sve učesnike u poslovanju – osnivače, akcionare, poverioce, zaposlene i druge zainteresovane strane. Upravo zbog toga zakonska regulativa predviđa niz mehanizama kojima se obezbeđuje zaštita njihovih prava i interesa. Cilj tih mera nije samo očuvanje ravnoteže između različitih interesa, već i obezbeđivanje pravne sigurnosti i poverenja u poslovno okruženje.

Advokat Nevena Petrović kaže da su statusne promene regulisane Zakonom o privrednim društvima, ali i drugim propisima koji uređuju specifične sektore, kao što su bankarstvo, osiguranje ili tržište kapitala.

“One se najčešće sprovode iz razloga optimizacije poslovanja, povećanja tržišnog učešća, racionalizacije troškova ili pristupa novim tržištima. Međutim, iako donose značajne poslovne koristi statusne promene nose i rizike – naročito za manjinske akcionare i poverioce, koji mogu biti ugroženi promenama u vlasničkoj strukturi, solventnosti društva ili uslovima ispunjenja njihovih prava”, objašnjava Petrović u razgovoru za Biznis.rs.

Zbog toga se zaštita interesa svih učesnika smatra jednim od osnovnih principa u postupku sprovođenja statusne promene. Ona počinje još u fazi planiranja, nastavlja se tokom celokupnog procesa i završava tek kada se obave sve zakonom propisane obaveze prema svim zainteresovanim stranama.

Članovi društva, odnosno akcionari ili ortaci, imaju ključnu ulogu u odlučivanju o statusnim promenama. Njihova prava su zaštićena pre svega kroz pravo na informisanje.

“Društvo je obavezno da članovima blagovremeno dostavi plan statusne promene, izveštaj o njenim efektima i sve relevantne dokumente. Time se obezbeđuje da akcionari donose odluke na osnovu potpunih i tačnih informacija. Statusna promena se ne može sprovesti bez odluke skupštine društva. U većini slučajeva potrebna je kvalifikovana većina glasova (najčešće dve trećine), čime se sprečava da manjina donosi odluke od velikog značaja”, navodi Petrović i dodaje da manjinski akcionari koji se ne slažu sa odlukom o statusnoj promeni imaju pravo da istupe iz društva i zahtevaju isplatu pravične naknade za svoje akcije.

Ova naknada se utvrđuje na osnovu tržišne vrednosti akcija ili procene vrednosti društva.

Zaštita interesa poverilaca

Poverioci predstavljaju posebno osetljivu grupu u postupku statusne promene, jer svaka promena može uticati na mogućnost naplate njihovih potraživanja. Zakon propisuje više instrumenata njihove zaštite.

Pre svega, društvo je dužno da objavi obaveštenje o nameri sprovođenja statusne promene i time omogući poveriocima da reaguju na vreme. Takođe, poverioci koji smatraju da će statusna promena ugroziti naplatu njihovih potraživanja mogu zahtevati dodatno obezbeđenje, čak i ako potraživanje još nije dospelo.

“Postoji i solidarna odgovornost. U slučaju pripajanja ili spajanja, novoformirano društvo ili društvo sticalac preuzima sva prava i obaveze prethodnih društava, a u nekim slučajevima zadržava se i solidarna odgovornost originalnih društava za postojeće obaveze”, pojašnjava advokat.

Zaposleni su još jedna kategorija čiji se interesi moraju zaštititi prilikom sprovođenja statusne promene. Evropska i domaća regulativa predviđaju da statusna promena ne sme biti osnov za otkaz ugovora o radu. Novi poslodavac je dužan da preuzme sve postojeće ugovore pod istim uslovima i da zadrži stečena prava zaposlenih.

Takođe, društvo je obavezno da zaposlenima i njihovim predstavnicima pruži potpune informacije o planiranoj promeni i njenim posledicama. U nekim slučajevima je potrebno i sprovesti konsultacije sa sindikatima ili radničkim savetima.

Nezavisni revizor ima važnu kontrolnu funkciju u procesu statusne promene – on proverava tačnost i verodostojnost podataka u planu statusne promene i izveštajima društva. Sud ili nadležni organ registracije (Agencija za privredne registre) proverava da li su ispunjeni svi zakonski uslovi i da li je postupak sproveden u skladu sa propisima.

“Pored toga, regulatorna tela kao što su Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije imaju nadzornu ulogu kada se statusna promena sprovodi u sektorima pod posebnim režimom”, ističe naša sagovornica.