Kako su kamate i dividende stranih ulagača „pojele“ doznake u bilansu Srbije

Deo decembarske prezentacije Kvartalnog monitora bio je posvećen temi pogoršanja odnosa priliva doznaka i odliva po osnovu kamata i dividendi, koji je u trećem kvartalu, iako verovatno „ekscesno“, značajno odskočio od dugodišnjeg trenda – pošto su rashodi za kamate i dividende bili za petinu viši od priliva doznaka.

Pre desetak godina, prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta i urednika Kvartalnog monitora Milojka Arsića, odnos između doznaka i rashoda na kamate i dividende bio je značajno drugačiji – štaviše, pomenuti rashodi su dostizali tek polovinu sume na ime doznaka. Ove godine, međutim, sve se okrenulo „naglavačke“.

„Rashodi od kamata i dividendi u prva tri kvartala ove godine dostigli su blizu 90 odsto prihoda od doznaka, a u trećem kvartalu su kamate i dividende bile za oko 23 odsto veće“, upozorio je Arsić.

Podsetimo da je budžetom za 2024. planirano oko 1,6 milijardi evra za isplatu kamata na nivou cele godine, dok su odlivi po osnovu dividendi za 10 meseci ove godine porasli više nego duplo u odnosu na isti period 2023. i iznose 2,12 milijardi evra.

Prema statistici platnog bilansa koju je objavila Narodna banka Srbije, doznake su na kraju oktobra ove godine dostigle iznos od 3,26 milijardi evra, oko četiri odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Strane direktne investicije iznosile su 3,5 milijarde evra.

Ukratko, iznosi po sva tri pokazatelja – doznaka, stranih investicija i rashoda za kamate i dividende – veoma su slični.

Kada je reč o tome da su u trećem kvartalu rashodi po osnovu kamata i dividendi veći od priliva od doznaka za 23 odsto, verovatno se radi o ekscesu, ocenio je Arsić na prezentaciji, ali i naglasio da je trend pogoršanja odnosa doznaka, kamata i dividendi nesporan i da je rezultat sistematskih promena.

„Rast rashoda za kamate i dividende, koji je relativno brz tokom poslednje decenije, posledica je rasta količine stranog kapitala u Srbiji i rasta spoljnog duga“, objašnjava Arsić.

Kako je precizirao, količina stranog kapitala povećava se kroz strane direktne investicije, a sa njima se posle izvesnog vremena povećava odliv dividendi.

„Strani investitori obično u prvih nekoliko godina reinvestiraju dobit ostvarenu u Srbiji, a potom sve više dobiti povlače iz naše zemlje i investiraju tamo gde mogu da ostvare veći prinos. I to je nešto što će se sve više dešavati u budućnosti“, ocenio je Milojko Arsić.

Drugi faktor koji utiče na ovu računicu je rast spoljnog duga – on je značajno porastao u prethodnih desetak godina, a izvesno je da će rashodi za kamate rasti i u budućnosti.

„Zbog toga će doznake u budućnosti verovatno biti manje od odliva na ime kamata i dividendi“, zaključio je urednik Kvartalnog monitora.

Osvrćući se na priliv stranih direktnih investicija u ovoj godini, naglasio je da je bio visokih 3,2 milijarde evra na kraju trećeg kvartala i da se, prema izjavama zvaničnika, očekuje da njihov iznos dostigne 4,5 milijarde evra do kraja godine.

„Međutim, ako gledamo prva tri kvartala, odliv po osnovu kamata i dividendi bio je sličan iznosu stranih direktnih investicija. Moguće da će strane direktne investicije biti nešto veće kada statistika obračuna rezultate iz poslednjeg kvartala, ali sledeću godinu ćemo dočekati sa još većom količinom stranog kapitala u Srbiji i još većim dugovima“, rekao je Arsić.

Sve do sada ovo je bila priča o platnom bilansu zemlje, ali posledica će biti i po trgovinski bilans, odnosno razliku između uvoza i izvoza, koja je do sada „pokrivana“ viškom koji ostane kada se od doznaka oduzme iznos za kamate i dividende.

„U budućnosti deficit u trgovinskom bilansu nećemo moći da finansirati suficitom u doznakama – jer će on biti potrošen na finansiranje odliva kapitala po osnovu kamata i dividendi“, upozorio je Arsić.

Trgovinski deficit ćemo, dakle, morati da finansiramo prilivom stranog kapitala, zaključio je urednik Kvartalnog monitora – a neizvesno je kakav će taj priliv biti, pošto su se zemlje centralne i istočne Evrope već suočile sa padom investicija zbog rasta troškova poslovanja i posledične „seobe“ stranih ulagača u profitabilnije krajeve sveta.