Kako zakonski trgovati prirodnim gasom u Srbiji?

Dok tržište prirodnog gasa u Srbiji ubrzano menja ritam, sve više pravnih lica prepoznaje poslovni potencijal u nabavci i daljoj prodaji gasa, bilo u Srbiji ili na međunarodnim platformama.

Kompanije koje planiraju ulazak u trgovinu gasom moraju da znaju da je licenca Agencije za energetiku Srbije (AERS) baza na kojoj počiva čitavo poslovanje. Bez nje svaki ugovor i svaka isporuka gasa predstavljaju rizik, kako finansijski, tako i reputacioni.

Iz kancelarije Stojković Advokati navode da se licenca za snabdevanje na veliko izdaje na period od deset godina, a procedura njene obnove mora se pokrenuti najmanje 30 dana pre isteka. Iako je proces relativno formalizovan, njegovo nepoštovanje otvara vrata ozbiljnim posledicama.

Zakon prepoznaje trgovinu bez licence kao privredni prestup za koji su propisane kazne od 1,5 do tri miliona dinara za pravno lice, ali i od 100.000 do 200.000 dinara za direktora ili drugo odgovorno lice.

“No, čak ni to nije najveći udar – AERS može izreći sankciju koja doseže do 15 procenata godišnjeg prometa firme, što je u mnogim slučajevima znatno ozbiljnija kazna od novčanih iznosa predviđenih za privredni prestup. I tu priča ne staje. Tržišni partneri vrlo često prekidaju saradnju sa subjektima koji posluju van regulatornog okvira, što može imati dugoročne posledice na poslovanje u energetskom sektoru, gde se stabilnost i poverenje izuzetno cene”, objašnjavaju advokati u razgovoru za Biznis.rs.

Oni dalje navode da nakon što se obezbedi licenca, pažnja se usmerava na naredni korak, odnosno pribavljanje EIC koda.

“Za one koji žele da učestvuju na evropskom gasnom tržištu, ovaj identifikacioni broj funkcioniše kao ulaznica – bez njega je nemoguće direktno ugovarati trgovinu, izdavati fakture ili komunicirati sa evropskim operatorima sistema. U praksi, to znači da bi pravno lice bez EIC koda moralo da posluje preko posrednika, što povećava troškove i smanjuje fleksibilnost”, ističu pravnici kancelarije Stojković Advokati.

EIC kod je standardizovani identifikator u okviru ENTSO-G sistema i ključan je za sve koji žele aktivno prisustvo u međunarodnim tokovima prirodnog gasa. U Srbiji ga dodeljuje Transportgas Srbija iz Novog Sada, a sama procedura je znatno jednostavnija od licenciranja. Naime, dovoljno je popuniti obrazac sa osnovnim podacima i poslati ga poštom ili elektronski. Uobičajeni administrativni rok iznosi pet radnih dana od prijema zahteva.

Ipak, obaveza se ne završava dodelom koda. Svaka izmena podataka firme – od promene sedišta do promene zakonskog zastupnika – mora biti prijavljena Transportgasu kako bi se ažurirala evidencija. U suprotnom, učesnik rizikuje blokadu pristupa tržištu ili kašnjenja u transakcijama, što na tržištu koje funkcioniše u realnom vremenu može imati ozbiljne posledice.

Nakon dobijanja EIC koda, kompanije koje žele da posluju na veleprodajnom tržištu prirodnog gasa suočavaju se sa još jednom obavezom – REMIT registracijom. Ona važi za sve učesnike na tržištu, bez obzira na to da li posluju samo u Srbiji ili i u EU, i predstavlja deo evropskog mehanizma za sprečavanje manipulacija i neregularnosti u trgovini energentima.

REMIT, kao sistem tržišne integriteta i transparentnosti, primenjuje se i u Srbiji kroz propise Agencije za energetiku (AERS), koja nadgleda registraciju i sprovođenje pravila.

Sve firme koje se bave veleprodajom prirodnog gasa dužne su da se registruju kao REMIT učesnici, da pribave ACER kod i da obezbede otvorenost poslovanja putem objavljivanja informacija koje mogu uticati na tržište. Obaveza objavljivanja obuhvata sve insajderske informacije koje bi mogle imati uticaj na ponudu, potražnju ili cenu gasa – od planiranih i neplaniranih prekida u sistemu, preko radova na postrojenjima, do promena potrošnje i podataka o skladišnim kapacitetima. Kompanije te informacije mogu objavljivati samostalno, putem posebnog dela svog sajta, ili preko akreditovanih posrednika za izveštavanje navedenih na sajtu ACER-a.

“Registracija se obavlja pred AERS-om, odmah nakon dobijanja EIC koda. Neophodni su popunjen REMIT R-1 obrazac i dokaz o uplati republičke takse od 2.010 dinara, a dokumentacija se podnosi pisano. Postupak traje do 30 dana”, pojašnjavaju proceduru advokati i naglašavaju da kazne za kršenje REMIT obaveza mogu dostići 15 odsto ukupnog godišnjeg prometa, što REMIT čini jednim od najstrožih mehanizama u domaćem energetskom okviru.

Kada su licenca, EIC kod i REMIT registracija obezbeđeni, firma stiče mogućnost da nesmetano ulazi u ugovorne odnose u vezi sa trgovinom gasom. Prvi obavezan ugovor je onaj sa Transportgasom Srbija, operatorom transportnog sistema, a njegov sadržaj zavisi od modela poslovanja i preuzetih obaveza prema partnerima.

U pojedinim slučajevima javlja se i balansna odgovornost – obaveza da se izravna razlika između količina gasa koje su predate na ulazima i preuzete na izlazima sistema. Ako se pojavi dnevni debalans, Transportgas vrši obračun i naplaćuje ili isplaćuje razliku, pa se precizno planiranje tokova gasa nameće kao ključ finansijske stabilnosti.

U energetskom sektoru se posebna pažnja posvećuje čuvanju podataka o transakcijama.

“Zakon nalaže obavezno evidentiranje podataka o trajanju, količinama, cenama, rokovima isporuke i plaćanja, kao i informacija o ugovornim stranama, pri čemu se svi ti dokumenti moraju čuvati najmanje pet godina. Dodatno su zaštićeni podaci o cenama, količinama i potrošnji, kao i sve informacije koje bi mogle narušiti tržišnu ravnotežu ako postanu javno dostupne. Ti elementi predstavljaju poslovnu tajnu tokom trajanja ugovora i još godinu dana nakon njegovog isteka, a za njihovu zloupotrebu predviđene su novčane kazne za pravna i odgovorna lica”, zaključuju iz advokatske kancelarije Stojković Advokati.